Pubertetsko ludilo

Neki su ga prošli, neki su u fazi prolaženja, a neke to tek čeka. Daklem, ex pubertetlije, podelite ovde vaše tadašnje ludilo. Kako ste se ponašali i da li ste sebe mogli da prepoznate? Kako ste reagovali kad ste ušli u taj svet menjanja svog fizičkog izgleda i psihe? Prva ejakulacija/menstruacija? Kad ste odjednom počeli da primećujete stvari koje do tada niste, kao na primer, da imate klempave uši, bubuljice, ili bradavice po telu. Ili neke nedostatke koje samo vi vidite?

Zatim, raspoloženje koje se menja brzinom svetlosti. Ja se sećam da sam pogledao jedne noći u mesec i počeo da cmizdrim kao malo dete. Posle 15 minuta sam shvatio zbog kakve gluposti sam počeo da plačem i počeo da se smejem kao da sam naduvan. Da ne idem dalje.

Zatim, položaj u društvu. Period kada ti društvo postane ikona i najbitnije ti bude šta ono radi i kako se ponaša da bi mogao da se uklopiš. Ili si u toj priči vođa, a ako nisi, onda si konformista. Najbitnije ti je u životu da se ne izblamiraš. Ako ti se to desi, svi te ismevaju i ti se povlačiš u sebe jer te niko ne voli. Takozvana pubertetska depresija. Mrziš sebe jer si nikakav, bubuljičav, debeo i niko neće da se druži sa tobom, dok gledaš neke kul tipove koji imaju i društvo i ribu i najradije bi ih pljunuo posred face iz čiste ljubomore. Ili kad pokušaš da pričaš sa roditeljima, oni te o'lade rečenicom "ljudi nemaju 'leba da jedu, a ti to nazivaš problemima, ne seri tu".

Kako ste izlazili na kraj sa sobom u ovom periodu? Kakav biste savet dali pubertetlijama? Kako su vaši roditelji izašli sa vama na kraj i kako biste se ponašali kada dođe taj period i kod vašeg deteta u budućnosti?

ja ne da nisam asocijalna nego prstim od pozitivnosti i zelje za druzenjem, okruzena sam sa puno ljudi uvijek, a opet zavrsila kod psihologa...

Немој да се љутиш, ал' мене много плаше људи као што си ти. Тако ти екстра позитивни, насмејани људи, нон-стоп окружени другим људима који су такође супер срећни и весели. Јебемлига, није ми то никад било природно. Можда зато што сам често најебао од таквих. А можда зато што сам смарач. Ко ће га знати...

Нисам ни ја идеализовао секс. Идеализовао сам ту особу духовно. :)

to si ti mislio :)
inace, u podsvesti si idealizovao kresanje sa njom koje bi bilo kao iz najboljeg pornica koji si tad mogao da nadjes :)

realno pubertet period je sranje, ne toliko zbog ovoga da pizdis i hormoni, bilo koja fizicka aktivnost je lek za to... koliko zbog zelje da nesto budes kao ozbiljan, ipak rastes i razvijas se, a svi te posmatraju kao deriste, sto mentalno i jesi.

Nisu mi jasni ljudi koji su bili u fazonu "samo da prođe što pre". Pa u čemu ćeš da uživaš nego u srednjoj školi i lađenju jajaca?

То и ја кажем. Никад јача зајебанција него у средњој школи. Јесте да увек може боље, али не бих мењао тај период ни за који други. Јебем ти факс и пос'о и обавезе и рад и старост кад дође.

puna bre vukajlija pubertetlija sto misle da su dovoljno ozbiljni da definisu drustveno-politicke pojave, pa to izgleda kako izgleda.

decurlija :)

Хм... Је л' ти то имплицитно покушаваш да наговестиш како си ти кул у односу на своје другаре из разреда? Шта ако они за тебе мисле исто? Да си некул, особењак? :) Мисле да си смор, идеш им на рацкуа...

