prijava

Pesničko ćoše

1.492 odgovoraposlednji 4. jun 2017.
VA
Обично не пишем ове крваве, ал' јебаји га, читао сам Бодлера тих дана па ми дошла инспирација да напишем нешто овакво.

Podseti me malo na ovu jednu moju:

Неко те је убио, ножем у црној шуми:
ја рану да ти видим, крај тебе нисам био.
И твој се убица у шуми густој и црној затим сакрио,
те постао је као ветар што вреба из густих крошњи.
Убио те је неко, док нисам ја крај тебе био.

Ја нисам био крај тебе да ти заштитим тело,
а тек што ставио сам шаку на дрво голе коре длана,
угледао сам звук твог тела као тежак топот звона,
и тебе само тело испод топлог мога длана,
и повикао сам у суву грану изван себе као у опело:
Убио те је неко док сам о теби певао у песми!

А сада гледам јануар како ти клија из тела,
и оплакује се само твоје тело мирисом опојних јела,
И чини ми се, да сам те убио ножем сам у црној песми.

ШЕ

Уууууу, значи победа "крваве поезије" на вукајлији, и свиђа ми се прожимање мјесеца Јануара, сјајно, и ја то понекад проспем мјесеце по строфама:

И свуда је мирисао пјенушави септембар
На свједока вјечности с вјетровитим плаштом,
Ружичасти зраци су зашивали пукотине у ваздуху,
Као мртви пјесник истетовиро сам те маштом.
VA

Da, ovde mu januar dođe kao mesec kad ništa ne klija, jer je najhladniji, pa kad "januar klija iz tela" to mu dođe taj trenutak kad se ladi i koči.
Izvini na pitanju, koliko imaš godina?

ШЕ

Ево, једну синоћ написах, објавио бих је одмах ал' имао сам проблема са усраним интернетом.

Проклињем бјелине сјај


Бацам клетву на те, одвратна бјелино,
Проклињем тај свод бездушног папира,
Те линије празне, те линије свете,
У поноре тамне, у мрачна узглавља,
Шаљеш душе сањара,
Те душе поете,
Ти милости немаш,
Ти не знаш за светост.

О , ти сјенко ноћи, заборава, таме,
Невидљиви слоје папирнатог свода,
Ти немаш топлину, у пороке бацаш,
Маштовите душе пјесничкога рода.

А ипак , по теби, као без питања,
Моја машта плови , моја рука крене,
Немојте зе заваравати о славним боемима,
Ни вино,
Ни дрога,
Пјесницима мастило, пролази кроз вене.

17.

CH

Evo od mene nešto novije.

Da si barem srećna

Kapiraš li u kolikom smo ofsajdu,
i prija li ti kotrljati kamen uzbrdo,
osećaš li taj ustajali, ljudski smrad,
rutina te kolje, i sivilo što zrači grad.

Ma sve bi to bilo tako nebitno,
kao ružan san, samo bi prošao,
još jedan crni dan, doš'o i o'šao,
suviše je boja da bih samo s' crnom plesao.
Da si barem srećna.


Kad u krvotok udje otrov stvarnosti,
crv sumnje nagriza sve tvoje slabosti,
odupri se, znam da možeš,
bori se, znam da smeš.

Kada sklopiš sve, mi parazitiramo,
sisajući zdravlje, pare i srca ljudi,
prečesto lenji da poslušamo i pomognemo,
al' sve bih to mog'o da prećutim i zažmurim.
Samo da si srećna.

Ubedjujem sebe da ću pobeći negde,
gde ne trebaju one pilule za spavanje,
i da ću povesti tebe, druge ko jebe,
nikom neću biti dužan pravdanje.

Bićeš valjda srećna u prostom zagrljaju,
kad tvoje svilene ruke zaleče moj obraz,
kad kleknu demoni jer istinu znaju,
tvoj osmeh biće njihov finalni poraz.
ШЕ
Verujem da ćeš do 27. biti neko, mislim povodom pisanja.

Па, хвала, и ја се надам, говорили су ми и раније, само не знам колико је свијетла будућност од писања...

ШЕ
Ношен заблудом о праведном свијету,
Снивах сан, једном давно.
Замишљах фаланге мојих ријечи,
Замишљах оштрице мојих пјесама,
Убијеђан да могу да се боре,
Обасјане свјетлима славе,
Прочитане од стране очију свих.
И снивао сам сан, некада давно,
О треперавој коси у магли,
Што као вјетар мирише на јесен.
Снивао дјевојку малу,
У црној ганс енд роузес мајици,
Како заједно пркосимо свима,
Заједно им показујемо средњи прст.
Али у истој тој магли,
Ношени истим тим вјетром
Нестали су и снови моји.
Као небеске птице ,
Одлутилаи са витезом вихора.
И поново сам,
Као ратник поноћног сјаја,
Лутам улицама сивим,
Гледам како асфалт кида и пара
Ђонове мојих старих патика.
А и лице поете,
Унакажено је болом.
Годинама ударано истим песницама,
Песницама неразумних душа.
Ал' усправне главе, чврстог стаса,
С великом модрицом крај стакленог ока.
Испод капуљаче поноћног спаса,
Корача пјесник гласнији од грома.

Свеже написано, још увијек без наслова.

Јеби га, мало сам био љут зато што сам добио тројку из матерњег само због тога што одбијам да пишем непостојећим језиком па сам имао налет инспирације у том силном бијесу да напишем ово, такође још не знам наслов:

Ја сад видим раскол у муњи што сијева,
Видим искру истине у грому заклету,
Погила ме норма измишљеног тока,
К'о што Парис Ахилеја погоди у пету.

