Oduvek sam bio impresioniran istorijom ,tacnije bitkama...Ovde bi mogli popricati o raznim armijama koje su harale svetom kroz istoriju....Licno ,najvecim vojnicima oduvek sam smatrao spartance i samuraje...Covece to ti je bila vojska,to je bila cast....Sta vi mislite o spartancima,o Termopilskoj bitci,o kralju Leonidi i njegovoj licnoj gardi koji su izginuli herojski braneci klanac Termopil od prodora persijske vojske pod vodstvom Kserksa I?
Citat:Деветнаестог јула 1427. године, по јулијанском календару, на путу према Београду, у месту званом Главица, од срчаног удара умро је деспот Стефан Лазаревић.
О смрти деспота Стефана сазнајемо из житија које је написао Константин Филозоф:
,,Али блажени (Стефан), с једне стране обиље и дарове цару шиљаше, а с друге стране обилазио је земљу како би још подигао божанствени храм. И одатле чу да је то острво (угарско) заузето. Подигавши се иђаше ка Београду. Када је био на месту званом Главица, обедовавши, изиђе да лови; и док је још ловио, узео је крагујца на руку своју. Узевши га није (га) носио како треба, он, који је досада све како треба и на удивљење изводио и чинио; и нагибао се на једну и другу страну као да ће са коња пасти. Обухвативши га са обе стране, вођаху га до стана. И кад је био у шатору, он лежаше - а то беше свима дирљив призор - испустивши само један глас: "По Ђурђа, по Ђурђа" - говораше. И тако ништа није говорио до ујутро, када и дух свој предаде Господу.
Престави се године 6935. у 19. дан, месеца јула, у суботу, у 5. час дана."
Након тога је пренет у своју задужбину Манастир Манасију, у којој је и сахрањен.
добра страница:
иначе има ли ко ону слику топ листе људи са највише посјечених турских глава на којој прво место држи вук брајотић? или било какву форму те листе. царе делује да ти имаш то, ако не јел знаш на шта мислим?
Citat:царе делује да ти имаш то, ако не јел знаш на шта мислим?
Хмммм чек да погледам у приватној архиви
https://i.imgur.com/Qvm3QwL.jpg
Нормално да имам
хахахаха то брте
ал не знам одакле потиче ова статистика
Citat:ал не знам одакле потиче ова статистика
Мислим да је Петар Божовић то написао у некој својој књизи по неком свом рачуну, али свакако ти је јасно да је мим у питању.
деловало ми као да може да потиче из оне књиге знаменити црногорски и херцеговачки јунаци што мирољуб петровић прави цртаће од њих.
а та књига делује мимасто, али не знам до ког нивоа. мсм има и леџит прича у њој како ми се чини.
уосталом како гога рашовић, марко миљанов и бајо пивљанин имају само по један конфрмд килл? или се овде рачуна стриктно скалпирање.
Инспирисан овим коментаром, а да не бих морао сто пута једно те исто писати, изнећу овде шта мислим о томе.
О "СРПСКОЈ ЦРКВИ" У 19. ВЕКУ
Прво, српска црква није могла донети овакав документ, јер она као јединствена целина и није постојала између 1766. и 1920. године. Престанком рада Српске патријаршије 1766. године, цео српски народ у Османском царству прешао је у јурисдикцију Цариградске патријаршије. Српски народ у Хабзбуршкој Монархији је формално такође био под јурисдикцијом речене патријаршије, али је Карловачка митрополија политички већ била фактички самостална (неформално ће се 1848. карловачки митрополит прогласити за патријарха, али је то било противканонски).
Следећа промена стања наступила је 1830, када је започет процес добијања аутономије оног дела Цариградске патријаршије који је био у Књажеству Српском, а који је организован као аутономна Београдска митрополија. Године 1879. ова црква ће бити призната као аутокефална од стране Цариградске патријаршије.
Конкордатом између цара и краља Франца Јозефа и цариградског патријарха, године 1881. и црква у Босни и Херцеговини је фактички постала самосталном, пошто је дошло до веома занимљиве ситуације у којој је фактички Франц Јозеф постао глава цркве и онај ко поставља митрополите.
