Vjera

Eto. Otvori se i ova tema. Pišite koje ste vjere, što ste te a ne neke druge vjere, što je vaša vjera bolja od drugih (znate i sami da jeste, nemo'te mene da lažete)... Taj fazon. Na ovu temu može da postuje svako, pa da vjeruje u ne znam se šta i da je ubijeđen u bilo što. Nemo' samo ko da je reka' da je vjera intimna stvar, jer nije, barem ođe na Balkan nije. Vjernike sa Balkana, bilo koje vjere, jedino ne mo'š u mrkli mrak prepoznat', mada biće i toga vjerujem (i ja sam vjernik, vidite li da vjerujem?), čim se neko dośeti da počne da proizvodi fluorescentna vjeska obilježja.

Pravoslavna.

Zašto sam ateista

Ljudi me stalno pitaju zašto ne verujem u boga i ja uvek pokušavam da im dam prihvatljiv i razložan odgovor. To obično bude dug, neprijatan i besmislen razgovor.


Ljudima koji veruju u boga nije potreban dokaz da on postoji, i sigurno ne žele da čuju dokaze da on ne postoji. Zadovoljni su onim u šta veruju. Izgovaraju fraze “to je za mene istina”, i “takva je vera”. I pored toga, ja im nudim logičan odgovor, jer verujem da je neučtivo i povlađivački ne biti iskren. Zato je ironično da rečenica “Ne verujem u boga zato što ne postoji apsolutno nijedan naučni dokaz o njegovom postojanju, a na osnovu svega što sam saznao, sama definicija boga je logički nemoguća u poznatom univerzumu”, zvuči i neučtivo i povlađivački.

Arogancija je česta optužba protiv ateista. Ona mi deluje posebno nepravedno. Nauka traga za istinom. Ona ne diskriminiše. Kakav god bio ishod, nauka teži da istraži stvari. Nauka je smerna. Zna ono što zna i zna šta ne zna. Svoje zaključke i stanovišta zasniva na dokazima - dokazima koji se stalno obnavljaju i nadograđuju. Ne vređa se kada na videlo izbiju nove činjenice. Ona raširenih ruku prima svako znanje. Ne poštuje srednjevekovne običaje samo zato što su tradicija. Kada bi to bio slučaj, ne biste dobijali inekcije penicilina, već biste stavili pijavicu na kožu i pomolili se bogu. Kolika god da vam je vera, ona ne može biti delotvornija od medicine. Vi možete da kažete “na mene deluje”, ali to je slučaj i sa placebom. Hoću da kažem da bog ne postoji. Ja ne tvrdim da ne postoji vera. Znam da postoji. Prepoznajem je svuda oko mene. Ali to što u nešto verujete ne čini ga stvarnim. To što se nadate da je nešto istina ne čini ga istinom. Postojanje boga nije subjektivno. On ili postoji ili ne postoji. To nije stvar mišljenja. Možete imati svoje mišljenje. Ali ne možete imate svoje činjenice.

Zašto ne verujem u boga? Ili još bolje, zašto vi u njega verujete? Pa valjda teret dokazivanja pada na onoga ko veruje? Vi ste sve ovo započeli. Kada bih vam prišao i rekao vam “Zašto ne verujete da ja mogu da letim?”, odgovor bi bio “A zašto bih vam verovao?” Onda bih ja rekao “Zato što je to stvar vere.” Kada bih vam nakon toga rekao “Dokažite da ne mogu da letim. Eto, vidite da ne možete da dokažete?”, vi biste se verovatno okrenuli i otišli, možda pozvali obezbeđenje, ili biste me izbacili kroz prozor i prodrali se: “Sad leti, ludaku jedan.”

