KK Partizan

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/d/de/KK_Partizan_Logo.PNG

Košarkaški klub Partizan nastao je kao košarkaška sekcija Sportskog društva Centralnog doma Jugoslovenske armije 4.10.1945.
Član je Jugoslovenskog Sportskog Društva Partizan od 1953. kada je inače celo sportsko društvo odvojeno od vojske. Ipak, sam početak nije obilovao trofejima i dugo su navijači Partizana čekali na prvu titulu iako su često imali vrlo jak sastav koji se sastojao od dosta reprezentativaca Jugoslavije.

Uspon KK Partizan i njegovo izrastanje u veliki košarkaški klub koji je postao jedan od najuspešnijih u Evropi, utemeljen je početkom 70-ih godina, kada su Klub počeli da vode bivši košarkaši i kada je stručni rad kao selektor i kao trener u svoje ruke preuzeo Ranko Žeravica. On je izvršio sjajnu selekciju mladih igrača na čelu sa izuzetno talentovanim Draženom Dalipagićem i Draganom Kićanovićem. Pošto je kao trener državne reprezentacije (do 1965. kao pomoćnik Aleksandra Nikolića, a zatim kao prvi trener), već više od deset godina pratio razvoj svetske košarke, uključujući i američku profesionalnu, Ranko Žeravica je u radu sa mladom Partizanovom ekipom primenio to znanje i iskustvo, pokušavajući da spoji najbolje osobine američke i sovjetske koncepcije košarkaške igre, prilagodivši ih osobenostima mentaliteta beogradskog, srpskog i jugoslovenskog podneblja.

Od tada pa do danas Partizan je izrastao u evropskog giganta, dajući ogroman broj igrača reprezentacijiama bivše Jugoslavije i Srbije, a poznat je i kao klub iz kog je najviše igrača otišlo u američku NBA ligu.

Košarkaški klub Partizan danas je klub koji ima svoj poseban identitet i svuda u svetu je prepoznatljiv kao klub koji je jedan od najboljih za stasavanje mladih igrača u velike košarkaše, gde se igra sa emocijom i u nekoj posebnoj porodičnoj atmosferi.

Klub prati veliki broj navijača koji su takođe jedna od stvari po kojoj je Partizan prepoznatljiv, s obzirom da je više puta svuda u Evropi hvaljen kao klub sa najvernijim i najbučnijim navijačima, što od strane protivničkih navijača i igrača, što od strane čelnika Evrolige.

http://www.svetlatacka.com/images/147.jpg

--------------------------------------------------------
Posebno mesto u srcima navijača Partizana definitivno zauzima takozvana DOMINACIJA, koja predstavlja period od sezone 2001/2002, a traje i danas, gde je Partizan uzeo 13 titula šampiona za redom, osvojio je 6 regionalnih takmičenja i svake godine je dostojno predstavljao Srbiju u najelitnijem evropskom takmičenju, ulazeći u njega uglavnom kao najmlađi tim, sa najmanjim budžetom.

http://img703.imageshack.us/img703/2807/3f0r.jpg

Godina po godina, titula po titula i Partizan ih je, bar za sada, osvojio 13 u nizu. Od toga, 11 je pod vođstvom Duška Vujoševića, a niz nije prekinut ni kada je ekipu Partizana vodio Vlada Jovanović.

Partizan je do ovih trofeja stizao ukupno šest puta preko Crvene zvezde, odnosno Crvene zvezde FMP Telekom u finalnim serijama plej-ofa, pet puta je to učinio u duelima sa Hemofarmom, a po jednom su crno-beli bili bolji od Budućnosti i Železnika.