Хехе, да, тако испадне на крају. Не, нисам мислио на тај начин.
Да мисле да сам смор, то је вероватно, али да им идем на рацку, то не, јер оно, нормално причамо, не улазимо у неке свађе и тако то, али генерално немам поверења у њих. Мало је све сирово што сам горе написао, зато си то тако и схватио, па ево једног примера:
Тражио сам од другарице да ми нареже неке филмове, да их не би теглио са торента, јер ми је спор нет, али то сад није ни важно... Обећала је да ће их нарезати. Сутрадан сам јој донео два празна ДВД-а (ако случајно један закаже, јер се мени то деси понекад). Рекла је да ће нарезати за два до три дана! Ок! После три дана сам је питао да ли је нарезала, рекла је да јесте, али јој је ЦД остао кући на столу, није стигла да га спакује. Иста прича и сутра са изговором ''Извини, сутра доносим''. Тај дан сам прећутао, ништа није рекла. Прошло је још пар дана - ништа. Следеће недеље сам је поново подсетио, рекла је да је заборавила и да ће донети. Поново ништа. На крају сам је питао да ли је уопште нарезала и рекла је ''Извини, нисам нарезала, мрзело ме је, немам времена''. То није случај само са њом, већ са још некима, и зато их не волим, нису од речи, зато ни они не воле мене јер волим све да одрадим на време и да поштујем задате рокове. Надам се да је сад јасније да нисам хтео рећи ''Ја сам кул, ви нисте кул''.

Š'a ja znam... Nije mi bilo loše u osnovnoj, I danas se slažem sa najboljim drugaricama iz osnovne. Nego kad sam krenula u srednju, tu mi nije baš bilo nešto. Imala sam nekoliko ljudi sa kojima sam se kao družila i tri stvarno prisne drugarice, ostali me baš i nisu gotivili, jer sam bila jako dobar đak i malo čudnija u odnosu na ostale devojke. Mada ovako kad izlazim sam imala puno prijatelja van časova, ali isto kao i vi gospodo, i ja sam neki antisoc. Nemam pojma volim kad sam sama, i treba mi dosta sati samoće, a ljudi me nekad teško smaraju. Ono, zovu te stalno negde, a tebe mrzi, malo bi da uživaš u tišini. Nisam bila neki ljubitelj diskaća, pored katastrofalne muzike koja je preglasna nisi mogao da pričaš. Više sam bila za bleju po kraju ili u kafiću gde može da se čavrlja. Imala sam jedno desetak ljudi iz sela gde mi živi jedna od najboljih drugarica, tu mi je bilo uvek ekstra. Momci koje sam imala su mi nekako bili smor. Nedovoljno duhoviti. Ma, sve u svemu osovna odlična, srednja onako do četvrte, tu nisam mnogo ni furala one koji nisu mene i bilo mi je super. Sa bubuljonima nisam imala mnogo frke, kosu nisam peglala što su mi prebacivali jer je jako gusta... To mu dođe to. Sa roditeljima nisam nikad preterano komunicirala, mislim da su se oni sami distancirali od mene jer su ih verovatno smarali klinački problemi. Ali nije bilo tako loše, mada je moglo bolje. :)

Nisu mi jasni ljudi koji su bili u fazonu "samo da prođe što pre". Pa u čemu ćeš da uživaš nego u srednjoj školi i lađenju jajaca?
То и ја кажем. Никад јача зајебанција него у средњој школи. Јесте да увек може боље, али не бих мењао тај период ни за који други. Јебем ти факс и пос'о и обавезе и рад и старост кад дође.

jel sam ja jedini kome je najbolje vreme tek posle fakulteta?

Zato sad kad odoh na faks, nikad bolji život nisam imala. :)

jel sam ja jedini kome je najbolje vreme tek posle fakulteta?

Не ладимо сви јаја у дијаспори. :)

Да, само ја њих знам ево већ две године, сад ће трећа, а вас овде знам мало по форуму и много сте ми занимљивији. Већина вас посматра свет из широког угла, док многи моји другови то не раде, и са вама је много лакше причати.

