ИЗВЛАЧЕЊЕ из лењости, и повећање продуктивности

Al' dobra ideja Uroše. :)
Ako su vam prsti nemirni rasklopite nešto pa ga ponovo sklopite, razvalite ormar pa napravite drugačiji (ja sam svom razvalila vrata). Okitite jelku, oterajte kevu na komp a vi operite sudove.

Stormo, ajde ti i ja da pravimo pakt?

nem0

Уроше, ду бист ајне швајне! :woosh:

http://nazimedia.greyfalcon.us/picturesh/z621.jpg

Кајне блонди, их бин шварцхаренмедшен!

Знам али, ситуација је критична. Био сам неваљао.

Naughty, naughty... :woosh:

Nem pojma šta su ovi pre mene rekli, mrzi me da čitam a i pauzirao sam skrabs, u svakom slučaju, sve je snaga volje. Kada te najviše mrzi, ležiš okilavljen, prete ti dekubitisi, momentalno ustaj i radi nešto. Idi dva puta dnevno da kupiš po pola leba; usisaj stan i skini paučinu sa ćoškova; mesto da brišeš dupe, pa ti se ceo istuširaj; kupi ceo Skandal i pročitaj ga, zajedno sa onim šiframa za skidanje seksi igrica za mob telefon... i tako to. Ustvari ovo poslednje nemoj, čitaj Cicerona. Taj bi udavio i šarana.

Симболично, од првог јануара, окрећем нови лист у свом животу. Нисам ноилајфер, ја сам лења дебилчина коју мрзи да живи. Данас сам цео јебени дан провео ваљајући се у кревету иако морам да поправљам оцене целе следеће недеље... Сад кад сам видео ову тему, рекао сам себи да овако више не мере. Једноставно, морам да се мењам из корена. А у курац. Целог живота ми причају како сам паметан, брзо капирам, интелектуално јебем, али џаба све то кад сам курчина коју мрзи да ту интелигенцију претвори у добре оцене и уради нешто од свог живота. Јеботе, у основној сам скоро био вуковац, ишао на такмичења из свега, био успешан, ишао сам на све секције и та срања, а сад у средњој пролазим 3,60 и апсолутно ме боли курац, као да ми од гога не зависи даљи живот. Мислим да се све то може средити правилном организацијом времена. Правићу недељне распореде којих ћу се придржавати, тако ми петице из владања.

Лично ћу почети искорењивање своје лењости исправљањем извором исте-спавањем. Има да устајем сваки дан у пола седам, па макар умро.

Даље... Обећавам себи да више нећу каснити нигде ни секунде. Сморио сам и себе и ортаке изговорима типа "прикењало ми се док сам везивао пертле" или "морао сам да заложим, угасила би ми се пећ да нисам" и тако даље... Докле више?!

Даље... Има да прођем одличан на крају, па макар ми било последње. Морам да усадим у себе ту чувену радну навику. Сваки дан по најмање сат времена учења. Доста.

Даље... Положићу више тај енглески, учим га цео живот, време је да добијем неки папир за то.

Има да се вратим Студентској Задрузи и да се поново запослим. Ем је читање струје до јаја, ем је добра кинта.

Овај пост се претвори у моју исповест и нећу да га бришем, нека стоји као подсетник на ове моје далекосежне одлуке. Јавићу се у јуну да објавим просек... :)

