Zajebite Ruse, uzmite čitajte malo kreativnog pisanja (tako se zove ovaj književni stil), bruka dobra knjiga, komedija-drama, još uvijek sam pod utiskom knjige a pročitao sam je prije godinu dana. Knjiga nonstop drži pažnju, za razliku od ovih što im je u knjigama glavno opisivanje okoline.
http://www.politikaplus.com/novost/42380/nathan-englander-ministarstvo-posebnih-slucajeva
njah,
A jedna od takvih je i tzv. Ministarstvo posebnih slučajeva, kojem se obraćaju krajnje očajni i bespomoćni. Englanderov je to satirički obračun s birokracijom, ali i unatoč proplamsajima mračnog humora, atmosfera te ustanove je tako mučno i klaustrofobično opisana, da se nameće jaka usporedba s onom iz Kafkinog Procesa. Kritika se ne zadržava samo na birokraciji – Englander redom rešeta vlast, korumpirane političare, službenike, policajce, ali i svećenike. Pritom ne štedi ni takozvane zaštitnike, alfe i omege židovske zajednice, moćnike koji uspjevaju udobno sjediti na dvije stolice.
Tako djeluje, njah, uzmi probaj da čitaš, ako ti se ne svidi nikad više uć na ovu temu neću jer pojma nemam o knjigama je l te a još manje o preporukama.
:D
nemoj brate, neka te ovde, greška od strane mene, možda je moćnom prozom ispisano, stilske figure pršte, nego ja kenjam. ne znam zašto potcjenjujem savremenu književnost, baš sam budala..
E, kad bi ljudi malo počeli da čitaju Ruse iz 20. i 21. veka, možda bi im bilo interesantnije. Nije se sve završilo sa Tolstojem, jbg, ima tu bisera...
Imena kolega, imena
ahaha, ali da vidite rusku andergraund poeziju, ljudi moji, ko da bećarce čitam naglas
Pa kad su pobili sve koji nisu pisali bećarce... A i prevodioci sa ruskog su užasni.
Imena kolega, imena
O poeziji da ne pišem, to je uglavnom van konkurencije na ovoj temi.
Ukratko, za početak, 20. vek:
Leonid Andrejev
Jevgenij Zamjatin
Mihail Bulgakov
Varlam Šalamov
Aleksandar Soženjicin
Venedikt Jerofejev
21. vek:
Vladimir Sorokin
Viktor Jerofejev
Viktor Peljevin
Tatjana Tolstoj
Jurij Poljakov
Jegor Radov
Eto, malo...
Od ovih sam čitao samo Zamjatina i Solženjicina.
Ajd ako te ne mrzi napisi konkretna dela koja vredi procitati od ovih ostalih i neki kratak opis, recenica-dve.
Aaaaa, oću, samo ne mogu sad...
Okorela zemlja čuda i Kraj sveta, Murakami.
koje je govno taj haruki.
Citam Fargo, ekstra je.
E, kakav je Fargo?
Bolji nego film.
A kakav je film?
Pa onako, bolji je od serije.
A kakva je serija?
E, a kakva je serija, stvarno, nisam gledo?
Ajd ako te ne mrzi napisi konkretna dela koja vredi procitati od ovih ostalih i neki kratak opis, recenica-dve
Uzmi od peljevina ybirku prica P5 http://www.knjizara.com/P5-Poslednje-pesme-politickih-pigmeja-Pindostana-Viktor-Peljevin-126979
mozes i psece srce od bulgakova
Berlin Alexanderplatz, Alfred Deblin. Eto, iskopao.
Pa kad su pobili sve koji nisu pisali bećarce... A i prevodioci sa ruskog su užasni.
vjerujem ti, znam da si sposoban da čitaš na izvornom. to je do jaja
Valdemar pa Boris Pasternak jebemumater! Gde njega da preskocis :)
Aaaaa, njega su mi zgadili u školi, bio sam rusko odeljenje u Filološkoj, terali su me bičem da ga čitam u originalu. Nikada ga nisam pročitao. A baš razmišljam pre neki dan - možda je i dobar...
A ima ih još, Brujusov, Ajtmatov, Bunjin, Limonov (mada je fašista), Platonov, HARMS, JEBOTE, kako sam njega zaboravio, pa Dovlatov, Sokolov, Aksjonov... A poeziju opet na stranu.
"Gvozdeni rov" Milorad Ulemek Legija
Fina knjiga za čitanje ako zanemariš subjektivnost.
I šta kaže, je l' ubio Đinđića, ili razrešenje te tajne ostavlja za "Gvozdeni rov 2"?
Nisam je još završio, dako ne bude puno posla noćas pa je iščitam, mada mislim da u knjizi nema ni pomena o tome, radi se o jednom vojniku i njegovom iskustvu u ratu, e sad je li to izmislio ili ispričao nečiju priču, to ne znam, viđećemo.
Čitao sam i ja ,,Gvozdeni rov'', nije loše uopšte, prijatno iznenađenje.
Čitam Moć postojanja Mišela Onfrea. Podnaslov Hedonistički manifest. Jeste malo popularno i suviše jednostavno napisano, a pretenduje da bude filozofija, u stvari kao jeste, rehabilituje Epikura i hedonizam, a obraća se masama, čiju porobljenost istovremeno prezire, i propagira humanizam, za koji nije siguran da su ljudi sposobni, i utilitarizam, čije moderne manifestacije osuđuje... Malo šizofrena knjiga, mada se pošteno čovek ne svrstava nigde, osim malo eklektički uz Ničea i Epikura. Dosledno je antimetafizičan, na antinihilističan način. Gde on definiše šta je nihilizam. E, jebi ga.
Zvuči do jaja. Deluje mi kao nešto što bih čitao.
EDIT: Ima li neki pdf ili e-book ili šta već?
Joj, ne znam, prekjuče sam uzeo iz gradske na Kalemegdanu. Vratiću za par dana, pa potraži. Verujem da će tebi da se svidi, čak si mi par puta pao na pamet kad sam čitao :)
Hahahha pa da, ovo
rehabilituje Epikura i hedonizam, a obraća se masama, čiju porobljenost istovremeno prezire, i propagira humanizam, za koji nije siguran da su ljudi sposobni, i utilitarizam, čije moderne manifestacije osuđuje... Malo šizofrena knjiga, mada se pošteno čovek ne svrstava nigde, osim malo eklektički uz Ničea i Epikura. Dosledno je antimetafizičan, na antinihilističan način.
je skroz moj fazon :)
Probaj onda da nađeš i njegovu Ateološku raspravu, možda je uže usmerena, ali mislim da je bolja knjiga. Možda prvo pročitaj nju, a tek onda ovu Moć postojanja. Jer u Moći postojanja pokušava možda da zahvati suviše široko, da totalizuje (čudno za takvog libertinskog mislioca :), a u ovoj gađa direktno neprijatelju u glavu.