A iz sezone u sezonu, ovo su bili igrači, koji su dali doprinos ovom impresivnom šampionskom nizu:

2001-2002
Jovo Stanojević, Vlado Šćepanović, Miloš Vujanić, Nenad Čanak, Nenad Krstić, Predrag Materić, Veselin Petrović, Đuro Ostojić, Vule Avdalović, Aleksandar Glintić, Stevan Nađfeji, Aleksandar Gajić.
Trener Duško Vujošević

2002-2003
Miloš Vujanić, Nenad Čanak, Nenad Krstić, Frederik Haus, Vule Avdalović, Dušan Kecman, Đuro Ostojić, Blagota Sekulić, Igor Perović, Uroš Tripković, Marvin O'Konor, Predrag Savović.
Trener Duško Vujošević

2003-2004
Dušan Kecman, Džerald Braun, Nenad Krstić, Đuro Ostojić, Vule Avdalović, Igor Perović, Vlado Šćepanović, Frederik Haus, Nenad Ćakić, Predrag Materić, Mlađan Šilobad, Mirko Kovač, Uroš Tripković, Nikola Sjekloća, Slobodan Božović.
Trener Duško Vujošević

2004-2005
Dejan Milojević, Blejk Step, Kosta Perović, Uroš Tripković, Vule Avdalović, Luka Bogdanović, Predrag Šuput, Novica Veličković, Predrag Samardžiski, Boris Bakić, Petar Božić, Semih Erden, Dejan Borovnjak.
Trener Duško Vujošević

2005-2006
Dejan Milojević, Kosta Perović, Uroš Tripković, Predrag Šuput, Luka Bogdanović, Vontigo Kamings, Nikola Peković, Novica Veličković, Aleksandar Smiljanić, Petar Božić, Dejan Borovnjak, Boris Bakić.
Trener Duško Vujošević

2006-2007
Nikola Peković, Predrag Drobnjak, Vontigo Kamings, Dušan Kecman, Uroš Tripković, Milenko Tepić, Kosta Perović, Novica Veličković, Luka Bogdanović, Vladimir Micov, Boris Bakić, Petar Božić, Dejan Borovnjak.
Trener Duško Vujošević

2007-2008
Nikola Peković, Uroš Tripković, Milton Palasio, Novica Veličković, Milenko Tepić, Dušan Kecman, Čedomir Vitkovac, Slavko Vraneš, Petar Božić, Dejan Borovnjak, Strahinja Milošević, Marko Đurković.
Trener Duško Vujošević

2008-2009
Uroš Tripković, Novica Veličković, Stefon Lazme, Milenko Tepić, Petar Božić, Žarko Rakočević, Aleksandar Rašić, Čedomir Vitkovac, Slavko Vraneš, Jan Veseli, Vukašin Aleksić, Strahinja Milošević, Riznić.
Trener Duško Vujošević

2009-2010
Bo Mekejleb, Aleks Marić, Jan Veseli, Aleksandar Rašić, Dušan Kecman, Lorens Roberts, Branislav Đekić, Petar Božić, Aleksandar Mitrović, Slavko Vraneš, Strahinja Milošević, Stefan Sinovec, Sava Lešić, Vladimir Lučić.
Trener Duško Vujošević

2010-2011
Dragan Milosavljević, Džejms Gist, Jan Veseli, Kurtis Džerels, Raško Katić, Nejtan Džavai, Dušan Kecman, Vladimir Lučić, Petar Božić, Bogdan Bogdanović, Jaramaz, Nemanja Bešović.
Prvo mesto u ligaškom delu sezone, 3-0 u pobedama protiv Hemofarma u finalu plej-ofa.
Trener Vlada Jovanović.

2011-2012
Miroslav Raduljica, Milan Mačvan, Vladimir Lučić, Dragan Milosavljević, Dominik Džejms, Danilo Anđušić, Raško Katić, Davis Bertans, Marko Čakarević, Dušan Kecman, Bogdan Bogdanović, Nemanja Bešović, Petar Božić.
Trener Vlada Jovanović.

