Приче о духовима, ванземаљцима и сл.

Jel mesar Cveta iz Orlovata?

ЈЕСТЕ МЕСАР ЦВЕТА ЈЕ ИЗ ОРЛОВАТА

Moj đed kaže da je jedan njegov komšija udario drekavca palijom.

Нису неке о духовима, нити крипи нешто али су се десиле мени.

Прво, на селу имам мачку која ме мрзи, кад ме види крешти, сва се онако подигне, скаче, гребе ме. Одем за задушнице деди који ме је много волио на гроб, припалим свјећу кад ето ти мачке. Још ми само ти требаш бем ти све, кад се поче мазити око мене, преде, чеше ми се од ноге, ја пођох да је помазим ал оно са опрезом да ме не огребе кад ништа. Чим је макла са гроба опет иста прича, крешти, гребе...

Неки дан, одем у Кремна исто задушнице да попалим фамилији свијеће. Само баба и ја одемо. И сад покојни деда умро у 33 години нисам га ни запамтио. Ал ме један његов брат волио лудо, он је мало истурен на другом мјесту, није у породничној гробници него сахрањен код мајке на другом крају гробља. И сад попалимо свијеће деди, једном брату, другом брату, прабаби и треба да одемо код тог деде што ме волио. Ништа покошено није, баба неће боји се змија. Ја је натјерам некако кад змија деди на гробу, сива без икакве шаре. Баба се усере каже ајмо назад да те не уједе. И вратимо се ми назад, баба неке свјеће гледала и ја јој шмугнем и одем до деде опет, змија гледа у мене и како приђох само се одмаче на други крај гроба. Упалим свијећу пољубим споменик и кренем назад, како идем видим да се змија враћа на старо мјесто.

Пукне ти мом буразу неки менискус на кољену, и ретард оде на Звезда Рен и не успије набавити карту за север него за исток. И дођу они и он са онаком ногом прескакао са истока на север. Ограда није лака за прескочити а поготово са сјебаном ногом тотално. И врати се углавном сјебан сав. Заспи, буди сеујутро тј. кева га буди: ДРАГАНЕ ШТА ТИ ЈЕ, ДРАГАНЕ УСТАНИ. Драган ништа, мртав ладан који ти је курац мама, ДРАГАНЕ ПОГЛЕДАЈ НОГУ, кољено натекло ко лудо, драма. И одвучемо га у Ужице у болницу, е сад др. је на првом спрату, а ја одем са кевом на 3 спрат да узмем неку документацију не сјећам се шта је било и пролазим поред неке собе, мене хвата језа, ја дрхтим не могу да прозборим ништа. И прођемо некако враћам се причам кеви како ме нека језа ухвати овде поред ове собе. Она само заплака онако кратко и рече да сам овде упао у кому и има клиничку смрт ко мали :))

ДАН'ЛО ВАСКРСО
ДАН'ЛО ИСУСЕ ДАН'ЛО ИСУСЕ

Devetar parapsihologija nekromanser!

Meni baba pricala, ona tamo zivela kao mala u nekom selu pored Olova u BIH. I njen otac isao konjem negde, i negde pred zoru zaustavi ga neki co'ek i pita ga da podje sa njim i ovaj kao ae, penji se. I popne se ovaj, konj ni da makne. Ovaj ga sib'o samo tako, konj ni da makne. I u tom se zacuse petlovi, ovaj sto se popeo samo vrisnu i pobeze. Posle mu pricale zene po selu neke price tipa vampiri su teski k'o crna zemlja, ovaj se sasr'o nije smeo izaci iz kuce mesec dana.
Onda, jedna zena se kurcila kako sme otic' na groblje nocu, ovi joj daju kolac da zabode kad dodje do odredjenog mesta na groblju. I ona ode, oni je nadju ujutru mrtvu sa zabodenim kocem u haljinu. Pretpostavlja se da je zabola kolac u haljinu, posla nazad, pomislila da je neko vuce i umrla od straha. Svaka druga verzija je jeziva.
A ima ona prica, nije verovatno istinita ali ide ovako: Sinovi i otac igrali karte do rano ujutru i culi neku muziku glasnu u daljini, odu sinovi da vide, zvali se Ivan i Darko. I dodju oni tamo na poljanu neku, kad ono svadba, igra se trupa se, ali primete oni da su sve devojke, nijednog muskarca. I pozovu ih ove u kolo, igrali oni tako i ovom jednom se otkaci inace zlatan lanac sa krsticem i padne na zemlju, iz cista mira. Ovaj se sagne da ga uzme i ima sta videti. Samo je viknuo "Ivane, bezi, ove zene su vestice, imaju kozje noge!" i pobegne sve do kuce, dodje do caleta, i isprica mu, otrce oni na poljanu, nigde ni svadbe ni nicega, samo Ivan lezi zaklan a nekoliko metara od njega krstic sto je ispao Darku.

