Pubertetsko ludilo

Neki su ga prošli, neki su u fazi prolaženja, a neke to tek čeka. Daklem, ex pubertetlije, podelite ovde vaše tadašnje ludilo. Kako ste se ponašali i da li ste sebe mogli da prepoznate? Kako ste reagovali kad ste ušli u taj svet menjanja svog fizičkog izgleda i psihe? Prva ejakulacija/menstruacija? Kad ste odjednom počeli da primećujete stvari koje do tada niste, kao na primer, da imate klempave uši, bubuljice, ili bradavice po telu. Ili neke nedostatke koje samo vi vidite?

Zatim, raspoloženje koje se menja brzinom svetlosti. Ja se sećam da sam pogledao jedne noći u mesec i počeo da cmizdrim kao malo dete. Posle 15 minuta sam shvatio zbog kakve gluposti sam počeo da plačem i počeo da se smejem kao da sam naduvan. Da ne idem dalje.

Zatim, položaj u društvu. Period kada ti društvo postane ikona i najbitnije ti bude šta ono radi i kako se ponaša da bi mogao da se uklopiš. Ili si u toj priči vođa, a ako nisi, onda si konformista. Najbitnije ti je u životu da se ne izblamiraš. Ako ti se to desi, svi te ismevaju i ti se povlačiš u sebe jer te niko ne voli. Takozvana pubertetska depresija. Mrziš sebe jer si nikakav, bubuljičav, debeo i niko neće da se druži sa tobom, dok gledaš neke kul tipove koji imaju i društvo i ribu i najradije bi ih pljunuo posred face iz čiste ljubomore. Ili kad pokušaš da pričaš sa roditeljima, oni te o'lade rečenicom "ljudi nemaju 'leba da jedu, a ti to nazivaš problemima, ne seri tu".

Kako ste izlazili na kraj sa sobom u ovom periodu? Kakav biste savet dali pubertetlijama? Kako su vaši roditelji izašli sa vama na kraj i kako biste se ponašali kada dođe taj period i kod vašeg deteta u budućnosti?

Kako ste izlazili na kraj sa sobom u ovom periodu?

Pio sam.Tj. pijem.

Nisam nikada imao te izražene bubuljice, ni po licu, ni na leđima. Nisam ni bio debeo, ni konformista, nisam ni mrzeo te "kul likove" itd.
Samo sam pre puberteta bio dosta društven, a kasnije kako je vreme odmicalo postao nedruštven i mizantrop.

Ja se jedino sećam da u pred pubertetskom periodu, dok su drugi dečaci brijali ono paperje da bi izgledali starije, ja sam molio Boga da imam gomilu bubuljica po faci jer sam mislio da je to kul i da ću da izgledam starije.

Пих, мени је све кул, не обраћам пажњу баш на то.

Samo sam pre puberteta bio dosta društven, a kasnije kako je vreme odmicalo postao nedruštven i mizantrop.

Никад нисам био посебно друштвен, а овај други део реченице је моја прича.

A joj, pa ne znam, nisam imala bubuljice, nisam bila gadna, bila sam skroz simpatican djevojcurak, nisam imala nikakve komplekse, sise su mi narasle jako rano i jako puno, al sam se za razliku od drugih cua koje su se tog stidile, ja time ponosila... obozavala sam sto imam velike sise :)))
nisam imala neke depresije velike, znala sam se navece kad legnem tako malo isplakati uz neku pjesmu, uuuuuuu i daaaa, kad se posvadjam sa momkom i kad mi nije ni do ceg zatvarala sam se u ormar i plakala...... hahahhahahaha (jbt totalno sa zab na to)
drustvo sam imala predobro, i dan danas se druzimo i jako volim.... bile smo glavne u nasem malom gradu i bilo nam je mnooooogooooo dobro, a i danas je :)))