2012-2013
Davis Bertans, Bogdan Bogdanović, Žofri Lovernj, Dejan Musli, Vladimir Lučić, Dragan Milosavljević, Leo Vesterman, Nemanja Gordić, Đorđe Gagić, Nikola Milutinov, Marko Čakarević, Branislav Đekić, Mihailo Andrić.
Trener Duško Vujošević

2013-2014
Milenko Tepić , Žofri Lovernj, Aleksandar Pavlović, Boris Dalo, Nikola Milutinov, Bogdan Bogdanović, Đorđe Gagić,Mihailo Andrić, Nemanja Bezbradica, Davis Bertans, Đoko Šalić, Leo Vesterman, Dragan Milosavljević.
Trener Duško Vujošević

Nacionalni šampion: 21
Osvajač nacionalnog kupa: 13
Regionalna liga: 6
Evropski kup Radivoja Koraća: 3
Šampion Evrope: 1

Legende kluba: Ranko Žeravica, Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović, Željko Obradović, Duško Vujošević, Goran Grbović, Žarko Paspalj, Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Miroslav Berić, Haris Brkić, Dragan Lukovski, Miloš Vujanić, Nenad Krstić, Dejan Milojević, Dejan Koturović, Miroslav Pecarski, Željko Rebrača, Milenko Tepić, Novica Veličković, Vlado Šćepanović, Predrag Drobnjak, Vladimir Lučić, Nikola Peković, Žofri Lovernj, Petar Božić, Dušan Kecman.

A nijedan igrač iz Cedevite nije u idealnoj postavi ABAE.

Nije Nurkić?

Jel mu još grudvaju decu? Ono beše "NAPUŠTAM EMISIJU DECU MI RANE SNEGOOOM"...

Utakmica kakvu smo kad-tad ponovo morali da izgubimo. Nakon Olimpijakosa u Parizu, izgubili smo na najteži mogući način u Beogradu.

Čini mi se da je jedna era završena. Nešto što niko nikada na ovim prostorima nije imao, za nas je bilo prelepo i sada je tome kraj. Novi početak ne znam kada će doći. Možda se oporavimo jako brzo, a možda će trebati par godina da se vratimo u život.

Možda je vreme za vas mlađe malo da vidite kako je nama bilo u nekim godinama kada nije bilo Evrolige, kada nije bilo trofeja, kada su ga uzimali Zvezda ili Budućnost. Doduše moram priznati da toga nije baš puno bilo i skoro sve godine mog života i praćenja košarke Bogovi smo bili mi, ali bila je i po koja loša. Sada će nam sledeća biti takva.

Harali smo, objasnili i doživeli najlepše trenutke i ne ljutim se ni na jednog igrača niti na bilo šta. Ne žalim ni za čim. Ponosan sam na KK Partizan i jedne od najlepših trenutaka u životu koje mi je taj klub podario. Ponosan sam na sve ljude koji su preko deceniju činili da svi mi uživamo u najlepšim i najboljim utakmicama svake godine. Ponosan sam na tim koji je 12 puta bio prvak zemlje za redom, preko deceniju igra Evroligu, na najboljeg trenera Evrope za 2010. godinu, na Kecmanovu trojku, na pariz, na pobede nad Barsom, Makabijem, CSKA, Olimpijakosom, Panatenaikosom, Realom, Fenerbahčeom i mnogim drugim velikanima Evropske košarke, na utakmice protiv NBA timova, na prvo mesto u regionu 6 puta, na pobede u Derbijima, na Novicu, Berića, Gista, Bertansa, Rašića, Marića, Pekovića, Vladu jovanovića, Pavlovića, Drobnjaka, Bogdanovića, Vardu, Lasmea, Hausa, Šćepanovića, Vujanića, Tepića, Perovića, Hausa, Krstića, Čanka, Robertsa, Veselog, Lučića, Avdalovića, Tripkovića, Božića, Ostojića, Kamingsa, Lončara, Milosavljevića, Palasija, Mačvana, Lovernja, Vestermana i Duleta Vujoševića, na Novicinu promašenu trojku protiv PAO-a, na Novicinu pogođenu trojku protiv PAO.a, na nosvojivu tvrđavu, na najbolje navijače i najbolje navijanje preko decenije u Evropi, na "Kada ne budeš prvi ti", na "Da volim Crno Bele", Na "Tararatata napred Partizan" u momentu kada smo izgubili 25 razlike od Makabija, na čestitku Jasikivičujsa nakon pobede nad Fenerom, na Pionir i Arenu, na "Saće Stoka da vas nabije", na tromeč protiv Taukeramike gde su nas sudije odvojile od F4, na najmlađi tim sa najmanjim budžetom, na stotine srpskih zastava u utakmici protiv Efesa na dan kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, na okrenutih 29 poena razlike protiv Makabija u Izraelu, na to što sam bio među 22567 navijača u Areni, na pokušaj obaranja zvučnog rekorda, koji nam je zamalo izmakao, ali smo opet bili glasni koliko i mlazni motor aviona, na Đorđevićevu trojku koju sa 12 godina nisam skroz tada razumeo, Na Harisa Brkića, na 41 razlike, na klub koji je dao najviše igrača u NBA ligu posle univerziteta Severna Karolina, na Časove ljubavi i na sve ono što pokušavaju da nam ospore, a čisto je kao suza.