Не ладимо сви јаја у дијаспори. :)

pa ne ladim ja jajca... videces, kul je period kad se zaposlis, ako volis ono sto radis. novac ti dodje kao bonus samo a ne kao cilj :)

Био сам вероватно напоран, али су неке друге ствари те моје трипове прогутале, претвориле их у безначајне приче. Бубуљице сам имао, али не онако пуно, него у фазону само по једна темпирана за излазак. Али то имају сви. :)))
Заљубљивао сам се наравно погрешно, и умео да изгубим доста времена на неузвраћене опсесије*. Последице тих искустава су присутне и данас.
Са друштвом сам био добар, тада сам се много лепше (уз пар срамотних глупости) односио према својој екипи.
Све у свему, био сам безразложни оптимиста, данас сам нешто сасвим друго.
И мање-више нета није ни било, што ми је драго.

*У то време нисам то називао опсесијама :)))

Немој да се љутиш, ал' мене много плаше људи као што си ти. Тако ти екстра позитивни, насмејани људи, нон-стоп окружени другим људима који су такође супер срећни и весели. Јебемлига, није ми то никад било природно. Можда зато што сам често најебао од таквих. А можда зато што сам смарач. Ко ће га знати...

a neeeeeeee, ma nisam ja takva, ne to..... ja sam ti tipicna bosanka, samo neki sprd, samo neka sega, samo da se meraci i sve ce biti dobro...... nisam jedna od onih ultra sretnih ljudi, i ja se bojim takvih, a najvise onih cura sto su tako sve hepi i nasmijane i skakutave pa im rep na glavi vjecito skace, uvijek imam osjecaj da bi mi masnica ostala kad bi me slucajno marnule sa njim u naletu svog hepicnog skakutanja :)

Мени је у пубертету недостајао новац. Новац реши све проблеме. Сем оних здравствених, али мислим да ће у будућности и њих да решава.

Ја сам био асоцијалан невероватно (још увек сам), кад је кренуо да ме лупа пубертет жестоко повукао сам се од целог света, заљубљивао се, одљубљивао, угојио се једну годину на преко 120 а онда бих за четири-пет месеца спао скоро на 80 (због чега сам и кренуо прерано да ћелавим). Почео сам да се бријем у задњем разреду основне јер ми се већ тада појавила брада, па све чешће и чешће, из основне слабо виђам људе, из средње још мање. Ја тек сад покушавам некако да се упознајем са људима, онак' да не будем комплетно антисоцијалан.
Средња школа ми је прозујала попут метка, не знам дал' је било добро ил' лоше...

Lud period! Po kulnosti, odmah iza studentskog. Od sedmog do kraja srednje... Nikad nisam imao problem sa tim emotivnim govnima, neshvaćenost, pronalaženje sebe, dokazivanje, promjene raspoloženja. Bubuljice slabo, samo u jednom periodu mi nos malo buknuo al me, sjećam se, baš bolio tuks za to. U tom periodu trenirao rukomet, što mi nije smetalo da bančim ko konj svaki vikend. Imao do jaja ekipu, pa smo skupa baš svašta radili i oprobali. Ljubljenje i diranje po pišama mi išlo baš dobro, i to vazda sa starijim drugaricama. Nisam imao keša, al mi nije ni trebao nešto. Prolazio četvorkom, tako da su i starci bili zadovoljni. Ma sve ko bombona bilo!

Јеботе, није нормално колико сам се пронашао у овим Џимијевим постовима.

јер сам нон-стоп 'патио' за једном девојком коју сам идеализовао до надљудских размера, а то је било зато што је нисам познавао и нисам хтео да чујем ни за једну другу. Кадније је све то пало у воду кад сам је боље упознао.

Друштво? Друштво ми је било шит док нисам завршио основну школу, све сами ретарди.Нисам се малтене ни дружио с неким посебно. Само с пар људи, и то се данас кајем што сам се с њима дружио.

Ал'значи од речи до речи, иста ситуација.

