Pesničko ćoše

krsti me, momo, onkraj probavnog trakta
krsti, nedotrulim krstom prertni gloga
skrnavih i greših, kazna nek sleduje, stroga
zgreših, al ne kajem se... alea est iacta

Bolje ćuti, mrtva moma na grudi noćas da ti ne zasedne.

Jer bio si greha i razbluda gladan,
da te primi navek u zagrljaj hladan...

Opa, nekroćoše... Nije loše.
EDIT: Kako se zove perverzna seksualna strast leša prema živom biću? Živofilija? Fuj, odvratno.

kazni me, gavranko tifusne puti
beštijo mrazna, kazni me, muči
zarij u meso, il zauvek ćuti!
crnoj me umetnosti bola poduči

lolok

Jooooj... A ona je mica. I još udata.

Neke ti stvari nikad nisam rekao,
da motornom testerom bi udove ti sekao.
Tvoju bih krv po tepihu prolio,
zapalio šibicu, i benzinom polio.
Dok gorela je lešina, srce me je bolelo,
jer jedino ja sam te, istinski voleo.

мала моја покојнога Спасе
дођи до нас заклали смо прасе
још нам ножи отупили нису
познаћеш нас, мала, по мирису
биће жмара, биће црног вина
љубиће те некрофил из Книна

Фак ми ам сик...

I čudi se svojoj muci i Golgoti,
zar njena je sudba zverinje da kroti?

U barabe poznaje se žena,
Sva je modra, sva je pretučena.

nije moj al sam morao da podelim sa vama.

The German Guns.

Boom, Boom, Boom, Boom,
Boom, Boom, Boom,
Boom, Boom, Boom, Boom,
Boom, Boom, Boom

Baldrick

Baldrick, an artistic genius in dirty pants.

Ево, да оплеменим ову тему својим божанским стиховима.

Из зграде је изишао
један мома млад.
Хтео је да прошета
кроз свој родни град.

Кафу ће он попити
у кафићу Апис,
омиљени филозофи
Кант су и Сократис.

Коса му је кратка,
глава к'о буздован,
рођен првог априла,
у хороскопу Ован.

Са брадом је он
баш зајебан лик,
наочаре фото-греј
крајње су му шик.

Зима јако лоше
утиче на њега,
зато је он обукао
нове термос ћега.

Жели бити као
Раичевић Рођа,
на пајду код џемски је
крајње добра прођа.

Тада му довикује
неки дечко ружан :
''Враћај мени новце,
знаш да си ми дужан.''

Содомска та лаж
њега јако згози,
престао је одједном,
казивати у прози.

''Лажеш рђо клета
да дужан сам новце,
назад своме брду,
траже тебе овце!''

Ударац је један
завршио причу.
Са терасе госпођице
јако вољне кличу.

Изломи се несрећник
к'о штапић грисина,
сва висина његова
постаде дужина.

Расан јунак наш
је женке игнорир'о,
веселу је мелодију
устима засвир'о.

Због туђе крви дукс
он мора да мења,
посрк'о је кафу
и отишо да кења

воздизање вртлогом бола

нокте ми у месо зариј
страствено, крвожедно, понајвише грубо
зариј до коске, не, немој да жалиш
извини на секунд; о хвала ти, судбо!

лагане ноте знају да сморе,
ти буди ведра, немој да клонеш!
кидај ме чежњо, демону, створе,
не стајте нокти! немој да клонеш!

тишину гаси крик што зидине разара,
какво само зло моје очи у мрклом мраку виде!
њен шапат, - он стварност ми раствара.
тебе су, ђавле, вајале Нереиде!

капа зној на мене;
ах како јако очи ми нагриза!
зној те модре жене
што тим оштрим очњацима месо ми одгриза...

и услиједи потез што наговјести крај:
ломљивим леђима покрену валове
протресе тијело, одузе ми дах
изби ми из главе све бивше, све јалове...

Vrisak u nogama se ledi,
putevima vrele krvi
i ulicama posmatranja
u daljini traži slepog i gluvog
da ga odvede, da ga sledi,
sledi do kraja
u beskraj
i dalje,
mnogo dalje...

Glasni šapat beskućnika u svom stanu,
panični drhtaj da ga smiri,
još jedan uzdah i ostaje tišina
tišina preglasna za misli.
Kuda dalje? Zašto?

Besciljno lutanje - smisao
svaka izgovorena reč
svaka izrečena misao
nestaje na horizontu...
Tragovi u snegu,
nakon prve oluje,
zapitaš me gde je
ne znam - tu je

Još jedno slovo,
zaostavština davnih vremena
gasi se cvrkut ptice,
polagano, a opet brzo
obučeno u belo,
postaje svako lice

Kratki treptaj savršenstva
dok pali se lampa
U međuvremenu, međuprostoru
za novi vid sveštenstva
umire još jedna
davno upaljena zvezda...

Četvrtak

Po godine seksa nemam, a puštena s lanca;
za kurčinom ko sumanuta vapih
i upoznah starog jarca.
Baka mi je govorila: ’’Bez starca ti,
ćeri,
nema udarca!’’
Zahvalih se njojzi dok me Živko štanca.