Што се тиче Црне Горе, њена аутокефалија никад није призната, али је она фактички била самостална од престанка рада Српске патријаршије. Њена аутокефалија је озакоњена 1905. године, када је краљ Никола законом (противканонски) основао Црногорску православну цркву.
Самим тим се види да су православни Срби на почетку 20. века живели у пет одвојених црквених организација. Ове организације међусобно нису сарађивале, и често нису живеле у претераној љубави (карловачки митрополити су још од 18. века имали проблема са српским монасима који су "просили" у њиховим крајевима).
Самим тим, нико није могао донети никакву резолуцију нити инсистирати на томе. Тим пре што је српска црква и у Србији била слаба: митрополит Михаило као глава цркве у Србији је био прогоњен и опстајао је само захваљујући подршци из Русије, а свештеника је било мало (1 свештеник на преко 3500 верника) и били су тако необразовани, да су тешко било какво озбиљно деловање могли имати на локално становништво.
Оно што се још мора имати на уму је да се православна црква не може поредити са римокатоличком, у том смислу да није независна институција која може да преживи без народа: она је преживела османски период само вољом народа који је хтео да одвоји од својих уста ради њеног постојања - да народ није желео, она не би постојала. Дакле она не постоји ван истог тог народа који служи.
О СРБИМА РИМОКАТОЛИЦИМА И МУСЛИМАНИМА
Да, човек ће, ако се мало удуби, наћи примере Срба римокатоличке и муслиманске вере. Приметићемо, међутим, да је већина примера из 19. или 20. века.
Човек ће спорадично пронаћи и покоји старији пример, то није спорно, али ће приметити да њихови потомци нису више имали српски идентитет. И ту се крије кључ ове приче: најчешће није конвертит тај који одједном напушта српство; то су његови потомци, који већином губе тај идентитет и утапају се у локалне средине. То није процес од три дана, већ од неколико деценија.
Зашто до тог процеса долази? Зато што је једна од карактеристика религијског живота и у Османском царству и у Хабзбуршкој Монархији потпуна одвојеност различитих верских група. У великом броју градова Угарске је православцима (тј. уопште онима који нису римокатолици) било потпуно забрањено уопште настанити се, и те забране су опстајале до дубооко у 19. век. Слично је било и у Дубровнику, у ком је била жива традиција да је овај град посетио св. Франциско (Фрања) Азишки, и да је, одговарајући на питање докле ће Дубровник трајати, одговорио да ће град трајати све док се одупире шизматицима. У Османском царству није уопште постојала комуникација између различитих махала - тако у Београду из 16. века нпр. нема уопште трага муслиманско-хришћанском суживоту. И у наредним деценијама, док трају огромни сукоби око римокатоличке капеле у том граду, трага једног се не може наћи у српским, а скоро ниједног у муслиманским (овде просто јер се тицало османских власти).
Дакле, човек који мења веру остаје изолован од своје старе заједнице. Можда би Вукајлијаш из беса реаговао тако да одмах промени и нацију, али то није ишло тако лако. Култ Св. Саве је опстајао деценијама међу римокатолицима далматинског залеђа, али је опет и он одумирао (повремено пошто би се причало како је он, у ствари, био римокатолик, о чему постоје занимљива писања). Али оно што је неминовно следило после неколико деценија јесте промена идентитета. Ово има можда аналогије са фамозним српским сеобама - мој прадеда није знао шта је јастук, а ја на јастуку спавам и не могу да потрефим да нешто пребацим у ијекавицу колико год се трудио.