Najveći smo klub regiona i nije me briga što će možda dve, tri godine da budu teške, što počinjemo sve iz početka, jer nam nije prvi početak, a svi ovi momci koji su i večeras dali sve od sebe, zaslužuju moj aplauz i večno poštovanje za borbu, za sve lepe trenutke, pa i ove tužne jer i oni čine ljubav i mit o Partizanu, klubu koji je sa pravom nazvan čudom i koji je dragulj jednog od naših najtrofejnijih sportova, koji nam je uvek donosio radost.

Tužan sam, ali me ovaj poraz čini navijačem Partizana još većim nego pre nekoliko sati i jedva čekam već za koji dan novu utakmicu Košarkaškog Kluba Partizan, najvećeg i najuspešnijeg srpskog kluba u proteklih nekoliko decenija.

Momci glavu gore i moje poštovanje. PARTIZAN JE POBEDNIK ZA NAS!

СРЕТЕН НУРКИЋ, ПЕНЗИОНЕР.

Ja sam iz Banja Luke RSrbske , i vec uvjek navijam za Srbiju Zvjezdu i Partizan sve sta je Srbsko , ali kad vidim kako se svoji Srbi Partizan , Zvjezda raduje protiv svog naraoda sto su izgubli , i navijaju za protivnika ...mogu samo rijeci
Da ste jadna zemlja i da ce to uvjek tako ostati ., onda stvarno cu navijati Za Borac Banja Luku i za Bosnu ... Oni makar svoju zemlju vole i svoju ekipu ...jadna Srbija jadna .....

Utakmica kakvu smo kad-tad ponovo morali da izgubimo. Nakon Olimpijakosa u Parizu, izgubili smo na najteži mogući način u Beogradu.

Čini mi se da je jedna era završena. Nešto što niko nikada na ovim prostorima nije imao, za nas je bilo prelepo i sada je tome kraj. Novi početak ne znam kada će doći. Možda se oporavimo jako brzo, a možda će trebati par godina da se vratimo u život.

Možda je vreme za vas mlađe malo da vidite kako je nama bilo u nekim godinama kada nije bilo Evrolige, kada nije bilo trofeja, kada su ga uzimali Zvezda ili Budućnost. Doduše moram priznati da toga nije baš puno bilo i skoro sve godine mog života i praćenja košarke Bogovi smo bili mi, ali bila je i po koja loša. Sada će nam sledeća biti takva.