Ja sam još u tom periodu, pa mi je glupo da pričam mnogo o tome, ali tema je sasvim okej. Generalno sam u bukvalno ali bukvalno istoj situaciji kao što se Džimi opisao u prvom postu. Pokušavam da lečim depresiju sa malo vutre i dosta piva. Imao sam pun kurac ortaka jer nisam dolazio u kuću do početka prošle školske godine, najbolji ortak ne priča sa mnom godinu dana, postao sam totalno asocijalan, zovu me da blejim sa njima al retko kad odem, misle da sam težak optimista jer mi je smeh odbrambeni mehanizam. Ostalo je sve isto kao i kod Džimija, ja ne mogu da verujem da postoji neka toliko velika sličnost, mislio sam da sam ja čist original. E da, i bio sam kod psihologa, jednom... Sranje je i samo te ispituje a ti ga lažeš i praviš ga na budalu...
I ovo

Зато мислим да ћу се ја, као родитељ, другачије понашати кад моје дете буде у том периоду, да нећу да фејлујем као моји родитељи.

najbolji ortak ne priča sa mnom godinu dana

Био сам у сличној ситуацији. Решавај то, веруј ми, кајаћеш се још дуго ако не решиш.

http://vukajlija.com/forum/teme/32170-pubertetsko-ludilo?strana=2#post_1538065

Mrzi me sad da citiram,al' pronašao sam se i ja.
Generalno, devedes posto ljudi iz moje osnovne su bili govna.
Od preostalih, njih četvorica ide samnom u srednju, pa nismo imali problema sa druženjem.

Inače, mene je rano počeo da drma pubertet. Već u petom osnovne sam počeo da se brijem, u šestom mi je naraso' palamar, u sedmom sam već bio toliko dlakav da sam se gadio sam sebi.

Друштво? Друштво ми је било шит док нисам завршио основну школу, све сами ретарди. Нисам се малтене ни дружио с неким посебно. Само с пар људи, и то се данас кајем што сам се с њима дружио, али авај, нисам ни имао избора. Зато је до јаја било у средњој школи. Нисам много био под утицајем осталих људи с којима се нисам дружио

Ista situacija,dvije drugarice sa kojim sam se družila non-stop od prvog razreda postale su takvi ološi i krivo mi je što sam to kasno shvatila,jer sam mogla imati mnogo bolje društvo a ja se uvatila za njih dvije.Obično one glavne face u školi su čiste fukare.Ali sad u srednjoj školi je mnogo bolje,jes da ima i ovamo ološa,ali imam svoje društvo.Naravno da ne mogu da se družim sa svima,ne odgovaraju mi svi,ali sam sa svima u dobrim odnosima.

Uh, grozan period! Najgori u mom dosadašnjem životu i potrudiću se da tako i ostane. To je period pojačane osetljivosti, koji je u mom slučaju bio "dopingovan" i lošim porodičnim okolnostima, što je rezultiralo mojom krajnjom izolacijom u odnosu na spoljašnji svet. Jedini prijatelji su mi bile knjige, kućni ljubimac i još jedno dva osrednja asoca. Razvila sam skoro do perfekcije umeće pravljenja sopstvenog sveta i naučila da ne primećujem okolinu. Tek kada sam izašla iz puberteta, i pod uticajem prijatnijih ljudi počela sam da se otvaram i da komuniciram. To i dalje učim. Danas imam i potrebu da činim sve što mogu da poboljšam svoje okruženje, kao i da svaku okolnost vidim u što je moguće pozitivnijem svetlu, jer posle onakvog mraka svaki vid svetlosti i lepote mi je neophodan. Nažalost, i dalje umem da "odlutam" i da previdim bitne stvari, ali valjda ću se popraviti.
Što se fizičkih odlika puberteta tiče, visina mi je jedino smetala jer mi je odmagala u potrebi da budem nevidljiva. Dobro pa nisam bila bubuljičava, inače iz kuće ne bih izlazila! :)

Dobro pa nisam bila bubuljičava

Ja ne još uvijek i nadam se da neću,inače toga se mnogo bojim.

Ja imadoh par bubuljica po čelu, pa šta? Mada, keva mi kupila neku kremu i više nemam, ali to je toliko trivijalna stvar. To zavisi mnogo i od ishrane i to da li radiš neki posao u prašini itd. Ne zavisi tolko od puberteta, ima tamo neka fora oko tih masnih tkiva, šta već, pa možeš da ih imaš i u 30.