*
Откуд онда похрваћивање и како год да се зове већ прелазак у бошњачку нацију? Уопште није спорно да су Хрвати постојали пре, али и да је огроман део данашњих Хрвата то постао асимилацијом. Али то није случајно - све римокатоличке организације на простору Босне, Србије, Славоније и јужне Угарске, па - пази сад - и Бугарске су имале свој центар или у Босни (углавном Фојници) или у Дубровнику. То су биле две провинције веће моћи него што би неко данас можда очекивао, поготово босанска фрањевачка провинција, која је представљала најјачу римокатоличку организацију на читавом Балканском полуострву. Хрватска црквена организација се спојила са славонском у 16. и 17. веку, чиме су остварене најчвршће везе народа ових двеју држава, и чиме је почела асимилација Славонаца у Хрвате. Зашто није било супротно? Зато што су римокатолички Славонци били још мање бројни од римокатоличких Хрвата (овде се ваља сетити да је одмах по османском освајању четвртина становништва потпуно добровољно прешла у ислам, и да је Осијек постао значајан центар ислама на овом подручју), а већ су ионако добар део Славоније чиниле хрватске избеглице. Везе су додатно појачане после 1690, када је босанска римокатоличка организација разорена, а становништво расељено по Хрватској, Славонији и Далмацији. Не само што је тиме осетно појачано римокатоличко становништво у Хрватској и Славонији (реактивирана је бискупија у Лици, која уопште није ни постојала од краја 16. века), већ је Хрватска-Славонија фактички преузела вођење босанских римокатолика.
И са Далмацијом је слична ситуација. Пошто је Хабзбуршка Монархија исту дефинитивно задобила 1815. године, у њој се опет процес јачања цркве врши преко илирских кадрова из Хрватске-Славоније, поготово у руралним срединама. Захваљујући југоловенској политици према Мађарима, у периоду између 1918. и 1923. хрватски кадрови преузимају и области које нису традиционално хрватске (Међимурје, делови данашње Војводине и сл). Тиме фактички настаје религијска заједница Хрватске, Славоније, Далмације, делова БиХ и делова Војводине, за којом следи и национално нивелисање, које траје кроз 19. и рани 20. век.
*
Што се тиче постојања Бошњака, ту сви волимо да се правимо да је прича једноставна: Срби прешли у муслимане и постали као неки засебан народ '18, '45, '93. или кад већ. Ситуација, међутим, није таква. Прво, као што је својевремено приметио Сима Ћирковић, како се средњовековна Босна (са Херцеговином) приближавала свом крају, тако има све мање помена српства, српског порекла, како год. Да ли то значи да је процес расрбљавања Срба у Босни почео још у средњем веку, нажалост мислим да нема дефинитивног одговора. Но, ваља имати на уму да се ово дешава управо са јачањем ортодоксног римокатоличанства у Босни, што је процес који је покренуо још краљ Стефан Твртко I.
Чињеница је да је нпр. Соколу Мехмед-паша свој језик 1551. назвао српским; али исто је тако чињеница да је много више помена Бошњака и бошњачког језика већ у 16. и 17. веку, укључивши овде и Мехмедовог рођака из Печуја, Печеви Ибрахим-бега (Ибрахим Алајбеговић Печевија). Чињеница је и да су неки од њих стављали знак једнакости између Бошњака и бошњачког језика са Хрватима, Словинцима, Србима и другим околним народима (нпр. Печевија је на пар места помињао бошњачки алити хрватски), али је чињеница да је некаква свест о засебности Бошњака постојала.
Мислим да је томе увелико допринела и чињеница да су Бошњаци имали нешто што велики део Османског царства није (поготово не на Западном Балкану) - институцију оџаклук-тимара, тј. могућност да син наследи очево звање и иметак у потпуности. Ово је допринело до стварања онога што се у литератури назива босанским беговатом, односно фактички аристократијом која своје темеље поставља већ у 16. веку. Овде напомињем да се ово уређење простире на простору целог Босанског санџака/ејалета, који је обухватао делове Србије (Шабац, Ваљево, Лозница, Чачак, и наравно данашњи Санџак, све до Косовске Митровице, укључујући и њу - вреди напоменути да су границе биле флуидне и да су се повремено мењале).
*
Наравно, ови процеси су били двосмерни, што значи да је било случајева (додуше наравно ретких) да неко пређе и у православље, самим тим временом и постане Србин. Ово су све доста контраверзне теме, и постоји разлог што детаљна истраживања на ову тему фактички и не постоје. Историчарима се често дешава да ископају нешто што им и није баш по вољи.