Harali smo, objasnili i doživeli najlepše trenutke i ne ljutim se ni na jednog igrača niti na bilo šta. Ne žalim ni za čim. Ponosan sam na KK Partizan i jedne od najlepših trenutaka u životu koje mi je taj klub podario. Ponosan sam na sve ljude koji su preko deceniju činili da svi mi uživamo u najlepšim i najboljim utakmicama svake godine. Ponosan sam na tim koji je 12 puta bio prvak zemlje za redom, preko deceniju igra Evroligu, na najboljeg trenera Evrope za 2010. godinu, na Kecmanovu trojku, na pariz, na pobede nad Barsom, Makabijem, CSKA, Olimpijakosom, Panatenaikosom, Realom, Fenerbahčeom i mnogim drugim velikanima Evropske košarke, na utakmice protiv NBA timova, na prvo mesto u regionu 6 puta, na pobede u Derbijima, na Novicu, Berića, Gista, Bertansa, Rašića, Marića, Pekovića, Vladu jovanovića, Pavlovića, Drobnjaka, Bogdanovića, Vardu, Lasmea, Hausa, Šćepanovića, Vujanića, Tepića, Perovića, Hausa, Krstića, Čanka, Robertsa, Veselog, Lučića, Avdalovića, Tripkovića, Božića, Ostojića, Kamingsa, Lončara, Milosavljevića, Palasija, Mačvana, Lovernja, Vestermana i Duleta Vujoševića, na Novicinu promašenu trojku protiv PAO-a, na Novicinu pogođenu trojku protiv PAO.a, na nosvojivu tvrđavu, na najbolje navijače i najbolje navijanje preko decenije u Evropi, na "Kada ne budeš prvi ti", na "Da volim Crno Bele", Na "Tararatata napred Partizan" u momentu kada smo izgubili 25 razlike od Makabija, na čestitku Jasikivičujsa nakon pobede nad Fenerom, na Pionir i Arenu, na "Saće Stoka da vas nabije", na tromeč protiv Taukeramike gde su nas sudije odvojile od F4, na najmlađi tim sa najmanjim budžetom, na stotine srpskih zastava u utakmici protiv Efesa na dan kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, na okrenutih 29 poena razlike protiv Makabija u Izraelu, na to što sam bio među 22567 navijača u Areni, na pokušaj obaranja zvučnog rekorda, koji nam je zamalo izmakao, ali smo opet bili glasni koliko i mlazni motor aviona, na Đorđevićevu trojku koju sa 12 godina nisam skroz tada razumeo, Na Harisa Brkića, na 41 razlike, na klub koji je dao najviše igrača u NBA ligu posle univerziteta Severna Karolina, na Časove ljubavi i na sve ono što pokušavaju da nam ospore, a čisto je kao suza.

Najveći smo klub regiona i nije me briga što će možda dve, tri godine da budu teške, što počinjemo sve iz početka, jer nam nije prvi početak, a svi ovi momci koji su i večeras dali sve od sebe, zaslužuju moj aplauz i večno poštovanje za borbu, za sve lepe trenutke, pa i ove tužne jer i oni čine ljubav i mit o Partizanu, klubu koji je sa pravom nazvan čudom i koji je dragulj jednog od naših najtrofejnijih sportova, koji nam je uvek donosio radost.

Tužan sam, ali me ovaj poraz čini navijačem Partizana još većim nego pre nekoliko sati i jedva čekam već za koji dan novu utakmicu Košarkaškog Kluba Partizan, najvećeg i najuspešnijeg srpskog kluba u proteklih nekoliko decenija.

Momci glavu gore i moje poštovanje. PARTIZAN JE POBEDNIK ZA NAS!

Ja u životu nisam vidio veći post na sportskim temama :)

Makaron, a sad? Nisam najgori... heheheh!

https://pbs.twimg.com/media/BmGSRaeCAAAFZYU.jpg

jebo te zivot :(

;(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((

:(

Džoni sve je to lepo ALI NOLAN SMIT UVALI VAM KIT

tl;dr
Sutra kad se smirim pa cu da citam sta si sve isplak'o. Meni je zao sto moram da priznam da Dule ipak nije na svom nivou, mnogo ga je poremetila bolest i ne ume da se snadje. A samim odlaskom Duleta ovako oslabljen Partizan ce dodatno oslabiti do tacke kad postaje kriticno.