Medvjeđa koža, taj tepih kraj kamina
miluje mi leđa.
A on tako sijed, tako pun vrlina..
Jezikom palacka
posred mojih prednjih oblina
pa zastade na sekund: ’’Probajmo u dupe,
o čedna Jasmina?!’’

Munu mi ga čiča
tek iz sedmog puta,
razočaran posta, jer mu kita najednom diskruta,
diže se na noge,
lijevi džep kaputa,
pomogla je kroz po sata
na po sata
po srce mu kobna
tabletica žuta.

Zadnja scena što u glavi mi je pohranjena:
hrlim ka veceu mučno – razvaljena!
Dva mi guza poslije Živka
ne blejaše sastavljena :(
Živka s čije mrtve kosti
keruša je nahranjena.

Iz kuće je istrčao
Na ulicu Iva
Sav zadihan zahuktao
Ko lokomotiva

Pred njega je iskočila
Ana Karenjina
U proceni zeznula se
Ostala je živa

Ćihu ćihu ćihu hu
Ćihu ćihu ćihu hu

Gotivno, Valdemare.

Фала :)

Ja sam sol na Isusovoj rani
Ja sam majmun na natruloj banani
Što sjedi na odavno ispiljenoj grani
Kapljica vode u asuanskoj brani
Ti plutaš unutar mutne vode
Tonući prema mulju slobode
Misleć da djecu donose rode
Dok ti penis vaginu bode.

može li odban za mene da pišem na ovoj temi? Ajax

Бјеште убрда

Када бјели човјек дође преко мора
Он донесе пошаст и биједу разну

Истрјеби нам пљеме, истрјеби нам сјеме
Истријеби стада бјелијех оваца

Борасмо се су њим ко лавови љути
Многа ли је бјела закукала мајка

Ал не моли Бога сила нечисова
Помријесмо ође за слободу златну

На атима бјесним преко брда наших
И кроз облакове пушчанога праха

Отјера нас несој са пашњака наших
Мало бјеше руках а сила нејака

Узеше нам мучки вјеру и слободу
И женскиње наше остаде без части

Сад бјеште у брда живу чуват главу
Сад бјеште у брда живу чуват главу

А невјера душман у брдима нашим
Све под сабљу врже и старо и младо

Обешчасти женско и погуби мушко
И у ропство цвијет Црногорства узе

Продаде нам брљу и злато нам узе
Поби наше старо младом метну узе

Сад бјеште у брда живу чуват главу
Сад бјеште у брда живу чуват главу

Сад бјеште у брда живу чуват главу
Сад бјеште у брда живу чуват главу

"Jestivi karmin, plave cigare, voz, kolač od sira i ostale skupe sitnice"

Svetla braon kosa
me je podsećala
na one moderne fotografije polja žita
gde su u daljini vide dimnjaci, fabrike,
i uglavnom zalazak Sunca.
I ovo je sigurno bio jedan od zalazaka
koji neće dočekati sledeće jutro.

Oči su me podsećale na vozove,
možda zato što su vozovi plavi,
ili zato što često kasne,
a ipak te oraspolože kada vidiš da dolaze.

Karmin joj je redovno bledeo,
jer je umela da ga pojede grickajući usne.
Te usne su najviše ličile na odsjaj
osvetljenog grada u vodi.
I dešavalo se dosta puta
da zapostavim mnoge stvari
sedeći kraj vode i gledajući
kako to grad igra na površini.

Ova pesma je sinoć bila mnogo bolja,
kada sam je pisao u glavu.
I pisao sam je bez kraja,
a ovo je deo koji je opstao
u celom tom
haosu
koji je odneo
skoro sve.

Nije volela ono što sam ja voleo
i zbog toga sam je voleo.

Kada bi palila cigaretu, zagušio bi je dim,
pa bi gledala okolo sa polu zatvorenim očima,
kao da je oko nje gusta i prohladna magla.

Mogu da svedočim
o svakom ugašenom opušku,
o svakoj previše zaslađenoj kafi
(i onom kiselom osmehu koji dolazi nakon tog saznanja),
o svakom neopravdanom i veštačkom stidu koji se javljao umesto zahvalnosti,
o svakom besu ili svakoj odlučnosti,
o svakom koraku koji je zagrlio baru ili blato,
o svakom prostom, a ipak pametnom pitanju,
(na koje sam uglavnom uvek znao odgovor)
i o svakom na brzinu pojedenom kolaču,
nekad od sira, nekad sa ukusom kafe.
Onda je taj svedok postao žrtva
koja je sa dve štipaljke
zakačena za štrik
da se osuši i skori
od hladnog vazduha.

Curile su boje
koje nisu bile srećne,
i da beton iznad kog sam visio
može da rađa,
već bi hiljadu puta
iznikao korov
koji bi me prikrio
i poslao na adresu
zaborava.

Daveći te u sebi, udavio sam se u tebi.

Možda će neko pitati, pa da odmah odgovorim: ne, nisam uspeo da je sobalim.

а изрецитовао си јој?

Najlepše pesme nastaju kad ne jebeš.
Znam kako ti je. :/

а изрецитовао си јој?

Ма какви, нисам, него тако написао.

можеш бар да јој пошаљеш, зашто да не?

elem, da s' upišem...