*
Дакле, ти процеси су већ далеко одмакли до почетка 19. века. Нејака и раздељена, српска црква није имала довољно утицаја ни међу својим верницима, а камоли да је могла диктирати ко може или не може бити Србин. Тим пре не би имало смисла да православна црква каже римокатолици не могу бити Срби, и да римокатолички Срби кажу ок, ми нисмо Срби, послушаћемо шта ви кажете. Када је папа Иноћентије III екскомуницирао цара Фридриха II, овај није рекао ок, нећу више бити сицилијански краљ, већ се окружио муслиманском телесном гардом.
О СРПСКОМ РИМОКАТОЛИЧКОМ ПОКРЕТУ ИЗ 19. ВЕКА
Ово сам издвојио у засебну тему, јер се често на њему инсистира. Да, он је свакако постојао, и да, имао је истакнуте чланове, али - колики је заиста био тај српски покрет? То је лепо описао Никодим Милаш у својој Аутобиографији:
Citat:За српске далматинске ствари, исто и за јавне црквене послове, постао је, послије Бјелановићеве смрти, мјеродаван „Дубровник", лист који су издавали такозвани „Срби-католици", а уређивачки одбор састављали су Дубровчани, римокатолици, који већ као Дубровчани презирали су и мрзили „влашку вјеру", како они називаху и данас још називају православну вјеру. Па као што су се вандалматински либерални српски листови владали прије говорећи далматинским уопће стварима према ономе, како је Бјелановићев „Српски Глас" писао, тако послије Бјелановићеве смрти они листови говорили су о тим стварима према ономе, како је од тога доба почео писати „Дубровник". А симпатичан им је био овај лист, јер су мислили да ће његов програм прихватити сви либерални Хрвати, те претворише се и они у „Србе католике"; а нијесу знали, да све то „католичко Српство" састављају десетак ако не и мање, амбициозних писмених Дубровчана, који су уза се имали можда још стотинак неписмених или полуписмених Дубровчана, које су они овако или онако новчано помагали, а за које амбициозне писмене Дубровчане „католичко Српство" није друго било, као што није ни данас, него пуста реклама.
О РУСКОМ, БУГАРСКОМ И АЛБАНСКОМ ПРИМЕРУ
Да, Руса има више вера, јер је Рус по дефиницији грађанин Русије. Велики део Руса, па и историјских личности, везе нема са етничким Русима. Свака вера у Русији има етничке заједнице којима доминира једна од вера, а међу етничким Русима бојим се да не би било превише оних који нису православци (или из породица које су пре биле православне).
Не верујем да би Бугарски муслимани много ценили да их зовеш Бугарима.
Што се тиче Албанаца, бојим се да је слика о суживоту Албанаца разних вера потекла из непознавања. Албанци су и те како подељени на основу вера, а то је данас незнатно у односу на стање када је Албанија била формирана, па су били покољи између верских заједница око вођства. Римокатолици у Албанији су у међуратном периоду означавани као издајници и непријатељи албанског народа, тим пре што им је Италија обнављала домове. Кажем, та слика није тако једноставна.
Citat:уосталом како гога рашовић, марко миљанов и бајо пивљанин имају само по један конфрмд килл? или се овде рачуна стриктно скалпирање.
Не знам, задњи се додуше више бавио отмицама и продајом у робље српске деце.
Већим делом ми делује плаузибилно ово што си написао, царе, али ми се чини да је и поред тога одговорност православних Срба и СПЦ током 20. века, бар у случају Бошњака, огромна. Не тврдим да се тај процес "расрбљавања" могао спречити, незахвално је о томе говорити, али мислим да је политика српство = православље и константа прича о потурицама удаљила муслимане од православних Срба и допринела томе да Срби и Бошњаци постану архинепријатељи. То не ослобађа њих њиховог дела одговорности, наравно.