Utakmica kakvu smo kad-tad ponovo morali da izgubimo. Nakon Olimpijakosa u Parizu, izgubili smo na najteži mogući način u Beogradu.

Čini mi se da je jedna era završena. Nešto što niko nikada na ovim prostorima nije imao, za nas je bilo prelepo i sada je tome kraj. Novi početak ne znam kada će doći. Možda se oporavimo jako brzo, a možda će trebati par godina da se vratimo u život.

Možda je vreme za vas mlađe malo da vidite kako je nama bilo u nekim godinama kada nije bilo Evrolige, kada nije bilo trofeja, kada su ga uzimali Zvezda ili Budućnost. Doduše moram priznati da toga nije baš puno bilo i skoro sve godine mog života i praćenja košarke Bogovi smo bili mi, ali bila je i po koja loša. Sada će nam sledeća biti takva.

Harali smo, objasnili i doživeli najlepše trenutke i ne ljutim se ni na jednog igrača niti na bilo šta. Ne žalim ni za čim. Ponosan sam na KK Partizan i jedne od najlepših trenutaka u životu koje mi je taj klub podario. Ponosan sam na sve ljude koji su preko deceniju činili da svi mi uživamo u najlepšim i najboljim utakmicama svake godine. Ponosan sam na tim koji je 12 puta bio prvak zemlje za redom, preko deceniju igra Evroligu, na najboljeg trenera Evrope za 2010. godinu, na Kecmanovu trojku, na pariz, na pobede nad Barsom, Makabijem, CSKA, Olimpijakosom, Panatenaikosom, Realom, Fenerbahčeom i mnogim drugim velikanima Evropske košarke, na utakmice protiv NBA timova, na prvo mesto u regionu 6 puta, na pobede u Derbijima, na Novicu, Berića, Gista, Bertansa, Rašića, Marića, Pekovića, Vladu jovanovića, Pavlovića, Drobnjaka, Bogdanovića, Vardu, Lasmea, Hausa, Šćepanovića, Vujanića, Tepića, Perovića, Hausa, Krstića, Čanka, Robertsa, Veselog, Lučića, Avdalovića, Tripkovića, Božića, Ostojića, Kamingsa, Lončara, Milosavljevića, Palasija, Mačvana, Lovernja, Vestermana i Duleta Vujoševića, na Novicinu promašenu trojku protiv PAO-a, na Novicinu pogođenu trojku protiv PAO.a, na nosvojivu tvrđavu, na najbolje navijače i najbolje navijanje preko decenije u Evropi, na "Kada ne budeš prvi ti", na "Da volim Crno Bele", Na "Tararatata napred Partizan" u momentu kada smo izgubili 25 razlike od Makabija, na čestitku Jasikivičujsa nakon pobede nad Fenerom, na Pionir i Arenu, na "Saće Stoka da vas nabije", na tromeč protiv Taukeramike gde su nas sudije odvojile od F4, na najmlađi tim sa najmanjim budžetom, na stotine srpskih zastava u utakmici protiv Efesa na dan kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, na okrenutih 29 poena razlike protiv Makabija u Izraelu, na to što sam bio među 22567 navijača u Areni, na pokušaj obaranja zvučnog rekorda, koji nam je zamalo izmakao, ali smo opet bili glasni koliko i mlazni motor aviona, na Đorđevićevu trojku koju sa 12 godina nisam skroz tada razumeo, Na Harisa Brkića, na 41 razlike, na klub koji je dao najviše igrača u NBA ligu posle univerziteta Severna Karolina, na Časove ljubavi i na sve ono što pokušavaju da nam ospore, a čisto je kao suza.

