Sam sebi savršen sagovornik

Da li pričate sami sa sobom?

Ako da, koliko često, o čemu, na kojim mestima i koliko ''dijalog'' zna da potraje? Da li vaš unutrašnji sagovornik odgovara baš ono što biste želeli da čujete ili ne?

Ako ne, da li mislite da je to vrsta poremećaja, psihičke nestabilnosti, manjak socijalizacije ili nešto drugo?

U ja se sit ispričam sa sobom. Ali uvek pričam na engleskom, ne znam zašto. Jednom sam prebio sam sebe, previše sam se uživeo. Mada dobro je to ponekad, znaš da sam sebe moraš da saslušaš.

Da li pričate sami sa sobom?

Јамачно. Увек и свуда. Често не на српском.

Da li vaš unutrašnji sagovornik odgovara baš ono što biste želeli da čujete ili ne?

Не нужно.

Ako ne, da li mislite da je to vrsta poremećaja, psihičke nestabilnosti, manjka socijalizacije ili nešto drugo?

Наравно да није. Мораш причати са собом.

S vremena na vreme, da. Imala sam fora u srednjoj da kada šetam sama ili sa kerom krenem da vidim dijalog sa sobom. Zanimljivi su to bili dijalozi. Ne bih znala da opišem, nisam sigurna koliko bi to bilo razumljivo. Onako, avanturistički, više neki planovi kuda bih išla, pa onda šta bih sakupljala i sa kim bih pričala, da li bih vodila neki zapisnik, kako bih zaradila pare, tako nekako. Neki ludi planovi. Pa se jedna ''strana'' slagala, druga nije. Sad koliko traje... Pa obično jednu šetnjicu. :) Pogledati ''Glavu u oblacima'' iz ''Strašnih priča za plašljivu decu''. :)

Da, to je sasvim normalno, ne smatra se psihičkim poremećajem, samo neki ljudi su skloniji analiziranju sebe pa to rade češće, drugi ređe.

Nisi nam rekla, da li i ti čavrljaš sa sobom? :)

Ali uvek pričam na engleskom, ne znam zašto.

Ja misl'a jedina sam. Ne baš uvek, ali skoro uvek... olololo

Ја се свађам са собом. На сред контролног сам почео себи јебати мајку и све по списку. Није поремећај него вид стреса :)

Jebeš osobu koja ne vodi dijaloge sama sa sobom. Naravno na sav glas.

Lololo smorena ti si prosvirala, vodim te u Padinjak da zajedno delimo sobu i grejemo se tokom dugih zimskih dana, a i noći, što da ne.

Ja pricam sam sa sobom, najcesce uvece, dok sam u krevetu, kad ne mogu da zaspim, uhvatim se neke teme, necega sto mi se desilo itd. i pocnem da vodim raspravu sa samim sobom. I, ne, moj sagovornik ne odgovara uvek bas onako kako zelim, ustvari, cesce je bas suprotno. Ne mislim da je to poremecaj, a ni vid stresa, ustvari nisam siguran sta je to...

A jel vam se desilo da predvidite odredjenu situaciju?
Lupam pričaš sam sa sobom, a u stvari zamisliš da ti je sagovornik neka osoba koju poznaješ, medjutim za par dana ti pričaš sa tom osobom i vodite identičan razgovor kao ti sam sa sobom pre neki dan?

Naravno.

Caki tolko prso nisam.

Ja sam pricao sa ortakom. Tu kod mene u podrumu. Zazidao ga pre metar dana. Doduse, u zadnje vreme mi se cini da se nesto naljutio. Ne odgovara mi. Tako da pricam sam sa sobom vec neko vreme

Znači da se obratim stručnom licu? :D

HAHAHAHAHAHHAHAHHAHAHAHAHAHA

Buš ne hrani trola lololo

Водио бих разговоре сам са собом, него ме мрзи да трошим енергију на причање кад нема објективне потребе за тим па све остане на унутрашњем дијалогу. Мада, кад ми је досадно и имам вишка енергије, онда направим малу скупштину.

Па онда изгласавамо кворум, амандмане, траже се реплике, реплике на реплике... И на крају завршимо у скупштинском ресторану.

A da li je viši nivo razgovor sa postojećim ljudima ili izmišljenim? I koliki vam je bio rekord u broju osoba sa kojima ste pričali? :)

edit: Enemy za sada vodi. :)

Vidljivih? :D

Najčešće noću, gledajući u plafon. Tako se najbolje rešavaju problemi. A i mnoge gluposti se ne urade kada ih izgovoriš naglas.

Znači, oni mogu da budu i vidljivi... Zanimljivo. Verujem da im je i izgled do detalja osmišljen. :)

Tako se najbolje rešavaju problemi.

Ja moj problem ako ne rešim u roku od minut, dzaba mi zevanje u plafon celu noć. :)

zbunjujete me

Ja se psujem sam sa sobom uglavnom...

Doduše to je i ok, juče sam video lika na forumu Vukajlije koji sam sebi odgovara na post preko duplog naloga.
Onda sam shvatio da ima nade za mene, ja makar psujem samog sebe uživo! :-))

Uvek. Volim da šetam sam tako i da izgledam zamišljen a u stvari se svađam sam sa sobom u vezi neke gluposti. E, da, sacam vid'o da nisam jedini koji ima trip da priča tako na engleskom, jedna strana priča srpski, a druga engleski, a ponekad uleti i treća koja priča na ono malo francuskog što sam zapamtio iz osnovne. Ne'am pojma da l' je psihički poremećaj i ne zanima me, meni do jaja dok rešavam teorije zavere sam sa sobom lololo

Mene moji sagovornici stalno blamiraju na javnim mestima. Uvek im padaju neke gluposti na pamet, pa se jedva susdržavam da se ne zasmejem. Obično su tu u nekom društvu, kada je društvo dosadno, ili kada neko od njih krene da vodi monolog, meni, u mom prisustvu. Na sreću, tu su uvek te budale od sagovornika, koje me nateraju da u njihovo ime nešto kažem, ili da se samo smeškam kada prećutim ipak nešto. I uglavnom su lepo obučeni, mada su ponekad i sasvim goli.

juče sam video lika na forumu Vukajlije koji sam sebi odgovara na post preko duplog naloga.

Ovaj nas je sve prejeb'o. :D

Dobro Kurde jel si morao da im kažeš? Sad će ljudi da pomisle da sam luđi od njih, a to je nemoguće.

Nije elek...mada redovni posetioci foruma možda naslućuju. :-)))

Doduše to je i ok, juče sam video lika na forumu Vukajlije koji sam sebi odgovara na post preko duplog naloga.

Hahaha Otkad sam to primetila, i baš sam bila radoznala da pitam čemu toliko insistiranje na tome. Jedna osoba je tako muvala sebe na skoro svakoj temi, a neki drugi lik je ušao u raspravu sa samim sobom u vezi neke muzike. O spemovanuju definicija da ne govorim...