Још једно запажање. Да религија није нужна претпоставка стварања нових националних идентитета, најбоље показује приме Црне Горе. Стварање црногорског националног идентитета треба озбиљно схватити, али не треба чинити исте грешке - називањем етничких Црногораца "Милогорцима" и вређајући их само радимо у корист тога да за 50 година будемо имали Црну Гору с можда 7-10% људи који се изјашњавају Србима и 90% становништва које нас презире. Колико год сматрали да су корени такве нације неутемељени и да су преузети од Срба, морамо бити паметнији и разумети да нема "лажних" нација - нација постоји ако постоји довољан број људи који јој изражава припадност, свиђало се то некоме или не. Неопходна нам је паметнија политика од тога ако желимо да сачувамо српско културно наслеђе у ЦГ.
Citat:Већим делом ми делује плаузибилно ово што си написао, царе, али ми се чини да је и поред тога одговорност православних Срба и СПЦ током 20. века, бар у случају Бошњака, огромна. Не тврдим да се тај процес "расрбљавања" могао спречити, незахвално је о томе говорити, али мислим да је политика српство = православље и константа прича о потурицама удаљила муслимане од православних Срба и допринела томе да Срби и Бошњаци постану архинепријатељи. То не ослобађа њих њиховог дела одговорности, наравно.
Миноран број муслимана из БиХ се изјашњавао Србима и у 18. веку, и надаље. Турчење и потурице нису термини које су СПЦ и Срби измислили. То су термини које је користила и османска власт (потур-огулари као посебни бошњачки контигент јаничара - деца муслимана) и које су користили и сами Бошњаци (Потур-шахидија).
Citat:Још једно запажање. Да религија није нужна претпоставка стварања нових националних идентитета, најбоље показује приме Црне Горе.
Па ипак и Црна Гора покушава направити своју националну цркву на силу, исто као што је и краљ Никола то покушавао 1905.
Citat:морамо бити паметнији и разумети да нема "лажних" нација - нација постоји ако постоји довољан број људи који јој изражава припадност, свиђало се то некоме или не
Апсолутно се слажем, остатак је политика, па не бих о томе на овој теми.
Citat:Миноран број муслимана из БиХ се изјашњавао Србима и у 18. веку, и надаље. Турчење и потурице нису термини које су СПЦ и Срби измислили. То су термини које је користила и османска власт (потур-огулари као посебни бошњачки контигент јаничара - деца муслимана) и које су користили и сами Бошњаци (Потур-шахидија).
Да, али протеривањем Турске са Балкана и касније стварањем југословенске државе створила се, по мом мишљењу, историјска прилика да се Бошњаци (тј. преци данашњих Бошњака) или интегришу у српски национални корпус, или, ако то није могуће, макар створи нека ближа веза између Срба и Бошњака која би наликовала вези између Срба и Црногораца (ако изузмемо радикалне анти-српске настројене ликове) или вези Немаца и Аустријанаца. Кажем "наликовала" јер ми је јасно да 1-1 поређење не може да се направи ни у једном случају. На пример, та ближа веза могла је да подразумева називање језика српским (као што се у већем делу Црне Горе то још увек назива српским или као што се у Аустрији назива немачким, а не аустријским). Колико год да је и пре 20. века постојао развој ситуације који је ишао у смеру стварања новог националног идентитета или новог назива за језик, то питање је 1918. у Босни још увек било у великој мери неразрешено.
muka je samo sto je u to vreme crkva bila bas jaka politicki (ono crkva=drzava) pa se nije moglo protiv nje. kako sad da dozvoli muslimanima da se muvaju tu i zovu sebe srbima ako nemaju kontrolu nad njima.
kazem u to vreme, posto se danas racunamo za sekularnu drzavu, al probaj na slavi da kazes pa dobro, ako su muslimani/katolici/stagod, srbi su, i gledaj sta ce da se desi
u principu, danas imas jasnu podelu na zemlje koje su se otkacile od crkve jos odavno i zaostale i siromasne zemlje. vrlo malo izuzetaka.
moze da se ide u tehnikalije da se prica kako smo mi sekularna zemlja ili tako to, ali fora je ne sta je zvanicno nego koliki uticaj ima crkva, a kod nas je poprilicno jak.
crkva je dobra da se pomolis ponekad, ili ako ti je tesko da odes malo da meditiras, nadjes neki smisao i slicne stvari. cim vidis popove da iznose misljenja o trenutnim dogadjajima, podrzavaju/kude zakone i koriste bilo kakav uticaj, mrs sotono!
