Prost razlog - muškaci su htele mi to da priznamo ili ne dosta stabilniji i samopouzdaniji i mnogo lakše i brže spoznaju i prihvataju SEBE i ne traže identifikaciju u drugima i afirmaciju od drugih tamo gde nije potrebna, čak i suvišna i to ne zato što su sebični nego zato što su praktični, dok žene nisu toliko samopouzdane i ne spoznaju i ne prihvataju sebe, a životne okolnosti i mentalitet ih ograničava i dosta sputava i prikazuje njihovu izvornu prirodu kao nešto pogano i loše i zato se žene uglavnom stide sebe i krive muškarce za sve i traže da se identifikuju sa njima i traže da budu ravnopravne sa njima.
Mentalitet ne dopušta ženi da bude ŽENA! Otud i teškoće u prihvatanju sebe.
Rešenje nije u tzv ravnopravnosti polova, nego u pravilnoj edukaciji i prihvatanju različitosti i prihvatanju samog sebe, odnosno da MUŠKO BUDE MUŠKO i ŽENA ŽENSKO.
Muško i žensko su RAZLIČITI! Te razlike nisu toliko strašne i neće sigurno zatreti seme, nego jednostavno služe da bi dva međusobno različita mentalna sklopa mogli da se dopunjuju i tom dopunom da se harmonizuje odnos izmedju ta dva sklopa.
Muškarci pričaju o ženskim manama, žene pričaju o muškim manama, svako svakog osuđuje. Onaj koji osuđuje osudiće sve što mu padne pod ruku, i muško i žensko i to nije polna karakteristika nego neki dubok poremećaj psihe i percepcije koja ta osoba vuče. Naravno uvek je najlakše naći krivca!
Muškarci su nas tlačili, umesto da nas prihvate onakvim kakve jesmo, oni su našu žensku ćud okarakterisali kao nešto najgore na svetu i za to mi nismo krive, nego oni što nas nisu razumeli. Naravno da smo trebale da se borimo da izađemo iz tog polnog ropstva i da treba da nastavimo da se borimo, ali ne tako što ćemo kao i oni imati predrasude o njima i pokušavati da njihovu mušku ćud okarakterišemo kao nešto loše (uostalom nećemo ni uspeti jer oni su kao što sam rekla mnogo svesniji sebe) ili da se poistovećujemo s njima. Poistovećivanje sa njima već može da ih zaplaši, ali to opet znači odricati se svoje ženske prirode. Borba za ravnopravnost polova je ništa drugo do odricanje sebe samE. Naša borba bi trebalo da bude u pravom smislu reči OSLOBODILAČKA i tako što ćemo iskoristiti sva moguća pravna, ustavna, moralna i sva ovozemaljska prava da budemo to što jesmo i po identitetu, polu, rasi, veri, opredeljenju... A, najbitnije, po POLU! Da ne suzbijamo, nego da potenciramo ono najbolje žensko što imamo u sebi, da prihvatamo sebe onakvima kakve jesmo i da tražimo i od drugih da nas shvate i prihvate onakvima kakve jesmo.
Možda deluje da bi nas muškarci još više iskorišćavali kad bismo mi bile mi, ali postoji nešto što se zove NEZAVISNOST. Nezavisnost je karakteristika oba pola. Nezavisnu ženu niko ne može da iskoristi. Najčešće žene misle da se muškarci plaše nezavnisnih žena. Greška! Nezavisnost nije isto što i moć i želja za dominacijom! Muškarci se plaše žena koje se ponašaju kao muškarci i koje su se potpuno odrekle svoje ženske prirode, ali nezavisnosti se ne boje iz jednog prostog razloga - oni su nezavisni i nezavisnost partnerke im se čini kao izraz potpunog razumevanja razlika, navika i mišljenja.
Muškarci koji imaju izraženu potrebu da dominiraju nad ženom imaju ozbiljnu falinku u vaspitanju i razumevanju ženske prirode.
A, žene koje imaju želju za dominaciju nad muškarcem imaju ozbiljnu falinku u prihvatanju sebe i razumevanju muške prirode.
Energijo, ti se ne osećaš ugroženom zato što si ti jedna samosvesna ŽENA, koja je prihvatila svoju žensku prirodu, ženske potrebe i spoznala svoje ženske, ali i ljudske kvalitete. Ti nemaš potrebu da se takmičiš sa muškarcima, nego potrebu da se razvijaš u pravcu koji ti želiš. Drago mi je što si se setila da otvoriš ti ovu temu, jer da sam je otvorila ja, mene bi isprozivali (zbog jedna stare definicije u kojoj sam ispljuvala sav muški rod, ali tad sam bila klinka i tek je počeo da me drma pubertet pošto sam kasno ušla).
Ovo je ta definicija, postujem je ovde jer smatram da će da posluži ovoj temi i da ćemo jednu po jednu zabludu opovrgnuti i rešiti argumentovano:
http://vukajlija.com/muskarci/25546
