ROBIN FRIDAY- NAJBOLJI FUDBALER SVIH VREMENA ZA KOJEG NISTE NIKAD ČULI
Često se fudbal vezuje za one konfliktne ličnosti koje su svojim ponašanjem izazivale negativni publicitet na terenu, kao i van njega. Pored izražene samovolje, arogancije i problema s autoritetima, takvi fudbaleri su iako skloni samodestrukciji uvek bili miljenici svojih navijača. I ko zna kakve bi karijere ostvarili da nisu podlegli pritisku i svetom trojstvu „alkohol-droga-kockanje.“ A često je, uz lake žene, novac i slavu, dolazio čitav taj paket poroka. Spisak takvih fudbalera je podugačak, na njemu bi se između ostalih našli i Maradona, Caniggia, Best, Gascoigne, Adriano…
Međutim, ovo nije priča o onim poznatima njuškama već o jednom sasvim običnom momku koji je zahvaljujući talentu mogao da upiše svoje ime zlatnim slovima u istoriju fudbala. A nije, jer ga to prosto nije privlačilo. Njegov jedini pokretač su bili poroci i dobra zabava.
U pitanju je Robin Friday, ne zameram vam ako nikada niste čuli za njega. Iako nosi prezime slično imenu pomoćnika Robinzona Krusoa, njegov životni brodolom je bio znatno dramatičniji.
Robin Friday je rođen 27. jula 1952. u siromašnoj radničkoj porodici iz zapadnog dela Londona. Sa nepunih deset godina, Robin je, kako tvrdi njegov otac, umeo da nogom žonglira jabuku ili pomorandžu. U mlađim kategorijama, igrao je za Crystal Palace, QPR i Chelsea. Školu je napustio sa 15 godina da bi počeo da radi kao zidar, a uporedo je igrao fudbal u nižim ligama zapadnog Londona. Ranih 70-tih doživeo je ozbiljnu nesreću tako što je pao sa skele pravo na metalnu ogradu i tom prilikom probio stomak šiljcima i samo nekom ludom srećom uspeo da promaši pluća i ostane živ. Međutim, uskoro se izlečio i posle samo tri meseca vratio amaterskom igranju fudbala. Verovatno su upravo taj pad i bliski susret sa smrću bili inicijalna kapisla koja je oblikovala njegov hedonistički pristup životu. On je uključivao česte seanse ispijanja viskija po pabovima, slušanje hevi metal muzike i konzumaciju velikih količina heroina i LSD-a.
Anegdota o Fridayu ima zaista mnogo, a evo zbog čega je on ostao poseban i popularan među navijačima:
1. Nikada nije nosio kostobrane. Bio je poznat po svojoj otpornosti na fizičke povrede; bez obzira na to koliko je bio povređen uvek je ustajao i nastavljao da igra.
2. Skautima Readinga je zapao za oko tako što je na jednoj utakmici nižih liga ušao u igru u 85. minutu i do kraja meča s dva pogotka preokrenuo rezultat. Pritom je bio “mrtav“ pijan. Toliko da je obuo rasparne kopačke. Prvih 6 meseci u Readingu je igrao za polovinu plate koju je imao kao zidar!
3. Na svom prvom treningu u dresu Readinga iz zabave je povredio 4 najbolja igrača ekipe a trudio se da ih prebije i povredi što više. Trener je morao da ga pošalje ranije na tuširanje.
4. U debiju protiv Lincoln Town-a, iako tri puta povređivan uspeo je da se vrati u igru i namesti oba gola s kojima je njihova ekipa došla do prvih bodova u sezoni.
5. Proslavljajući svoj pogodak protiv Rochdale-a, otrčao je iza gola, skinuo šlem policajcu i poljubio ga u čelo, jer mu se učinilo “da je panduru bilo hladno i da ga niko ne voli.”
6. Na jednom putovanju do Cambridge-a, naterao je vozača autobusa da stane kraj groblja a onda izašao i posle par minuta se vratio s par kamenih statua anđela! Ipak nije ih mogao uneti u autobus jer ga je direktor kluba naterao da ih vrati i da prestane da skrnavi grobove nepoznatih ljudi.
7. Drugom prilikom dok su ostali fudbaleri mirovali u karantinu, iz njegove sobe se čulo vrištanje desetak devojaka a njega je čuvar našao pijanog na stepenicama dok pokušava da u hotel unese živog labuda!
8. O tome koliko je zapravo bio dobar fudbaler govori izjava engleskog sudije Clive Thomasa koji je posle jednog njegovog gola sa preko 35 metara rekao da nikada u karijeri nije video nešto tako dobro, a sudio je i Peleu i Johanu Cruyff-u. Friday mu je na to hladnokrvno odgovorio da on takve stvari radi svaki dan i da bi Thomas trebao češće da dolazi da ga gleda.
9. Drogirao se i pio na javnim mestima a onda plesao go pred svima. Izmislio je “slonovski ples” koji je izvodio tako što izvadi kurac kroz šlic a rukama imitira uši slona. Devojke su mu se davale nemilosrdno i on im nije mogao odoleti. Muškarci su se utrkivali u tome ko će mu platiti piće. Ni tome nije mogao odoleti.
10. Vrhunac njegove ludosti dogodio se pred kraj 1977. godine. U toku meča protiv Brightona išutirao je po licu centarhalfa Marka Lorensona a zatim izašao s terena, obio protivničku svlačionicu i posrao se na prtljag igrača kojeg je prethodno prebio.