Citat:u principu, danas imas jasnu podelu na zemlje koje su se otkacile od crkve jos odavno i zaostale i siromasne zemlje. vrlo malo izuzetaka.
сад испаде да ко је се ,,откачио цркве" просперирао а ко није је као остао сиромашан. уф бре ал га упрости.
Citat:cim vidis popove da iznose misljenja o trenutnim dogadjajima, podrzavaju/kude zakone i koriste bilo kakav uticaj, mrs sotono!
зашто мишљење попова не би било валидно данас? то су на крају крајева често добро образовани људи. (да не улазимо сад у оно да има и добрих и лоших и блабла).
кроз историју срба имао си гомиле свештеника, монаха који су се бавили и световним стварима да не кажем политиком, често врло успешно, од св. саве,
архиепископа данила, арсенија чарнојевића до проте матеје и луке лазаревића, његоша итд.
све у свему спц је убедљиво најважнија установа, појава, континуитет, СТВАР српског народа икада.
друго, сад колико се нпр. америка одрекла цркве у време, да кажемо, узимања независности је питање. више се чини тако јер да кажеш немају националну цркву већ милион оних протестантских деноминација и католика, ал вера и некаква црква су вековима били свакодневица американаца.
pa jeste davide, ko god je batalio ranije mesanje crkve u drzvana posla, bolje ispao prilagodjen ovim "modernim" vremenima.
ne pricam na silu i na papiru sta je, ne pricam ovo sto komunisti rekli sacmo svi ateisti a narod i dalje religiozan, a svecka/holandija kao religiozne zemlje, nego realnost. zemlje koje ne racunaju da ce crkva da ima neku tezinu prilikom bilo kog zakona koji donose ili sta izjave, gde se crkva ne cuje. crkvenim recnikom receno onde gde su bezboznici, sodoma i gomora. protestanti generalno.
crkva se mnogo tesko prilagodjava tehnoloskom razvoju, slabo ga prati, ne edukuje drustvo kako da se ponasa, rigidna je i cvrsta. i to bilo super dokle god je bilo ocekivano da ces ti da zivis zivot koji je ziveo tvoj otac, koji je ziveo tvoj deda, pradeda i statiznam, bez bilo kakve velike promene. danas to vise nije tako, za zivota pocelo da se menja vise nego sto je pre bilo za 10 generacija.
uglavnom zemlje gde se za odgovore na pitanja ne pita onaj iznad, pa kad dodje do vrhovnog on pita boga i ajmo ovako, diskutovao sam malo sa drugom isusom i on mi reko ovako, to je bozja rec, nego prihvataju cinjenicu da smo sami i tupavi i prave drustvo da funkcionise tako sto samo sebe mora da kontrolise da radi.
ono, nije sve 100% religija, al kad se dodje do ovoga da ovako funkcionise drustvo, religija cveta... beskonacna vera u boga, u partiju, drzavu u stagod.
а јесте него пази, тај сретењски устав је био стварно модеран, вез јебеног феудализма, са разним слободама итд. и црква се није бунила. хоћу да кажем није баш по дифолту да кочи развој.
ал ето данас у фазон вермонту где мењају пол тодлерима и те форе, добро би им дошла једна јака, стабилна вермонтска православна црква да се чује кад гласају те болести. карикирам мало ал разумеш ме, по мени није тај утцај тако погубан по прогрес. као нпр. италија где је наравно јако католичанство па нису баш неки затуцани, или грчка где је наравно јако православље и иако су условно речено ,,сиротиња" (по не знам чијим, можда немачким параметрима), не живи се баш нешто лоше или у прошлом времену.