Само ви зајебавајте, кад дође царско небеско питаћете ви мене за опрост лолололо

У селу моје мајке неки се чича обесио пре пар година, нико није сигуран зашто је то урадио. После неког времена један наш комшија је причао како је једном када је по мраку ишао кући и на путу видео кенгура који је место обичне кенгурске главе имао главу чиче који се обесио.

Uh džordi, zajebana priča, verovatno je taj lik bio mnogo sjeban i odlučio je da sebi presudi, ali je ipak hteo da uradi neko dobro delo pred smrt... Tako je moja baba mojoj sestri par sati pre nego što je umrla dala neki vredan lančić, kao da je znala da će da umre. Elem, postoji legenda vezana za borsko jezero, ja lično u to ne verujem ali evo kako ide. Borsko jezero je, jelte, veštačko jezero. Pre nego što je tu bilo jezero, na tom području su bile kuće gde su ljudi živeli. Dok su se gradile brane, malo po malo ljudi su se silom prilika selili odande, ostavljali kuće, rušili, valjda su dobijali neku naknadu od države, pomoć, to već ne znam. Uglavnom, svi ljudi koji su tamo živeli su otišli, osim jedne babe koja je bila uporna i nije htela da ode odatle, nije dala da sruše kuću i ostala je tu uprkos molbama. Kako su brane bile završene, sve je bilo spremno da se konačno pusti voda u buduće jezero. Međutim baba da mrdne jok. Tako ljudi odluče da presude babi i pustiše oni vodu. Navodno, duh te babe ili štaveć, jednom godišnje izroni, udavi jednog usamljenog kupača i nestane. To je njena kazna. Inače, svake godine se barem jedna osoba udavi na borskom jezeru, znam zato što idem tamo leti. Iako ne verujem u tu priču, jeza me uhvati kad otplivam malo dalje i pomislim na to...

Čiča sa kengurskim telom, ja bi umro...

Kod nas na groblju neki spomenici noću svetle, nije uopšte svejedno za gledanje, krenuli ljudi da istražuju, sve mladi ljudi sahranjeni, muke, problemi, šta da se radi, da li zvati popa da osvešta ili egzorcistu da protera zloduhe, odu do kamenoresca da ga pitaju, a on nabavio kontigent mermera iz Ukrajine. Blago radioaktivnog.

Ala ste se nasrali na ovoj temi, sunce vam kalajisano, bolji ste od Romera :)

Čiča sa kengurskim telom, ja bi umro...

Ja sam umro al od smjeha kad sam procito

Је л знате причу везану за оног лудака што је побио онолике људе, само му жена преживела..?

Нисам сигуран јел био чича са кенгурским телом или чича са кенгурском главом. Давно сам чуо причу.

Је л знате причу везану за оног лудака што је побио онолике људе, само му жена преживела..?

Ja znam podosta, ćale mi iz Velike Ivanče :)

Baš u toj Velikoj Ivanči odakle mi je keva inače, lik za oplaku treba da ode na groblje uzme krstaču i unese u kafić koji je 10 metara odatle. Ajd 20 m. Ode lagano, unese krstaču, momci mu naruče gajbu piva, ispoštuju dogovor on uzme onaj krst koji je inače stavio na šank i da odnese da vrati na groblje. Uzme da ga zabode u zemlju al se tu sjebe, zabode ga u zemlju kroz svoj mantil koji je imao na sebi, bilo jesenje neko vreme, kad je krenuo ono ga povuče i u tom trenutku mu se otkine srce i umre. Bilo pre nekih 14-5 godina. Pouka, ne zajebavajte se ljudi sotim stvarima.

