Koju knjigu trenutno čitaš?

Postoje li kod nas aktuelni pisci?

Da nije citao neko nekim cudom Crnogorski roman? Valja li icemu?

Kako misliš aktuelni pisci brt?

Neko brt ko je napisao dobru knjigu u zadnjih 10 godina

Naravno da ima

ma nema.. evo hajde reci pravo, hajde reci ko

Grozdana Olujić - Glasovi u vetru

Aj dobro, moze. Neka imigrantska tragedija.

Pa jbg možda će za sto godina da veličaju Velikića, Olujićevu, Stojilkovića kao vanvremenske pisce nama je sada to treš.

"Sitničarnica Kod srećne ruke" je jako dobra knjiga, relativno novijeg datuma, Goran Petrović....

Trenutno, "Vašar taštine".

P.S. Istina, ako ti je 2000. godina 'relativno noviji datum' kao meni haha. :)

Čitaj Vidosava Stevanovića ako nisi a ne znaš šta ćeš. Činjenica je jedna - kritičniji smo prema domaćem. Neretko subjektivna percepcija realnosti potire umetnički aspekt književnosti sadašnjice iliti "kako je nekad bilo sve bolje a sada nije". Treba se toga osloboditi prilikom čitanja literature savremenika.

Je l' se računa i ovo?:)

http://www.boosey.com/imagesw/shop/product/$wm1_150x0_$_1092003.jpg

Mislim da to i nije sasvim istina. Da jeste, Jelena B. Alimpić, Vesna Dedić, Ljiljana H. Đurović ili Marko Vidojković ne bi postojali, tj. postojali bi ali ne bi se prodavalo 8 izdanja svake knjige i slično. Radi se o ukusu pojedinca, ali takvom da nije promenljiv u odnosu na vreme nastanka književnog dela, već je univerzalan ali i prilagodljiv u svojoj univerzalnosti. Sa druge strane, postoji manje interesovanja za čitanje ozbiljne savremene literature. Ako već biraš nešto da čitaš i da ti bude 'teško', bolje da pročitaš kapitalno delo iz 19. veka, možeš da misliš kako si uradio nešto bolje za svoje opšte obrazovanje, nego da čitaš nekog sumnjivog mufljuza iz Botunja za koga je čulo 217 ljudi u Srbiji, zajedno sa rodbinom i komšijama. Ne kažem da je ovo ispravno, ali ovo je način razmišljanja ljudi jbg.

Deku je lepo napisao ovo gore.

Stoiljković je kul pisac meni, pročitah dve knjige od istog...

Oduvek je postojala beletristika kao vid zadovoljavanja mase "umetnošću". Opet reći da jedna generacija književnika nema težinu je trčanje pred rudu. Činjenica je zapravo da danas nema kritičara sa težinom. Samim tim je i književnost ogoljena reciprocitetu. Što je nemarno, a u neku ruku i sramno.

"Sitničarnica Kod srećne ruke"

Svidja mi se ovaj naziv. Nije, i meni se cini da je 2000 bila prije 5 godina.

Mozda i nije bas stvar u tome "kako je nekad bilo sve bolje a sada nije". Jednostavno, starija djela su vec izanalizirana i zna se sta je kvalitetno a sta nije. Novijim djelima to tek slijedi.

Slažem se ja za beletristiku, ali nečija beletristika nekada, nama je danas umetnost (pisci realizma). Književnost svakog doba ima izvesnu težinu i značaj. Ozbiljni kritičari danas se bave književnošću od pre nekoliko vekova ili desetina vekova, ali to je ok, što se mene tiče beznačajno jer je sa formalizmom umrla ozbiljna književna kritika. Današnja književnost može(treba) da odleži malo, a neko će se u budućnosti njome baviti, tj. onim što ostane kada se iskristališu dela vredna pažnje od sranja. To je sada potrebno, jer su formalisti jedini uspeli da ujedno kritikuju stare pisce i svoje savremenike: Majakovskog, Ahmatovu itd. i da u njima prepoznaju vrednost, jednako dobro kao što su je uočili kod Gogolja na primer. Koji kritičar danas bi imao muda da tvrdi da je nešto genijalno umetničko delo i da stoji iza toga istinski to misleći. Mada možda sam ja zastranila, a i ne znam nešto mnogo o savremenoj kritici, da se ne lažemo.