pa samo sedenje ili lezanje pri racunaru je ocit vid "odvikavanja" od lenjosti i zavaravanje drugih i sebe u kojekakvim obecanjima. Zajebi ti "daj da i ja moju mudru kurcinu nabijem u ovu rupu" NEMA PISANJA SVOJIH OBECANJA I DOZIVLJAJA. USTAJ! Kreci se! Dovoljno je kretati se. Zuji po kuci-stanu-dvoristu (sta god), dosadice ti da setas besposlen. Sta god vidis u tom setanju da treba da se uradi, nemoj govoriti sebi kako ces to jednog lepog dana obaviti. SAD! SAD! Sad je vreme, razmisljaj kao da nema sutra i nikad se nemoj oslanjati na druge da ti zavrse ili urade umesto tebe posao. Nekoliko dana radi tako. Probaj da vidis koliko mozes da izdrzis bez pauze da radis nesto i time ces dovesti sebe u kondiciju. Posle par dana, steces neku naviku. Nema veze kada ustanes. Neko ustane u 5:00 pa sedi i lize kafu do pola 9 i onda pali tv i nastavlja dangubu. Nikada se neces resiti lenjosti ako dajes obecanja i oduzavas izvrsenje postupka. Ako nemas nikakvog hitnog posla a imas ovako neke manje urgentne poslove, samo reci u sebi SAD JE VREME i onda radi to kao da radis test na nekom takmicenju u osnovnoj skoli. Bolje nego sto bi uobicajeno uradio i bolje nego sto ti mislis da bi drugi uradio. Trud se isplati uvek! Sustina je u kretanju i fizickoj aktivnosti.

Слична ситуација. С тим што сам јуче и прекључе отишао до читаонице и зацртао план, колико морам да научим, пређем и тако то. Скоро да сам испунио план. За почетак није лоше. Касним мало, јако мало. Али јебига, сама материја коју учим ме је доста заинтересовала кад сам јој пришао сконцентрисан, а не преко курца. Тако да ми и то све не пада толико тешко, ма колико ово гиковски звучало.

Пази, сјебао сам два најбитнија колоквијума због свега тога што си навео горе. Престао сам да трчим. 95% предавања сам преспавао. Па самим тим и први семсетар. Сва срећа па има људи од којих могу да се огребем за белешке.

Шта да ти кажем, покушај да се тргнеш некако. Зацртај неки план, шта мораш да одрадиш и док то не одрадиш немој да радиш ништа друго. Крени постепено. Постепено задај себи све веће и веће циљеве. То је то ваљда. Не знам. Ја исто покушавам да утрошим време на нешто корисније, ок ми иде. Мада може и боље.

Ja bih voljela da od ovoga napravimo motivacijsku temu. Hvalimo se kada štrebamo i vredni smo, kukamo kacmo lenja stoka i međusobno se motiviramo.

Btw, ja ustala u četiri, učila sam sat i po ruski, fak jea. Ima nade za mene.

:)

Butt, daj vulve?

Misliš, zbogradi motivacije?

Делује ми фино, неће он њу покварити...

Imam prava da se falim goddammit! Ustadoh u četiri, ropska marvo, a vi se meni posmjevate (kakovasnejestid). Nači, sacam bjesna, ododučim.

Бутт, имаш пвт.

Имао исти проблем и кренуо сам да решим неком занимацијом. Ок, још увек имам исти проблем да сам безвољан за животом ал' сад макар вежбам и трчим по крају да избијем из себе негативне последице нолајферизма. А паразитизам од неучења ?
Одем лепо до моје бабе која је продукт немачке школе челичне дисциплине и месец дана штребам неколико испита док их не средим...

Угасити комп и сести за сто, отворити књигу, оставити и искључити телефон, учити. Бар покушати. . .

Ја сад кренуо да правим верижњаче ако ишта... а учење ме никад није ухватило, сад мора да крене за озбиљно.

Evo, čitam ove postove i i dalje se osećam ravnodušno.
Napisala bih na papir šta želim od svog života kada bih želela nešto, a i kad god mi padne nešto na pamet shvatim da nije toliko jednostavno.

Hoću napolje da fotografišem - fotoaparat mi je govno i mogu jedino po najboljem suncu da nešto uhvatim, a i inspiraciju dobijem u sedam ujutru ili u sedam uveče.
Hoću sa nekim jezikom da se zajebavam, a da to nije engleski. Jedino me ne mrzi da se bakćem sa španskim, pošto ga od detinjstva slušam, ali to je opet proces...
Hoću da crtam napolju- ili je vreme sranje, ili odem na to mesto i ima puno ljudi, a ja hoću da budem sama.
Hoću da izađem napolje da se prošetam sa nekim koga nisam davno videla, ali me uvek mrzi. Na kraju stalno ljudi mene zovu i onda se osećam bezveze. Nije da mi se ne priča sa njima, ja jednostavno nemam više teme za pričanje. Sve me je smorilo.
Hoću na jogu da idem, ali nemam vremena da idem na časove, a neće mi nikad pasti na pamet kod kuće da probam...
I još milion stvari.