Pitanje duhovnosti je odvojeno od pitanja religije. Kao ateista, ne vidim ničeg “lošeg” u verovanju u boga. Ne verujem da bog postoji, ali vera u njega nikome ne škodi. Ali bilo bi bolje kada, na primer, ne biste ubijali ljude koji veruju u drugog boga. Ili kada ne biste kamenovali do smrti nekoga samo zato što u vašim pravilima piše da je njihova seksualnost nemoralna. Čudno je da neko veruje da bi najmoćnija, sveznajuća sila, odgovorna za sve što se dešava, takođe želela da sudi i kažnjava ljude zbog onoga što jesu. A najgore od svega je biti ateista. Prve četiri božije zapovesti to jasno pokazuju. Postoji bog, ja sam taj bog, niko drugi nije, ti nisi dobar koliko i ja i nemoj to da zaboraviš. (Nemoj nikoga da ubiješ se ne pominje do broja 6).

Kada god se sretem sa nekim ko sa ovakvim prezirom gleda na moj nedostatak vere u boga, ja mu kažem “Takvim me je bog napravio.”

Ali za šta u stvari optužuju ateiste?

Definicija boga u rečniku kaže da je on “natprirodni stvaralac i nadzornik univerzuma”. U ovu definiciju spadaju sva božanstva, boginje i natprirodna bića. Od početka pisane istorije pre oko 6.000 godina, kada je sumerska civilizacija izmislila pismo, istoričari su popisali više od 3.700 natprirodnih bića, od kojih se 2.870 mogu smatrati božanstvima.

Sledeći put kad mi neko kaže da veruje u boga, ja ću da ga pitam “Stvarno, a kog tačno? Zevsa? Hada? Jupitera? Marsa? Odina? Tora? Krišnu? Višnu? Ra?…” Ako on kaže “Samo u boga. Verujem u jednog boga”, skrenuću mu pažnju da je onda skoro u istoj meri ateista koliko i ja. Ja ne verujem u 2.870 bogova, a on u 2.869.

Nekada sam i ja verovao u boga, onog hrišćanskog.

Voleo sam Isusa. On je bio moj heroj. Više nego pop zvezde. Više nego fudbaleri. Više nego bog. Bog je po definiciji bio sveznajući i savršen. Isus je bio čovek. On je morao da se trudi. Bio je izložen iskušenjima, ali je uspeo da pobedi greh. Bio je hrabar i imao je integritet. Ali je on bio moj heroj, jer je bio dobar. I bio je dobar prema svakome. Nije popustio pod pritiskom svojih savremenika, pred tiranijom ili okrutnošću. Nije ga zanimalo ko ste vi. On vas je jednostavno voleo. Kakav tip. Želeo sam da budem baš kao on.

Jednoga dana, kada sam imao osam godina, sedeo sam za stolom i crtao raspeće za domaći zadatak iz veronake. Voleo sam i umetnost. I prirodu. Voleo sam činjenicu da je bog stvorio sve životinje. One su takođe bile savršene. Bezuslovno lepe. Bio je to jedan očaravajući svet.

Živeo sam u siromašnom, radničkom naselju Riding, šezdesetak kilometara zapadno od Londona. Moj otac je bio fizički radnik, a majka domaćica. Nikada me nije bilo sramota siromaštva. Siromaštvo je bilo nešto skoro plemenito. Sem toga, svi ljudi koje sam znao živeli su u istim uslovima, a ja sam imao sve što mi je bilo potrebno. Škola je bila besplatna. Moja odeća je bila jeftina, ali uvek čista i opeglana. I mama je uvek kuvala. Kuvala je i toga dana kada sam crtao raspeće.

Sedeo sam za kuhinjskim stolom u trenutku kada je moj brat došao kući. On je bio 11 godina stariji od mene, što znači da je tada imao 19 godina. Bio je vrlo pametan, ali i drzak. Na sve je imao komentar i zato je upadao u nevolje. Ja sam bio dobar dečko. Išao sam u crkvu i verovao u boga - kakvo olakšanje za jednu majku iz radničke klase. Tamo gde sam ja odrastao, majke nisu išle tako daleko da se nadaju da će njihova deca izrasti u doktore. One su se samo nadale da njihova deca neće završiti u zatvoru. Znači, odgajite ih tako da veruju u boga i biće dobri i poštovaće zakon. To je savršen sistem. Skoro savršen. 75% Amerikanaca su bogobojažljivi hrišćani, 75% zatvorenika su bogobojažljivi hrišćani. 10% Amerikanaca su ateisti, 0.2% zatvorenika su ateisti.