11. Budući da u Readingu i pored sjajnih igara više nisu mogli da ga kontrolišu, 30. decembra 1976. godine je prodat Cardiff-u za tada ogromnih 28 hiljada funti. Međutim, on je taj novac potrošio za manje od dva dana a u Cardiff je došao policijskim automobilom jer je uhapšen zbog vožnje bez karte u vozu. Kauciju u zatvoru za njega je morao da plati menadžer Cardiffa Jimmy Andrews. Tako su se i upoznali.
12. Na svom debiju za Cardiff, u utakmici protiv Fulhama je postigao dva pogotka! Bobby Moora, kapitena reprezentacije Engleske koja je pre toga osvojila Svetsko prvenstvo šetao je celu utakmicu a na kraju ga je rukom stegao za jaja i dobio crveni karton.
13. Na utakmice je dolazio u nekom otrcanom starom odelu, noseći uvek bocu martinija u kaputu. To su mu opraštali jer je bio ekstremno kvalitetan igrač.
14. Na jednom treningu ga je neko od saigrača pogodio loptom u glavu, s leđa. Najbliži igrač njemu se glasno nasmejao, a Friday mu je misleći da ga je on pogodio jednim udarcem slomio vilicu. I onaj mučenik je morao tri meseca da nosi ortopedsku kragnu.
15. Jednom prilikom Friday je bio kažnjen sa dve utakmice neigranja zbog toga što je proslavljajući svoj pogodak pokazao prstima V- victory golmanu Lutona – Miliji Aleksiću. Razlog za to je bio to što je posle jednog njegovog prekršaja Aleksić odbio da prihvati Robinovo džentlmensko izvinjenje i uzvrati mu rukovanje.
Svoje najlepše fudbalske dane Friday je proživeo u Readingu. Kasnije, nakon prelaska u Cardiff, nesrećan zbog toga što živi daleko od Londona, počeo je da putuje kući i nije se po nekoliko meseci pojavljivao na treninzima. Budući da novca nije imao, izbegavao je plaćanje voznih karti tako što bi kucao na zaključana vrata toaleta i predstavljao se kao kondukter. Kad bi putnik u wc-u proturio kartu ispod vrata, na pregled, Friday bi je uzeo, a onda odšetao i koristio je kao svoju.
Ipak, do kraja 1977. godine Robin Friday se zasitio fudbala. Umoran od kazni i lekcija o ponašanju, 20. decembra 1977. godine objavio je da se povlači. Imao je samo 25 godina. Nikada više nije odigrao takmičarski meč i posle fudbalske karijere nastavio je da zarađuje za život tako što je radio kao zidar. Za vreme boravka u Cardiff-u, na 22 utakmice postigao je 6 golova. Pre toga u Reading-u, 46 golova na 122 utakmice. Posle preranog „penzionisanja“, Friday je dublje zagazio u poroke. 1980 godine je uhapšen zato se lažno predstavio kao inspektor Scotland Yard-a da bi konfiskovao (a onda i konzumirao) drogu od nekih dilera na ulici. Decembra 1990 godine nađen je mrtav u svom stanu. Umro je od srčanog udara, verovatno izazvanog prekomernom dozom heroina. Na njegovoj sahrani bilo je na hiljade ljudi. Imao je samo 38 godina.
Njegovo najjače oružje bili su driblinzi, fudbalska inteligencija i fizička i mentalna snaga koju je pokazivao na terenu, ali ne i van njega. Za samo 4 godine profesionalne karijere stekao je reputaciju kompletnog napadača a svi koji su ga gledali smatraju da je, iako nikada nije igrao na vrhunskom nivou, ipak zaslužio poziv u reprezentaciju Engleske. Možda bi i zaigrao za Gordi Albion da je prihvatio unosnu ponudu Nottingham Foresta. Odbio je s obrazloženjem „da mu je tih 212 km razdaljine između Londona i Nottingham-a predaleko od kuće?!“
Istoričar David Downes opisao je njegov stil igre kao “Prilično bizaran. Izgledalo je kao da Robin stoji na sredini terrena i govori saigračima: “Dodajte mi loptu i videćete šta umem da uradim s njom” Trener Reading-a je jednom prilikom rekao: “Ne trebamo nikog drugog napred, protivnički igrači prosto ne mogu da mu oduzmu loptu. Bio je jedan od onih fudbalera koji mogu da predriblaju 5,6 protivnika bez problema. Onda kada je lopta kod njega, bilo je skoro nemoguće zaustaviti ga!“
Iako je po prirodi bio ubojiti golgeter, Friday je takođe bio veoma nesebičan i veće zadovoljstvo mu je predstavljalo da namesti nekom saigraču gol nego da ga sam postigne. Posedovao je sjajnu kontrolu lopte i veštine driblinga, snažan i veoma precizan udarac. Njegov takmičarski, borbeni duh kombinovan sa svim fudbalskim elementima činili su ga pakleno dobrim napadačem. Toliko da je u prvih pet nedelja njegovog boravka u Reading-u ekipa postigla 16 golova i sa predzadnjeg došla na prvo mesto tabele. Njegova fudbalska filozofija je bila jako jednostavna:
“Na terenu mrzim sve protivnike. Nije me briga ni za koga. Ljudi misle da sam lud. Ja sam pobednik.“
Njegova životna filozofija je takođe bila progresivna. Na savet managera Readinga da iskulira s porocima bar tri, četiri godine i da se posveti samo fudbalu, rekao je da to nema svrhe jer je on već sad kao mladić doživeo više nego što bi neko drugi za dva ili tri života.
Robin Friday je rangiran kao prvi na listi fudbalskih “Loših momaka” avgusta, 2007. Magazin Fudbal365 ga je 2010. godine plasirao na osmo mesto liste “protraćenih talenata.” Navijači Readinga su ga tri puta proglasili najboljim svojim igračem svih vremena.