Kaže moja baba da iskaču ako se jeden previše slatkog,sad ne znam...ima sigurno mnogo faktora.
Imala sam i ja Murinjo 2-3 na čelu,ali ne po čitavom licu,toga me strah.

Nemoj da se bojiš, od stresa samo još više izlaze :)

Сетио сам се трипа из основне, нервирао сам се што ми не расте брада.
:))

Ma ne mislim ja na to mnogo,nego neko kad pomene,onda se sjetim kakva bi to muka bila.:)

Ja imao svakakve bubuljice po licu, bio je to pravi šumski požar od malih mitisera do čireva... A jedan čir buknuo iznad oka na dan slikanja u školi, zalizao sam se ko emo da sakrijem...

Za vreme puberteta sam pravio kuću, to jest bio šegrt majstorima jer matori nikad nije bio tu.. Imao sam te čibulje, ali sam ih se rešio nekim čudima (Hvala gospodjo Božen)..
Kad nisam radio igrao sam fudbal i basket, pio i zajebavao... Jedino nisam jebavo, al sam zato drko ko lud..

Имам 15 и за сад се мање-више добро држим. Имао сам страшне бубуљице до пре једно 4 месеца а онда су се нагло повукле (?)... Мало ми смета што до сад у основној није било много нас који су слушали рок, носили дуге косе и старке и сл, па смо од стране ових ћелавих дизелаша са торбицама називани пичкицама зато што се нисмо често тукли. Дуго нисам имао девојку (ево прву сам смувао пред крај осмог разреда), углавном зато што сам био низак, сад сам 'скочио'. Уписао сам десету београдску гимназију, после планирам правни факултет, а онда... ко зна, да се присећам која сам све срања правио као мали.

A onda polako da bataljuješ dugu kosu i starke. :)

И да их заменим краватом, црним оделом и наочарима за сунце. Ето ми кад оћу да будем правник, ко они из 'Бостон легал'.

Код мене је све нешто наопачке.

Био сам баш мица док сам био у пубертету, с тим да сам мало енергичније одговарао и да сам се мало мање бавио спољним активностима него сад.

Изгледа ме тек сад, кад ми је пубертет охохо отишао, вата неко закаснело лудило и промене расположења. С тим да сада знам како с тиме да се изборим.

С тим да сада знам како с тиме да се изборим.

Ја кад ми тако дође, узмем нож и одем на Бирфест.

Ја кад ми тако дође, узмем нож и одем на Бирфест.

ХАХАХАХАХАХАХХА

Ја кад ми тако дође, узмем нож и одем на Бирфест.

Ја узмем онај за паштету. Више боли.

Ja sam negde pri kraju puberteta,bubuljice nikad nisam imao,možda samo 2-3 tokom celog puberteta.

U osnovnoj je bila ista situacija kao i Đimijeva,svi su bili slepci tako da sam samo možda sa jednom osobom ostao u kontaktu,oni su mene smatrali za čudaka a mene je boleo tukidid za njihovo mišljenje.
U srednjoj sam progovorio i postao malo socijalniji,ali opet i dalje misle da sam čudan zato što se otvaram samo ljudima koje odlično upoznam dok ove ostale koje ne volim,odjebavam pri bilo kojem pokušaju komunikacije.Imam jednog drugara iz detinjstva,i 3 iz škole,i sa njima sam uvek super,dok ovi ostali,dođu i prođu.

Od roditelja,samo me je ćale shvatao. Keva me je čak jednom prilikom i izbacila iz kuće(oterala kod ćala,zato što su moji razvedeni),zbog tih naglih promena raspoloženja i konstantnog povlačenja u sebe. Ili je čak pretila da će da me ispiše iz škole kad sam bio prva godina(zato što nisam pametan poput moje sestre za filološku gimnaziju) Tek tad,kad sam otišao da živim kod ćala,sam uspeo da potisnem to neko ludilo tako što sam otkrio da sam talentovan za crtanje i time sam se zanimao kad god bi me uhvatila neka nervoza.

I da,tokom tog pubertetskog ludila sam počeo da slušam Mejdene,Tul i Metaliku,lek za živce posle nekog repa koji sam slušao u osnovnoj.