е да, у ствари хоћу да кажем да прогрес и богатсво нација (the wealth of nations hehe) више случајно корелира са јачим секуларизмом него да је то директна последица.
btw kad si tu, care jel znas ko su ovi likovi i sta mislis o njihovom radu
https://www.youtube.com/@SrbijaGlobal
cesto mi iskacu njihovi klipovi, imaju toliko debilne thubnaile da nemam volje ista da pogledam
edit
video sam samo negde da vode svojevrstan "rat" sa ekipom poreklo.rs, dakle ovi carevi sa ovog kanala + onaj goran sharic vs poreklo i jovica krtinic itd
Citat:pa nije bio trol, bukv sam ukazao na to da ako sebi das slobodu da tumacis kako ti volja izlazis iz realnog okvira i samim tim konstatacija je u fazonu "verovatno je tako". Sto svakako ostavlja mesta i za drugu opciju jbg. Sa druge strane dobar broj istoričara baš ovo i tvrdi kao sto sam okacio jbg.
Sve ostalo je stvar AutoRiteTa i PovEreNJa
Историја је увек ствар ауторитета и поверења, и увек се завршава са "вероватно је тако". Што се мене тиче, можда су се сви из претходних генерација договорили да измисле СФРЈ и Тита, али ауторитет и поверење извора кажу да је то тешко могуће. Иста ствар је и са осталим.
А за Хитлера, немамо извора осим једне еКсКлУзИвЕ која је била са разлогом исмејана током хладноратовског периода. Сада најближа ствар је неко наводно истраживање које каже да је Хитлер E1b1b, што не говори ама баш ништа за и против ове теорије. Осим ако не осване неки конкретнији доказ, не видим поенту тврдње нечега што се не може доказати. А Блиц, јутјубери и други ужаси историографске постмодерне ће увек јурити оно што доноси највише прегледа (чак и кад нема везе са овим истраживањима).
Citat:btw kad si tu, care jel znas ko su ovi likovi i sta mislis o njihovom radu
https://www.youtube.com/@SrbijaGlobal
cesto mi iskacu njihovi klipovi, imaju toliko debilne thubnaile da nemam volje ista da pogledam
Vanilla "Срби народ најстарији прича", пратио сам их кад су кобајаги нашли "погрешан превод" неке речи у Византијским изворима за историју народа Југославије па су онда некако успели да попију екскомуникацију из СПЦ, заборавио сам сад причу. Ништа посебно занимљиво чак ни са мим стране.
Citat:Vanilla "Срби народ најстарији прича", пратио сам их кад су кобајаги нашли "погрешан превод" неке речи у Византијским изворима за историју народа Југославије па су онда некако успели да попију екскомуникацију из СПЦ, заборавио сам сад причу. Ништа посебно занимљиво чак ни са мим стране.
Citat:па су онда некако успели да попију екскомуникацију из СПЦ, заборавио сам сад причу
haha to je eskaliralo brzo
poslednji klip na thumbnailu ima "kako su srbi zaustavili rimsku imperiju" siguran sam da je kidalica klip
Citat:Сада најближа ствар је неко наводно истраживање које каже да је Хитлер E1b1b, што не говори ама баш ништа за и против ове теорије. Осим ако не осване неки конкретнији доказ, не видим поенту тврдње нечега што се не може доказати
eo cekamo only fans da izbaci nesto
Citat:А Блиц, јутјубери и други ужаси историографске постмодерне ће увек јурити оно што доноси највише прегледа (чак и кад нема везе са овим истраживањима).
Razumem ovo profesionalno gadjenje al tapiju na istoriju, kao i na recimo nauku ne bi smeli imati samo sertifikovani autori jer vidimo gde to sveukupno vodi
Citat:poslednji klip na thumbnailu ima "kako su srbi zaustavili rimsku imperiju" siguran sam da je kidalica klip
Полупане приче за полупани народ
Ko finansira danicu crnogorčević i uopšte celu ovu kad se vojska na kosovo vrati ložanu
Citat:Ko finansira danicu crnogorčević i uopšte celu ovu kad se vojska na kosovo vrati ložanu
Звуци потписа се мање чују када је у позадини бакљада и патриотски репертоар. Што они више затежу, ми гласније интонирамо Бресквице.