Mozda i nije bas stvar u tome "kako je nekad bilo sve bolje a sada nije". Jednostavno, starija djela su vec izanalizirana i zna se sta je kvalitetno a sta nije. Novijim djelima to tek slijedi.

Nisu dela pokazala svoju vrednost količinom analiziranja veće je vreme u kom su stvarana dobilo na težini politički, istorijski i kulturološki. Da li smatraš da "neka emigrantska tragedija" neće dobiti na težini kad ovo vremensko razdoblje dobije na tažini? Odnosno kada na uvod i razradu današnjice legne zaključak, jasan ili ne, nevažno. Da li će tada "neka emigrantska tragedija" biti prozor za spoznaju te i takve vremenske epohe? Smatram da da.

taksativno, amplitudira.... :)

Slazemo se mi deki. Ta "neka emigrantska tragedija" ce se analizirati, obradjivati, procjenjivati, kroz prizmu drugih dogadjaja, kojih se djelo doticalo, ili koji su se nagovjestavali kroz djelo. Kako vrijeme "dobija na tezini", tako se i ta prizma sagledavanja stvari mijanja. Iz tog razloga je Dostojevski je i dalje relevantan, a Kapor nije. (salim se, dobar je Momo)

Dostojevski je bio slobodniji da piše od Kapora, to je apsurd ali je istina. Pisati pod budnim okom ideoloski uskog režima je isto kao pisati sa 15 slova umesto sa 30 i to da ne biraš slova. Zato Kapor ima težinu (čitaj: breme) i uvek će je imati.

Hahaha brate, ja sam se primila, u smislu, vidiš kako intesantan konstruktivan dijalog vodimo, skoro kao Vučić i Angela Merkel, a sve fino, smireno, razumno. :D

Da li će tada "neka emigrantska tragedija" biti prozor za spoznaju te i takve vremenske epohe?

Slažem se, ali upravo je u tome stvar, da li je ona danas (ta tragedija), po sebi, kvalitetna jednako kao što će biti za 50 godina?

Pisce realizma smo izučavali i izučavamo kroz istoriju umetnosti kao takve. Kolokvijalni izraz umetnost zahteva od umetničkog dela vrednost. Taksativno beletristiku realizma nazvati umetnošću kolokvijalnim izrazom bi bilo pogrešno.

Hahahaha ja sam ovo pročitala 10 puta i nedokučiva mi je poruka. Prva rečenica je tačna, ali ne kroz istoriju umetnosti jer se ona bavi slikarstvom već kroz istoriju književnosti. Kakav kolokvijalni izraz umetnost? :)

a Kapor nije.

Niti će biti HAHA. :)

Znaci Kapor je bolji od Dostojevskog.

Ali dopada mi se Kapor. U jednoj knjizi je opisao njegov susret sa Andicem. Pitao ga je sta misli o njegovim knjigama, a Ivo mu rekao: "Ne znam kakav ste pisac, ali cuo sam da dobro crtate."

Kakav kolokvijalni izraz umetnost? :)

Sama reč (izraz) umetnost olako se koristi to sam hteo da kažem. U svakodnevnom govoru to je nešto dobro ali generalno umetnost (da li književnost, vajarstvo ili film) svakako može biti i loše.

Dostojevski je bio slobodniji da piše od Kapora, to je apsurd ali je istina. Pisati pod budnim okom ideoloski uskog režima je isto kao pisati sa 15 slova umesto sa 30 i to da ne biraš slova. Zato Kapor ima težinu (čitaj: breme) i uvek će je imati.

Nadam se da troluješ, ovo je prosto suludo. Ne može se ovako ocenjivati pisac i književnost. Ovo je biografizam koji je zastareo pre 100 godina. Zapravo nije ni biografizam nego je nacionalizam. Deki, možeš ti i bolje. :)

Ovo je metafora zapravo

Sama reč (izraz) umetnost olako se koristi to sam hteo da kažem. U svakodnevnom govoru to je nešto dobro ali generalno umetnost (da li književnost, vajarstvo ili film) svakako može biti i loše.

Na fakultetu se pravi jasna distinkcija uvek. Da bi nešto bilo umetnost, mora da uđe u kanon kao priznato od akademika da je umetnost. Surovost jbg. :D Mali akademci u svojim zadimljenim sobicama određuju šta je umetnost i boli ih kurac za svakodnevni govor. Ako je loše (odnosno okarakterisano kao loše) onda je kič ili šund, to je to. Kako je skoro jedan profesor rekao: trafikarska književnost hahahahaha