Najveći smo klub regiona i nije me briga što će možda dve, tri godine da budu teške, što počinjemo sve iz početka, jer nam nije prvi početak, a svi ovi momci koji su i večeras dali sve od sebe, zaslužuju moj aplauz i večno poštovanje za borbu, za sve lepe trenutke, pa i ove tužne jer i oni čine ljubav i mit o Partizanu, klubu koji je sa pravom nazvan čudom i koji je dragulj jednog od naših najtrofejnijih sportova, koji nam je uvek donosio radost.

Tužan sam, ali me ovaj poraz čini navijačem Partizana još većim nego pre nekoliko sati i jedva čekam već za koji dan novu utakmicu Košarkaškog Kluba Partizan, najvećeg i najuspešnijeg srpskog kluba u proteklih nekoliko decenija.

Momci glavu gore i moje poštovanje. PARTIZAN JE POBEDNIK ZA NAS!

http://www.reactiongifs.com/wp-content/uploads/2013/05/didnt-read.gif

Dzoni, sjebo si i dionisija

A koliko ste izasrali u medjuvremenu, SIKTER CIGANI I KARABURMANI S TEME, KUSH!

JA SAM BLU JUNJN

i navijaju za protivnika ...mogu samo rijeci

mogu samo rijeci

rijeci

lorde
probaj ovde
objavljuju tekstove i ovima što ne umeju
važno da se trude

Za razliku od vas koji nikada i niste imali šta da gledate, a već juče ste pričali kako više nećete gledati košarku pljujući sve od uprave do igrača, ja mog Partizana volim još više i još više volim svakog igrača koji je igrao večeras za KK Partizan.
Vi to ne možete da razumete jer vaš klub ne postoji, a i kada je postojao ništa nije uradio, pa navijate za drugi koji takođe nikada ništa nije uradio.

U NOLANA SMITA POGOLEMA KITA

ljubičasta gorila obradoglu secrit plays: daj crncu loptu i skloni se
rezultat: 9 osvojenih evroliga
pa što sad neće?
ŠTA ŠTO NEĆE ALO JA SAM TRENERSKA VELIČINA BRE NIJE TO DO MENE JA ŠTA JE DO MENE JA RADIM NA VRHUNSKOM NIVOU

Daj de je gola

Ај у курац Жоц поднео оставку, срање баш.
Против Панате 9 минута без коша и 25 0 серија Панате хахахахаххахахах

Ne idi Rumenoglu dobre godine su za nama

VERUJEM ZOCU VISE NEGO OCU

Ала смо испратили великог жоца, дај слику разлика трофеја и победа у ових 5-6 годиница, ео за почетак 9-0 за цзв

OPAAAA

https://pbs.twimg.com/media/G7lFh2CXgAABpS2?format=png&name=small

Хахахахха, је л под надзором удбе, мислим немој да навалентни помисле да самостално руше зомиленд.
Али уживаћу ако се деси.

čekam konfirmaciu od kirka i donbasa da razunem detalje

JA ušao na stranicu baš zbog toga, dajte neke info iz prve ruke.

menščini da će 12og i melk da obuče crno beli dres pa šta košta da košta

SVI NA ĆACILEND

Ја бих лично довео Дарка Руса, слободан је.

I šta bi do kraja, žvaljo dojavio mezimici da se smanji gas i pokloni pobeda, paćistanci zaboravili na rušenje ćacilenda, odlazak Rumenoglua i ostanak Ostoje? Kakav narod.

brt zanimljiviji je monah antonije kad ide do ćacilenda neko kad crvena ćaci kuravela dobije neki šturm taka su vremena

https://vukajlija.com/forum/teme/33814-kk-partizan?strana=1828#post_4242893

Pa npr to

Ако велики енглески навијачи нису успели да изтамане мигранте муслиманска говна из енглеске, неће ни усташке фракције успети да спасу београд од зомиленда.