Током пубертета, највише ме је тангирало то што нисам јебао. Али не то што нисам јебао било шта (могао сам да јебем, али никад нисам био дај-шта-даш тип људи), већ то што нисам јебао оне које сам хтео да јебем. Глупи клинац. Касније сам сконтао колико је то у ствари небитно. Био сам рошав од чибуља, ал' ме то није много дотицало, пошто сам знао да је привремено и био сам у праву, пошто ми је то трајало негде до седамнаесте. Нервирало ме је и то што нисам имао кинте, тј. што нисам био у могућности да зарадим довољно кинте за све што ми треба, а то није много. Са 16-17 година сам почео да радуцкам, али то је углавном била сића.

На моменте сам био јебена емо пичка док сам ишао у средњу. Штавише, пар људи ме само по томе памти, јер сам нон-стоп 'патио' за једном девојком коју сам идеализовао до надљудских размера, а то је било зато што је нисам познавао и нисам хтео да чујем ни за једну другу. Кадније је све то пало у воду кад сам је боље упознао. Ал' дуга прича.

Друштво? Друштво ми је било шит док нисам завршио основну школу, све сами ретарди. Нисам се малтене ни дружио с неким посебно. Само с пар људи, и то се данас кајем што сам се с њима дружио, али авај, нисам ни имао избора. Зато је до јаја било у средњој школи. Нисам много био под утицајем осталих људи с којима се нисам дружио, пошто имам обичај да се изолујем и поставим баријеру између себе и људи које не желим. Зато су неки тад, можда оправдано, стекли утисак да сам чудак. У сваком случају, имао сам срећу да се дружим с људима с којима сам се дружио, не знам шта бих радио да ми није било њих. Данас ми је жао што нисам у најбољим односима са двоје-троје њих.

С родитељима нисам био у посебно присном контакту након своје триаесте/четрнаесте године. Ћале углавном није био ту, мајку сам виђао слабије него раније, пошто сам био заузет својим неким активностима, па је и она мислила да сам чудак. Није имала разумевања ни за који вид мојих потреба и мог понашања, била је у фазону 'Само ти узми књигу у шаке и све ће да буде океј'. На новогодишње вече 2002/2003. ми је обећала да ће да ме води код психијатра, јер сам га прекардашио. А прекардашио сам јер сам се понашао као најгори емос, то већ поменух изнад. Зато мислим да ћу се ја, као родитељ, другачије понашати кад моје дете буде у том периоду, да нећу да фејлујем као моји родитељи.

пошто сам био заузет својим неким активностима, па је и она мислила да сам чудак. Није имала разумевања ни за који вид мојих потреба и мог понашања, била је у фазону 'Само ти узми књигу у шаке и све ће да буде океј'. На новогодишње вече 2002/2003. ми је обећала да ће да ме води код психијатра, јер сам га прекардашио.

Ovo je gotovo isto kao kod mene. U srednjoj sam se družio sa određenim ljudima, dosta sličnim meni. Samo što nisam "emo", nego sam samo asoc. Ne volim ljude mnogo, prija mi bar par sati samoće dnevno. To stvarno loše utiče na moj život, ne jebem ništa i tako to, ali jebiga...

u sunce ti dzimi, ti si bas opsiran... tebi je mater rekla da cete voditi kod psihologa, a mene je moja odvela.... svaki petak u drugom i trecem srednje blok cas sam sjedila kod skolskog psihologa, pila sok i jela keks dok mi je on pricao nebuloze koje sam ja znala cijeli svoj zivot... i dan danas kad me sretne taj psiholog pita me nebuloze i kaze mi kako mu je drago sto se ponasam zdravo :DDD

Xantas, Џими, иста ствар и код мене. Хтела кева да ме води код психолога, али нисам ја хтео. Сад кад сам у овом периоду, не волим да се дружим, волим да будем сам, волим тишину. Многи ме избегавају јер се не волим дружити, ал' јеби га.