Ali nema veze. Dok sam ja zadovoljno crtao mog heroja, moj veliki brat Bob me je upitao “Zašto veruješ u boga?” Postavio mi je samo to prosto pitanje. Ali moja mama je počela da paniči. “Bobe”, rekla je tonom koji je značio “Ućuti”. Zašto je to bilo pogrešno pitanje? Ako postoji bog i ako je moja vera jaka, nije važno šta ljudi govore.

Ali čekajte malo. Bog ne postoji. On to zna, i negde duboko u sebi i ona to zna. I bilo je zaista tako jednostavno. Počeo sam da mislim o tome i da postavljam pitanja i posle samo sat vremena sam postao ateista.

Uau, bog ne postoji. Ako me je majka lagala o bogu, da li me je lagala i o Deda Mrazu. Da, naravno, ali koga je za to briga? Pokloni su i dalje pristizali. A isto je bilo i sa poklonima moga novostečenoga ateizma. Poklonima istine, nauke, prirode. To je istinska lepota ovog sveta. Učio sam o evoluciji - teoriji koja je toliko jednostavna da je samo najveći engleski genije mogao da je smisli. Evolucija biljaka, životinja i nas - sa maštom, slobodnom voljom, ljubavlju, humorom. Više mi nije potreban razlog za moje postojanje, već samo razlog da živim. A mašta, slobodna volja, ljubav, humor, zabava, muzika, sport, pivo i pica su dovoljno dobri razlozi.

Ali živeti pošten život - za to vam je potrebna istina. To je još jedna stvar koju sam naučio toga dana. Istina, koliko god da je šokantna ili neugodna, na kraju vodi do oslobađanja i dostojanstva.

Šta pitanje “Zašto ne veruješ u boga” stvarno znači? Mislim da kada neko postavi ovo pitanje, on u stvari preispituje svoju veru. Na neki način, on pita “Šta tebe čini tako posebnim?” “Kako to da tebi nije ispran mozak kao svima nama?” “Kako se usuđuješ da kažeš da sam ja budala i da neću ići u raj, j—- se!” Hajde da budemo iskreni - da samo jedan čovek veruje u boga, ljudi bi ga smatrali prilično čudnim. Ali zbog toga što je vera u boga veoma popularna, to je prihvaćeno. A zašto je vera u boga tolika popularna? Odgovor je očigledan. U pitanju je vrlo privlačna ponuda. Veruj u mene i živećeš večno. Još jednom ponavljam - da je u pitanju isključivo duhovnost, sve bi bilo u redu.

“Ne čini drugima ono što ne želiš da tebi čine” je dobar opšti princip ponašanja. Opraštanje je verovatno jedna od najvećih vrlina koje postoje. Ali ona je baš to - vrlina. Ne isključivo hrišćanska vrlina. Niko nije vlasnik prava na dobrotu. Ja sam dobar, samo ne verujem da ću za to biti nagrađen odlaskom u raj. Moja nagrada je sada i ovde. Ona je u tome što znam da se trudim da činim ispravne stvari. Da sam živeo dobar život. Tu je vera skrenula sa pravog puta, kada je postala batina: “Uradi ovo ili ćeš goreti u paklu.”

Nećete goreti u paklu. Ali ipak budite dobri.

Ricky Gervais, The Wall Street Journal

Prevela Bojana Obradović

Peščanik.net

upis na ovu temu, dobro da si osvežijo.

Iako ovim činom rizikujem da mi više nijedna definicija ne bude pozitivno ocijenjena, a kamo odabrana, jer sajtom upravljaju judeomasonske ustaše iz Vatikana, i moja popularnost među ovim eldepeovskim ojebinama što vladaju sajtom i što mrze sve srpsko drastično pada, priznajem, pri čistoj svijesti i zdravoj pameti, da sam ja, Skočimiš, pravoslavni hrišćanin, svetosavski vaspitan, nacionalista i patriota.

Da se upišem da vidim jel bilo kakvog istresanja, pošto kad uđem u pijansku priču često se raspravljao o ovim temama, i sad kontam da sam najbliži deistima, vidio Džimijev post na prvoj strani.