I sta si rekao care, jesmo autohtoni ili smo dosljaci sta je istina?
Ми смо аутохтони, ви сте дошљаци.
sig
eeee moj kamenofile od sad da ljubis vojvodjansko kulenje mejmune izbeglicki i jebac drugosrb da klecite kad vidite vojvodjanina sve vam car lepo objasnijo kako stvari stoje
@cara ja lepo pitao, plidu te prozivao da niste videli rata od mohačke bitke
A da ste kolektivno pizde, to me hiljadu careva neće uveriti da niste
@car hvala na brzinskom pregledu istorije
Citat:A da ste kolektivno pizde, to me hiljadu careva neće uveriti da niste
ne znam kamenofile, ja nisam sklon tim varijantama podela na vojvodjane sumadince crnogorce kozojebe i sl sustinski smatram sve srbe jednim te istim tkivom kakvi god moroni bili, tako nam je kako nam je jbg nasi smo
recimo za crnogorce smatram da su najvece pizde od svih srba (obj jesu) al stvari se sad malo popravljaju ipak, opet sa druge strane sve crnogorce prihvatam kao srbe kakvi su takvi su jebiga nasi su (ne ona varijanta dobri su mi samo kad ide supak da mi vidi beograda) itd... sve u svemu pogresno koncipirano pitanje u osnovi
*ovo za vojvodjane i njihove ratove
a drugosrbe bukv samaranje svaki dan treznjenje neophodno takva je situacija na terenu... da ne kazem
ICE BUCKETovanje na dnevnoj bazi
Citat:- Zašto se Vi ne vratite u Jugoslaviju? - pita Tito Ivana Meštrovića.
- Bojim se Srba! - odgovara vajar.
- Nemojte se bojati Srba! Ja sam ih uništio tako da za pedeset godina neće znati ko su, a za sto godina neće postojati! - odgovario je Tito ispijajući ko zna koji viski po redu.
Ja sam stava da se od legendi i mitologije može naučiti bar jednako mnogo kao od prave, proverene i dokumentovane istorije; ovo mi je jedan od omiljenih primera, jer potpuno je nebitno da li je izjava autentična ili ne, pošto je potvrđuje sama svakodnevica na svakom koraku. Mi i u 2024. imamo Caru Vojvođanina sumnjivog porekla i Celtaru naturalizovanog Švajcarca koji bi mogli da se biju oko ovih tema do u nedogled. Zamisli još Crnogorca da ubaciš u tu raspravu, pa 600 godina kasnije ništa se ne bi raščistilo.
lol
ocekujem umetnicko delo: poslednji srbihanac pod sljivu
Ima smisla, čuči, drži se za vrhove opanaka i kenja na novčanicu od jednog dolara, čekajući da dželati koji stoje sa strane izvrše presudu. To mu je bila poslednja želja. Avangarda jednog naroda, poslednji izdanak slavnih itd. stavlja tačku na ovozemaljsko. Jer to i jeste odgovor plave krvi na ovakav poredak, gde sve srlja u propast, čovečanstvo je omanulo, a množe se i napreduju jedino kojekakvi Azijati, sa kojima je nedostojno deliti životni prostor. Mi smo iznad toga, zato uostalom i izumiremo. To su stvari koje mogu da razumeju i cene jedino plemeniti.
a mislili su da je dalabu
Zajebavam se Caro, gotivim ja vas vojvođane ali mi malo šega kad pričate o ratovima bogu hvala niste ih imali i neka, pušti đavola
Нешто ме копка, ајде можда неко од Вукајлијаша зна
У ком нашем филму се појављује Кајмакчалан, тј она капела на врху, која кад се гледа одоздо изгледа врло необично и моћно јер је јако стрмо.
Сигуран сам да се појављује негде, сад можда је ратни филм, можда није, већ се једноставно види.