Је л' то само Вукајлија врви од антисоцијалних људи, ил' су људи генерално такви? :)

Jebiga, 5% ljudi su asoci, čini mi se. Ja sam inače teški flegmatik, pa je i to uticalo.

Је л' то само Вукајлија врви од антисоцијалних људи, ил' су људи генерално такви? :)

Ја мислим да се овде налазе кул људи који нису схваћени од стране других.
Од 25 нас у разреду, само ја посећујем и имам профил овде, пар њих посећује, остали или не знају шта је или мрзе овај сајт. А кад их све боље погледам, нико није нешто посебан, нити имам поверења или било чега у њих. У то сам се уверио.

nije dzimi ja sam bio ok...
otprilike u tom periodu (14ta do 18ta) sam se najaktivnije bavio plivanjem, pa i nisam divljao, nit bio asocijalan, nit imao depresije i ostala sranja... mislim verovatno je i bilo nesto al se ne secam, sto znaci da nije bilo strasno :)
cak sam uspevao i da kresnem retko al zato lose, stavise vrlo rano sam prvi put, pa nisam nesto mnogo zamisljao i idealizovao to :)

Ја мислим да се овде налазе кул људи који нису схваћени од стране других.
Од 25 нас у разреду, само ја посећујем и имам профил овде, пар њих посећује, остали или не знају шта је или мрзе овај сајт. А кад их све боље погледам, нико није нешто посебан, нити имам поверења или било чега у њих. У то сам се уверио.

Хм... Је л' ти то имплицитно покушаваш да наговестиш како си ти кул у односу на своје другаре из разреда? Шта ако они за тебе мисле исто? Да си некул, особењак? :) Мисле да си смор, идеш им на рацкуа...

ja ne da nisam asocijalna nego prstim od pozitivnosti i zelje za druzenjem, okruzena sam sa puno ljudi uvijek, a opet zavrsila kod psihologa.... jbg svi mi imamo neke svoje filmove u glavi, samo su kod nekog oni ocigledni jer zive u skladu sa njima a neki ih kriju ko zmija noge ziveci pod nekim maskama govoreci ovim drugima da su ludi

cak sam uspevao i da kresnem retko al zato lose, stavise vrlo rano sam prvi put, pa nisam nesto mnogo zamisljao i idealizovao to :)

Нисам ни ја идеализовао секс. Идеализовао сам ту особу духовно. :)

Meni to bio do jaja period. Kao i ovaj sad. Nisam patio, nije me 'vatala depresija, imao sam do jaja društvo... Trenutno nemam nikoga, jebiga, takva tura. Ali promeniće se to za nekih 20-ak dana, nadam se.

Nisu mi jasni ljudi koji su bili u fazonu "samo da prođe što pre". Pa u čemu ćeš da uživaš nego u srednjoj školi i lađenju jajaca? U biksnovanju prednjeg trapa? Pubertet je vrh. Preporučio bih budućim naraštajima da uživaju i kuliraju. Ništa više.

nije dzimi ja sam bio ok...

Лепо каже човек, био је...

Ја мислим да мене сад тек дрма пубертет. А можда и не... ја сам изгледа тај део живота прескочио... или још није дошо.. у јеботе... ма био је, израсле ми длаке, ваљда се то тад дешава, а?

ja ne da nisam asocijalna nego prstim od pozitivnosti i zelje za druzenjem, okruzena sam sa puno ljudi uvijek, a opet zavrsila kod psihologa...

Немој да се љутиш, ал' мене много плаше људи као што си ти. Тако ти екстра позитивни, насмејани људи, нон-стоп окружени другим људима који су такође супер срећни и весели. Јебемлига, није ми то никад било природно. Можда зато што сам често најебао од таквих. А можда зато што сам смарач. Ко ће га знати...