Ja sam Srbin, ja sam pravoslavac. Bog pa Sveti Savo

Dualizam, cistiliste, YinYang....ondak u sustini Matrix,Matrix,Matrix, lazan svet...sve su ovo lazne vrednosti

rockangel
Ja sam krstena u pravoslavlje ali ne postujem mnogo obicaje.Postujem samo one obicaje koji mi se dopadaju i to su uglavnom obicaji koje je moja mama donela iz Rumunije.Rumuni jesu pravoslavci,ali postoje par obicaja po kojima se razlikuju od Srba.

Htela je da kaže: Rumuni jesu pravoslavci, ali, za razliku od Srba, nisu ljudi.

vjeeera, vjeeera,
uaaat hez bikam ov juuu

Studenti nekad bili vernici 3-11% sad 86%! jebo ih Kačavenda.
Neću da pričam da li je to dobro ili loše to je na vama da procenite, samo ću reći da nije dobro i da je jako loše.
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Studenti-od-ateista-do-vernika.sr.html

Koja su sekta ovi po studentskim organizacijama?

Objasnijo im:

profesor u penziji | 08/09/2013 06:12

Sa razvojem nauke i prosvecenosti jos od srednjeg veka samnjivao se broj vernika. U Britaniji napr. se broj vernika procenjuje na oko 40% stim da su islamisti (uglavnom Pakistanci i arapi) skoro svi religiozni. Religioznost opada i u Americi i Juznoj Americi. Religija se zadrzala u islamskom svetu i kao drustveni sistem kome je opasno suprotstaviti se. Kako je doslo da od ateistickog drustva u Srbiji sada ima ovoliko religioznih za svega 20-ak godina? Ocigledna je permanentna indoktrinacija kao zamena za ideologiju sto je Dobrica Cosic ne tako davno i propovedao. Poznato je da nacionalizam ne ide bez religije. Ono sto je zabrinjavajuce je da su ovo studenti koji bi trebali da imaju kriticki nacin misljenja i preispituju sve dogme. Kako ce oni voditi drustvo ako ne veruju u razum vec u dogmu i pretpostavljaju iracionalno racionalnom? Hoce li Srbija natrag u srednji vek kad je na svako pitanje o prirodi stvari postojao jasan odgovor "bog je tako hteo"?

Studenti nekad bili vernici 3-11% sad 86%!

Ne uči stoka ništa, pa misle da će Svevišnji polagati za njih

Nacionalnost - Bosnjook
Vjera - Isloom

Ako sanjam nekog ko je umro da je gladan,ja uvek to kazem mami i onda ona kupi parce mesa da pojedemo za dusu tog coveka da vise ne bude gladan,ako mu je hladno ili je u mraku idem da upalim svecu i tako...

Ја сам једном тако сањао да је Мерилин Монро жељна курца и шта ћу, спакујем лопату и седнем у авион за Америку.

Е вако, не осећам да је било чије религијско учење део мене; односно, био бих неискрен према себи кад бих рекао да припадам било којој познатој и признатој конфесији, грани и сл. Али, што неко рече, човек не може без вере у смислу покретача, мотивације и унутрашње енергије која човека тера да унапреди своје постојање, јер би тиме свео свој живот на чисто вегетирање и не би представљао ништа више до једног дела слагалице зване ''кружење енергије у природи''.

Pravoslavlje, Crnogorska pravoslavna crkva.

Pravoslavlje, Crnogorska pravoslavna crkva.

Zaista, je li neka crkva priznala CPC do sada?
http://www.churchofeuthanasia.org/

Šteta što ti nisi zadovoljan brate pregolema

Drzak si vidi se da si ateista

ok

Na kurcu se golemom pozabavi mome
Pederčino, Bergas Vintertome

Jel labo stvarno neciji dupli, ili presretac nagadja?