Чврсто држим гвожђе те капије црне,
Из све снаге стискам, хоћу да отворим.
Ал' узалуд снага, узалуд писање,
Катанци су јаки, узалуд се борим.

Скидам крв са сабље, поново је оштрим,
Ока стакленога сад у души венем,
Спремао се дуго, ал' узалуд сам спреман,
Немам дозволу ефора да у борбу кренем.
ШЕ

Мада капирам да ријетко шта може да ме разљути него кад добијем мање него што заслужујем, алергичан сам неправду, јебига. А посебно ако је из политичких разлога..

VA

Није Бог створио Адама и Стеву
Већ je Бог створио Адама и Еву
Али је Ева родила Стеву
А Бог му је дао слободу воље
И ерогеност његовом дебелом цреву

Кривите Бога због тога

ШЕ
Отвори се , о божије небо.
Развали окове што стежу ,
Упали муње.
Уништи ватром својом,
Грешнике што корачају полако,
Над овом црвеном бојом.

Разјарите се , о Богови неба ,
Ми знамо да сте још љути,
Уништите све пред собом,
Још једном покажите гнев ,
Стисните зубе.
Свјетлом уништите тмину демона свија,
Раширите анђели крила.
Пред овим мрачним добом.
D9

Ову песму сам написала пре пар месеци.

Без одговора

Шта сам ја теби у животу?
-Курац од овце?
Зар ти толико значим?
Како да избегнем око себе ловце
који ће ми уловити осећања?
Осећања, која су све већа
место да буду мања и мања.

PG

Meščini da si zaljubita u me,
vidim bleneš k'o bošprosti june,
čija s' mola, iz koje si kuće,
znadeš pravit' pogačice vruće?
Imaš miraz, ćaću u Vijeni?
Ako imaš, ondak za me kreni.

Cepam drva i izvlačim šumu,
rukom dižem od traktora gumu,
jednom ma'nem ja oborim jelu,
nema lole k'o mene u selu.

Imam štaglje, krmke i obore,
radni dan mi počinje od zore,
dva Džondira i maraka vazda,
radim mlogo zato jesam gazda.

Zaljub'la si se vidim kako bleneš,
ako'š za me sadak ti da kreneš,
vodiću te na vašer za svece,
izrodi mi pešest muške đece.

Da ne duljim sadak zavođenje,
sedni ovde, pridrži se mene,
palim traktor, a saću ti kasti-
moramo se kanda poćerati.

Imam šljivik duluma je osam,
tamo lezi, posle ja te nosam,
božeprosti, uspendri se na me,
trešću dobro, a ti pazi grane.

Kad legnemo ti zadigni none,
ja ću kaiš, čizme, pantalone,
kukuruza ondak ti se maši,
neka tebe hibrid ne uplaši.

Kad odradim romantiku našu
jedem dobro, obiđem ispašu,
poslen idem da radim silažu,
mešam malter i zidam garažu.

VA

Кад би се само знало какав је очај цвета
Несуђена елиса пољупца шта све може

У сивој касарни цвећаре полако он да вене
Из туђе руке у руку предат смрћу брзојав љубави
На стратишту покошен поља хранљиво он да лежи
Посађен у бетон за тобом главу он да окреће

Никад ти прићи неће

Може он леп Сунцу да гори и нико да га не види
И може на гробу с вином солидарно да мре
Можеш га убрати руком - грубо или нежно
Или га нечујно у пролазу ти табаном угасити

Кад би се само знало какав је смисао цвета
Несуђена елипса пољупца шта све може

VA

Ne mogu više!
Reče Draga.
Ali zašto?
Reče Dragi.

Znali su to oboje,
sve su znali.

Ali su i danas
odigrali svoje malo
pozorište-
- umirujući teatar

Da nije baš sve
tako nekako
kako mora da bude
i kako će
jednog dana biti.

VA

'Fala, prijatelje, život kraj tri književno nastrojenih ličnosti me nater'o da se okrenem slikarstvu :)

VA

Vi slikari ste super, pisci su paklena sujeta... U stvari, oni moraju da budu veći narcisi od svih, valjda je to u opisu zanimanja.

VA

Čini ti se, Valdo - podjednako su sujetni svi umetnici. Dugo sam mislila da sam ja "operisana od sujete"..međutim, da vi'š kako ume da zasikće iz mene neka veštica kad se nađem u "pogodnoj za to" situaciji...ili kad se setim pojedinih profesora na studijama - majko mila, šta sve 'odilo ovom grešnom zemljom,c ,c ,c!
Njihov ego se merio parsecima - ili šta je već neka mera za ogromantnost i gigantnost!

VA
a sam i pesnik i likovni umetnik... a nemam ni s od sujete...

Bruce, ti si konceptualista, ne znam kako stoji stvar kod umetnika koji shvataju efemernost umetničkog dela i sa tim računaju u stvaranju, možda su mudriji od ostatka :)

BR
kako stoji stvar kod umetnika koji shvataju efemernost umetničkog dela i sa tim računaju u stvaranju

Vrlo jednostavno: ako imaš hladno pivo za mene možeš da mi kažeš šta god hoćeš :)

BE

Ту не може село бити,
Нема шуме, нема воде,
Нема земље за орање,
Нема ничег, ијооооо.

VA
Evo malo haiku...

Haiku o Suncu slepog pesnika koji je upravo progledao

Тек сад ја видех
Ово блиставо срање
Изнад главуџе!
Tema je u Arhivi i zaključana je, tu se više ne odgovara.