Обично не пишем ове крваве, ал' јебаји га, читао сам Бодлера тих дана па ми дошла инспирација да напишем нешто овакво.
Podseti me malo na ovu jednu moju:
Неко те је убио, ножем у црној шуми:
ја рану да ти видим, крај тебе нисам био.
И твој се убица у шуми густој и црној затим сакрио,
те постао је као ветар што вреба из густих крошњи.
Убио те је неко, док нисам ја крај тебе био.
Ја нисам био крај тебе да ти заштитим тело,
а тек што ставио сам шаку на дрво голе коре длана,
угледао сам звук твог тела као тежак топот звона,
и тебе само тело испод топлог мога длана,
и повикао сам у суву грану изван себе као у опело:
Убио те је неко док сам о теби певао у песми!
А сада гледам јануар како ти клија из тела,
и оплакује се само твоје тело мирисом опојних јела,
И чини ми се, да сам те убио ножем сам у црној песми.