Stratimir nije dupli btw, on stvarno ima neke probleme

Nzm, ali labo zabavan, barem trigeruje

Dobro pitanje mujo
Sta je nejasno pitas tako je najbolje
Nadam se da ce se javiti presretac da razjasni

Nije labo ničiji dupli, lik glavom i bradom stoji iza svog nicka i riječi uz to svi znamo i kako izgleda i zato respect za labu iako nekad zna da pretjera ne zamjerim. On radi to isključivo iz ljubavi.

@kierkegaard: I sad ce neko reci religija i vera razlicite stvari. Pa bas i nisu, jer religije bez vere nema, a svi volimo kao da pripadamo negde i necemu, pa i kroz to verovanje nekom sistemu koji nam se cini prihvatljivim.

Овим си управо објаснио зашто религија и вера нису исто.

Свака религија је систем који су устројили људи, из своје потребе да спознају нешто што је објективно немогуће спознати 100%. Па кад већ не може, онда хајде барем колико може. На тај почетни мотив успостављања религије нема приговора (изузимамо култове који су, под маском теологије, основани са другим мотивима: идеолошким, потрошачким, из чисте доколице итд).

Касније људи у те религијске системе уводе разне елементе који ту религију удаљавају од њеног првобитног циља. Кад човек осећа потребу да сазна нешто што не може да сазна у целости, он онда прибегава упрошћавању, ради лакшег разумевања. Природно, јер му ништа друго и не преостаје. На то треба додати и разне друге амбиције (сујета, потреба да се испадне паметан у друштву - паметнији од других, потреба да се контролишу масе), због чега се врше разни спинови који сваку религију удаљују од њеног првобитног назначења. Још једна проблематична човекова потреба је потреба за припадањем негде, што доводи до идентификације религија са племенским поделама, а то је у основи свих тзв верских ратова (тзв, јер је у 99% случајева религија у тим ратовима само изговор за покриће - стварни мотиви тих ратова су нешто сасвим друго).

Свака религија је, дакле, систем који су организовали људи. И у свакој религији има примеса којих не би требало да буде. То обесмишљава било какву егзактну расправу чија је религија боља.

Вера је, пак, лична ствар сваког човека. "Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом" (Рим. 14,22). Да се не би обрадовали они брзоплети у закључивању, ове речи не значе да не треба припадати ниједној религији. У религиозне системе улазимо не зато да бисмо задовољили своју потребу да негде припадамо (то свакако не треба да буде основни мотив), него зато да бисмо тамо тражили она сазнања до којих нисмо сами у стању да дођемо. Не почиње свет од мог рођења, било је пре мене много људи који су ту нешто истраживали, и немогуће да баш нико није ништа потрефио. Кад одем у цркву, наићи ћу на свакакве, али ћу, из проповеди, или из разговора после литургије, чути и нешто корисно, нешто што ће ми можда отворити очи у ком правцу да размишљам даље. Кад већ верујем у тог Бога, онда верујем и да ће Он припомоћи ако ја негде запнем у истраживању своје вере, под условом да то радим искрено и без постављања неких предуслова. Религија је, дакле, средство за оне којима је циљ узрастање у вери. Сви други нека извине због времена изгубљеног на читање овога.

zivece ovaj sajt

Stratimir nije dupli btw, on stvarno ima neke probleme

Kako nije brate dupli kad je Cara maltene otvoreno rekla da je to njen nalog za schizoposting

Sumljam, stratimir ju je baš jezivo prozivao za neke stvari

Odlika podeljene ličnosti
Inače, za svaki slučaj

Kevin Vendel Kramb!

Yep, to je dobar film

Kako nije brate dupli kad je Cara maltene otvoreno rekla da je to njen nalog za schizoposting

Ma kakvi, to je mozda rekao kao jedan od lololo momenata, al stratimir, dok jos nije ni bio stratimir nego macak u cizmama/bob rok/stagod, mi je jednom nicim izazvano ostavio ime, broj telefona i grad u kom zivi, kao ako budem prolazio nekad da svratim da blejimo lol, ali ugl znam da nije dupli sig

prosledi.

Šmo, imamo više manje svi šifru tog naloga, ali ovdje govorimo o liku koji je utemeljitelj stratimirskog identiteta i to je ovaj o kome mujo priča

Fališ, Stratimire