Нисам ни ја идеализовао секс. Идеализовао сам ту особу духовно. :)

to si ti mislio :)
inace, u podsvesti si idealizovao kresanje sa njom koje bi bilo kao iz najboljeg pornica koji si tad mogao da nadjes :)

realno pubertet period je sranje, ne toliko zbog ovoga da pizdis i hormoni, bilo koja fizicka aktivnost je lek za to... koliko zbog zelje da nesto budes kao ozbiljan, ipak rastes i razvijas se, a svi te posmatraju kao deriste, sto mentalno i jesi.

http://vukajlija.com/forum/teme/32170-pubertetsko-ludilo?strana=2#post_1538065

Mrzi me sad da citiram,al' pronašao sam se i ja.
Generalno, devedes posto ljudi iz moje osnovne su bili govna.
Od preostalih, njih četvorica ide samnom u srednju, pa nismo imali problema sa druženjem.

Inače, mene je rano počeo da drma pubertet. Već u petom osnovne sam počeo da se brijem, u šestom mi je naraso' palamar, u sedmom sam već bio toliko dlakav da sam se gadio sam sebi.

Друштво? Друштво ми је било шит док нисам завршио основну школу, све сами ретарди. Нисам се малтене ни дружио с неким посебно. Само с пар људи, и то се данас кајем што сам се с њима дружио, али авај, нисам ни имао избора. Зато је до јаја било у средњој школи. Нисам много био под утицајем осталих људи с којима се нисам дружио

Ista situacija,dvije drugarice sa kojim sam se družila non-stop od prvog razreda postale su takvi ološi i krivo mi je što sam to kasno shvatila,jer sam mogla imati mnogo bolje društvo a ja se uvatila za njih dvije.Obično one glavne face u školi su čiste fukare.Ali sad u srednjoj školi je mnogo bolje,jes da ima i ovamo ološa,ali imam svoje društvo.Naravno da ne mogu da se družim sa svima,ne odgovaraju mi svi,ali sam sa svima u dobrim odnosima.

Uh, grozan period! Najgori u mom dosadašnjem životu i potrudiću se da tako i ostane. To je period pojačane osetljivosti, koji je u mom slučaju bio "dopingovan" i lošim porodičnim okolnostima, što je rezultiralo mojom krajnjom izolacijom u odnosu na spoljašnji svet. Jedini prijatelji su mi bile knjige, kućni ljubimac i još jedno dva osrednja asoca. Razvila sam skoro do perfekcije umeće pravljenja sopstvenog sveta i naučila da ne primećujem okolinu. Tek kada sam izašla iz puberteta, i pod uticajem prijatnijih ljudi počela sam da se otvaram i da komuniciram. To i dalje učim. Danas imam i potrebu da činim sve što mogu da poboljšam svoje okruženje, kao i da svaku okolnost vidim u što je moguće pozitivnijem svetlu, jer posle onakvog mraka svaki vid svetlosti i lepote mi je neophodan. Nažalost, i dalje umem da "odlutam" i da previdim bitne stvari, ali valjda ću se popraviti.
Što se fizičkih odlika puberteta tiče, visina mi je jedino smetala jer mi je odmagala u potrebi da budem nevidljiva. Dobro pa nisam bila bubuljičava, inače iz kuće ne bih izlazila! :)

Dobro pa nisam bila bubuljičava

Ja ne još uvijek i nadam se da neću,inače toga se mnogo bojim.

Ja imadoh par bubuljica po čelu, pa šta? Mada, keva mi kupila neku kremu i više nemam, ali to je toliko trivijalna stvar. To zavisi mnogo i od ishrane i to da li radiš neki posao u prašini itd. Ne zavisi tolko od puberteta, ima tamo neka fora oko tih masnih tkiva, šta već, pa možeš da ih imaš i u 30.

Kaže moja baba da iskaču ako se jeden previše slatkog,sad ne znam...ima sigurno mnogo faktora.
Imala sam i ja Murinjo 2-3 na čelu,ali ne po čitavom licu,toga me strah.