Baš u toj Velikoj Ivanči odakle mi je keva inače, lik za oplaku treba da ode na groblje uzme krstaču i unese u kafić koji je 10 metara odatle. Ajd 20 m. Ode lagano, unese krstaču, momci mu naruče gajbu piva, ispoštuju dogovor on uzme onaj krst koji je inače stavio na šank i da odnese da vrati na groblje. Uzme da ga zabode u zemlju al se tu sjebe, zabode ga u zemlju kroz svoj mantil koji je imao na sebi, bilo jesenje neko vreme, kad je krenuo ono ga povuče i u tom trenutku mu se otkine srce i umre. Bilo pre nekih 14-5 godina. Pouka, ne zajebavajte se ljudi sotim stvarima.

Matori tu priču sam čuo u 25 varijacija, jedna od najpoznatijih urbanih legendi. A što je najcrnje moguće je da se nekome to dogodilo.

Pa evo kažem ti da jeste. Znam ćerku od tog lika, nešto je moje godište ja mislim. Sad možda lupim al Lik se Zove Milan Tošaković. Tošaković se preziva sigurno.

Znači odatle je krenula ta priča. Kul, sad mogu da se kurčim da znam kome se to desilo. :D
A jeste užasno. Mogu da zamislim scenu.

E sad dal je odalte el jok ja ne znam Bogu mi. Dosta groblja ima po Srbiji ako me razumeš...

I to što kažeš. Ali da je jezivo - jezivo je.

Ne znamo, pričaj.

Prije otprilike godinu dana se moj pajdo vraćao sa posla kasno uveče. Kišurina neka padala, brisači jedva kupili vodu, kaže potop opšti, kad odjednom ugleda neku djevojku stoji na kiši, kraj puta, i stopira.
Stane on, primi je, ona se skočopizdila, poplavila od hladnoće, i on joj doda svoj kožnjak da se ugrije.
"Dokle ideš?"
"Do motela 'Azuro', tu konobarišem u kafani i imam sobu."

Upita on nju odakle ona tu na magistrali u po mrkle noći? Kaže krenula sa momkom kod njega, nešto se posvađali i on je izbaci napolje.
"Kako se zoveš?"
"Dragica."
Ubrzo stigoše do tog motela, ona izađe al odnese mu i jaknu.
On kontao svejedno ću sutra ovim putem na posao, svratiću i pokupiti jaknu i to je to.

Sutradan on naiđe kraj motela, raspituje se za tu djevojku, niko nikad nije čuo za nju nit je takva postojala. Skonta on da ga je riba izradila i ode.

Prije par mjeseci dobije on nalog da ugradi satelitsku u nekoj kući u pripizdini nekoj, u šumetini teškoj, kod neke babe udovice, živi sama tamo pa da se bar zanima televizijom. Ode on tamo, završi posao, montira sve, pozove ga bakuta da popije kafu i rakijicu, pristane on, sjedne u dnevni boravak i pogleda na zid kad na zidu fotografija one cure što ju je povezao po kiši. Priupita on bakutu: "Jel vam ovo unuka?"
Kaže bakuta: "Jeste, moja Dragica, poginula je u ratu od granate. Sahranjena je gore u starom groblju al nisam joj išla godinu dana, ne mogu pješke, stara sam a nema me ko odvesti."

Pajdo se, kaže, skamenio, posivio, ispala mu šoljica. Dade mu baba jednu rakijicu da dođe sebi.
"Sjedaj baba u kola, voziću te ja na groblje."
Blagoslovi njega baba, uze svijeće i odoše na groblje.

Kad je prišla spomeniku, baka je primijetila nešto čudno.
"Neko je ovdje dolazio i ostavio kožnu jaknu, sačuvaj me bože!"

Bolje da se tema zove ''Urbane legende'' Obožavm ih inače, i znam puno, al me trenutno mrzi da kucam toliko.