Problem je što kad imaš obaveze, kočiš sebe, ne radi ti se to što moraš, a ne možeš da se baviš onim što voliš (hobijem) kad moraš da završiš obaveze. I meni recimo prođe ceo dan, a da apsolutno ništa nisam radila, a postoji toliko knjiga koje nisam pročitala i filmova koje nisam odgledala.
Opet, ima i pozitivnih stvari...Recimo, u tim trenutcima kad se najbeživotnije osećam uglavnom muzika koju slušam dobije potpuno drugu dimenziju. Uvek ima nešto dobro, ako već ne možeš da se promeniš, nađi nešto dobro u tome.

ja kad imam što više obaveza to sam vrednija. zato sebi kačim bespotrebne stvari na "to do today" listu.
ali mi je ovaj vikend bio u kurcu. da l' zbog pms-a, da l' zbog položaja planeta, mesečevih mena ili vidovite zorke.. 'ebem li ga.. samo se izležavam i gledam serije, i tako. mrzelo me je čak i na ručak da odem.
najgori vikend. evr.

Одлучио сам синоћ да баталим све врсте мракаче, цинизма, једења гована и снисходљивих коментара, осим ако нису апсолутно потребни. Почео сам са извлачењем пре више од месец дана, баталио сам непотребно тактизирање (једи говна, јесам), нећу ништа више да размишљам. Постаћу хепи-го-лаки педер, користићу више смајлија и опијаћу се као сомина. Препуштам се току, спонтаности, али са позитивним погледом. Радујем се Новој години, сутра ћу да окитим јелку и да се тотално убацим у празнично расположење. Учићу кад ми се учи, таман толико да не запоставим обавезе. Дозволићу идиотским стварима да ме одушевљавају. Ако не испуним планирани циљ, јебе ми се, постоји триста начина да се извучем.

:)

:))
Ja sam to rešila kad su mi se roditelji razveli, a ja taman napunila dovoljno da šljemam. :opet smajli: Jelka mi već stoji u hodniku, čeka moje dobro raspoloženje.

wojtek, zaista mi se dopao tvoj post.

Трипови су нам лоши због утицаја окружења, можда ови што су према тим мерилима вредни или ок, треба да се труде да постану као ми.

Реално, није лако из мрачњаштва и гајења негативног мишљења о себи тек тако окренути нови лист и рећи: БИЋЕ ДРУГАЧИЈЕ, БИЋЕ МИ ДО ЈАЈА! Добро, на тај начин јесте, али треба прећи са речи на дела.

Не можеш тек тако да из главе избациш гомилу малих, ружних патуљака ромске националности, који те саботирају и наводе те да сам себи увалиш курац. Јебем му матер ја ћу да пробам, сад сам ушао толико дубоко да нема назад, шта ће бити видећемо.

Setih se jedne pesme i mnogo sam raspoloženija pošto sam ukapirala da i kad bih radila nešto pametno, ne verujem da bi postala išta entuzijastičnija.

Ето, нећу више ни Смитсе да слушам. Цепаћу по Тој Долсима и Андрју ВК-у.

Реално, није лако из мрачњаштва и гајења негативног мишљења о себи тек тако окренути нови лист и рећи: БИЋЕ ДРУГАЧИЈЕ, БИЋЕ МИ ДО ЈАЈА! Добро, на тај начин јесте, али треба прећи са речи на дела.

Не мислим на Њу ејџ/Д Сикрет педерске моћи позитивног мишљења. Само без непотребног једења гована. Практичност, пре свега. И нећу да ме ништа више буде блам за било шта, заболе ме курац. САД ИЛИ НИКАД фазон. Рекох ти, ко да одлепљујеш фластер.