Nemoj da se bojiš, od stresa samo još više izlaze :)

Сетио сам се трипа из основне, нервирао сам се што ми не расте брада.
:))

Ma ne mislim ja na to mnogo,nego neko kad pomene,onda se sjetim kakva bi to muka bila.:)

Ja imao svakakve bubuljice po licu, bio je to pravi šumski požar od malih mitisera do čireva... A jedan čir buknuo iznad oka na dan slikanja u školi, zalizao sam se ko emo da sakrijem...

Za vreme puberteta sam pravio kuću, to jest bio šegrt majstorima jer matori nikad nije bio tu.. Imao sam te čibulje, ali sam ih se rešio nekim čudima (Hvala gospodjo Božen)..
Kad nisam radio igrao sam fudbal i basket, pio i zajebavao... Jedino nisam jebavo, al sam zato drko ko lud..

Имам 15 и за сад се мање-више добро држим. Имао сам страшне бубуљице до пре једно 4 месеца а онда су се нагло повукле (?)... Мало ми смета што до сад у основној није било много нас који су слушали рок, носили дуге косе и старке и сл, па смо од стране ових ћелавих дизелаша са торбицама називани пичкицама зато што се нисмо често тукли. Дуго нисам имао девојку (ево прву сам смувао пред крај осмог разреда), углавном зато што сам био низак, сад сам 'скочио'. Уписао сам десету београдску гимназију, после планирам правни факултет, а онда... ко зна, да се присећам која сам све срања правио као мали.

A onda polako da bataljuješ dugu kosu i starke. :)

И да их заменим краватом, црним оделом и наочарима за сунце. Ето ми кад оћу да будем правник, ко они из 'Бостон легал'.

Код мене је све нешто наопачке.

Био сам баш мица док сам био у пубертету, с тим да сам мало енергичније одговарао и да сам се мало мање бавио спољним активностима него сад.

Изгледа ме тек сад, кад ми је пубертет охохо отишао, вата неко закаснело лудило и промене расположења. С тим да сада знам како с тиме да се изборим.

С тим да сада знам како с тиме да се изборим.

Ја кад ми тако дође, узмем нож и одем на Бирфест.

Ја кад ми тако дође, узмем нож и одем на Бирфест.

ХАХАХАХАХАХАХХА

Ја кад ми тако дође, узмем нож и одем на Бирфест.

Ја узмем онај за паштету. Више боли.

Ja sam negde pri kraju puberteta,bubuljice nikad nisam imao,možda samo 2-3 tokom celog puberteta.

U osnovnoj je bila ista situacija kao i Đimijeva,svi su bili slepci tako da sam samo možda sa jednom osobom ostao u kontaktu,oni su mene smatrali za čudaka a mene je boleo tukidid za njihovo mišljenje.
U srednjoj sam progovorio i postao malo socijalniji,ali opet i dalje misle da sam čudan zato što se otvaram samo ljudima koje odlično upoznam dok ove ostale koje ne volim,odjebavam pri bilo kojem pokušaju komunikacije.Imam jednog drugara iz detinjstva,i 3 iz škole,i sa njima sam uvek super,dok ovi ostali,dođu i prođu.

Od roditelja,samo me je ćale shvatao. Keva me je čak jednom prilikom i izbacila iz kuće(oterala kod ćala,zato što su moji razvedeni),zbog tih naglih promena raspoloženja i konstantnog povlačenja u sebe. Ili je čak pretila da će da me ispiše iz škole kad sam bio prva godina(zato što nisam pametan poput moje sestre za filološku gimnaziju) Tek tad,kad sam otišao da živim kod ćala,sam uspeo da potisnem to neko ludilo tako što sam otkrio da sam talentovan za crtanje i time sam se zanimao kad god bi me uhvatila neka nervoza.

I da,tokom tog pubertetskog ludila sam počeo da slušam Mejdene,Tul i Metaliku,lek za živce posle nekog repa koji sam slušao u osnovnoj.