Inace pricu sa zabadanjem krstace i umiranjem od straha je napisao i Milorad Pavic (samo se kod njega zabada sablja), a to je i bio razlog sto sam ga prezreo kao pisca, original (verovatno) te price je napisan jos pre 200 godina, Brunsvik neki napisao.

Ali strasne stvari su svuda oko nas. Ja sam dobro ziv osto od raznijeh ala...

Ćaletov školsku drug, Doka mu nadimak. Iz siromašne porodice al lebac od momka bio. Ucrtao sebi da kupi motor al rob nema para. Pobegne nekako u Francusku sa namerom da se ne vraća dok ga ne kupi. Imao neku tetku tamo. Bilo jebeš ga, pre 20 godina možda malo manje. Vrati se pican posle nekog vremena doterao ZZr-a 1100 mensčini star godinu dana. Trula višnja. Kući nije išao odma kod ćaleta i ostalih ovih picana sa kojima je odrastao da se pohvali. Vozio me čak par puta. Ja srećan ko kuče u liftu. E sad nakom nekog vremena stavi na motor devojku dugogodišnju koja ga je čekala da se vrati i istera motor na gazelu u Mladenovcu, tranzit koji odvaja iz Bg kad ideš za Topolu, Krgujevac itd ima pravca dobrih 3 km. Izleti mu neki Ferguson sa neke pumpe on ga udari i preseče ga na pola. Sa 220 ga udari, utvrdila murija a i njegov sat blokirao na toliko. Na motorima tim starijim ostaje skala kad se naglo prekine brzina, mislim da ostaje i na digitalnim sad al nebitno. Njemu bukvalno telo eksplodira a devojka pogine ali samo ruka je falila. I sahranjena je bez ruke. Gazela ta se pruža pored čuvene fabrike Petar Drapšin od koje su oni poginuli 200 metara. Portir koji je bio na sporednoj kapiji je osedeo za noć i dobio invalidcku penziju ubrzo, neki Mile iz Kovačevca je, u noć dok je radio treću. Lik kaže da mu je devojka pokucala na kućiću i tražila mu lampu da potraži ruku svoju. Kaže čiko dajte mi neku lampu, ruka mi je ovde negde treba mi. Sad sam se naježio dok pišem ovo. Obelela mu kosa za noć, kad je otišao kući žena ga nije prepoznala.

Није о духовима, али је о продуховљености.

Пошто сам у средњој ишао на веронауку (била после часова па се могло побећи) тако смо с времена на време ишли на литургију. Прва средње, дете, јеби га, убеђен сам био да је грех мислити на грешне ствари кад си у цркви. Ишла ту и једна другарица на коју смо сви просипали младалачку румунску сперму и обукла неке хеланке, хаос божји. Наравно, стала тик испред мене и ја се трудим да не гледам. Ок, не гледам. Међутим, трудим се после и да не мислим. И наравно, како се више трудим да не мислим, у ствари све више мислим и мени се на литургији дигне. И то ми се дигао нешто нестварно, к'о да није мој имао сам утисак. Тако се дигао да се гребао о металну гајку кајиша и болело до зла бога. Ја се ту трудио да то спутам и дискретно да ударам не би ли се вратио у нормалу. Међутим, ништа. Ударам га ја све јаче и јаче, овај к'о за инат још крући. Како сам стајао са стране и ту стоји онај курац што држи траку да се не може ући скроз у Олтар... жардињер или како већ. И мени већ допиздило и ја замахнем тако јако да ударим мајмуна кад лактом звекнем то што је држало траку и ланчано 4 или 5 тих кураца паде. Тад су већ неки провалили да сам песничио мајмуна и смејали се. У моменту кад је то пало, поп застаде и погледа ка мени. Мени била спуштена глава јер сам гледао да га вратим регуларно у гаће и подигнем на трен поглед, кад поп у мене гледа и само што се није крстио. Ја рекао вероучитељу могу ли да напустим литургију пошто ми се слошило и он ме човек пусти. Мало ме блам био и сачеках да се завршио литургија, кад ми приђе неки рандом поп и рече: "Момак, ако ти је лоше, можемо звати Хитну."

Baco mamac popu, a? :D

Хахаха, Скочко, сисај га. Шумадијски попови су хетеро, швалеришу се са женема и то не млађим од 30 година.