Pesničko ćoše

Ajmo malo zdravog razuma! :D

Stori abaut hau aj get an E

Лет ми тел ју д стори ту фриз д боунс,
Абаут тинг дет ај со!
Ај ем скерд нау,
Џаст лајк ај воз фју дејз аго!

Ај воз ситинг ин клас
Ен ридинг а бук.
Мај френд сед: "Вас ис дас"
Енд ај сед: Иц абаут Роберт Хук.

Ден ши кејм инту клас рум!
Ај воз скерд џаст лајк ракун!

Ши сед: "Еврибади, сит!"
Енд еврибади сет.
Ај ем стил скерд абаут ит,
Енд мај пентс вр вет.

Ши сед: "Ћирић, стенд ап!
Лец си ват ју гат!"

Хр ајз вр он мај фејс,
Енд ден стартид мај фрст бејз.

Ај воз толкинг абаут ДНА,
Бат ај воз он вронг веј.

Ај миспоукен ан теори,
Енд ај сед ит ронг!
Ин мај хед саднли, стартид а сонг:
(хир камз ди барјд из ритм)
Ху вил гат ди еф?
Ху вил гаат ди еф?
Ху вил гат ди еф, хуч гат ди еф,
Хул гат ди еееееееееееееф?
Ју вил гат ди еф,
Ју вил гааат ди еф,
Ју вил гат ди еф, јул гат ди еф, јул гат ди еф.

Мај фрст бејз хез ган ронг,
Бат мај ченсиз аре стил лајвз амонг!

Мај некст квешчн абаут бактириаз воз,
Енд, вот вуд Србс сед: "Ај хев погрешинг ит скроз"!
Ај воз раит абаут уан парт,
Енд дет воз абаут бактериас харт.(ит из ди мидл оф бактерија, ит из ДНА)

Енд трд квешчн воз олсо вери хард,
Бат, седли, ај кент римембр ени парт!

Ши сед: "Ју вил гет ан ај!"
Ај воз тинкинг:"Ајајај!"

Ај маст сеј, вери мач ај хев ноун,
Бат ден, ај воз он мај оун!
Вери мач ај хев бин лрнинг,
End ден, мај хед воз брнинг!

Бат ол дет возн гуд инаф,
Симз лајк, ин фјучр, ај вил нид сам баф!

Дет из, мај дир френдз,
Хау ај воз фрст ху гет E ин мај клас.
Нау шејк јор хедс,
Енд гими ан плас.

набасах случајно на тему и видим како сам давно горе изобјашњаво! НЕВЕРУЕМ!

Sinoć mi bilo dosadno na fejzbuku, s kim god sam četovao pisao sam u rimi.
Nastade i poneki stih:

Ode gosn zeko, dugo me i vala čeko...

Nešto mislim, 'mesto standard rime
Da krenem po strofama, da se cimam s time
Al sam ipak glup ko veverica.
Jerbo radim linearnu rimu
Bez pančlajna i bez nekog reda
Niti mož se svrsta u haiku,
Niti mož' uz gusle das serenda.

пре 14 ч
Sad bi trebo polako da idem;
Deseterca sjebo u slogova sedam
A sledeći opet ima dvanaest,
Da potrefim ne mogu i ne znam.

пре 13 ч
Reših ipak da se smaram ođe...
Pitaš zašto a ja pojma nemam
-Barem malo vreme da mi prođe;
Subota je, ne moram da legam.

пре 13 ч.
Nos mi curi ko protočni bojler
Ferveks radi, ne da je do jaja,
Eksiro sam limun i tekilu
još plus ferveks, da tripujem zmaja.

пре 13 ч.
Moj zmaj i ja dobri smo ortaći
Sedi s leva sobu mi dogreva
Prozore sam pootvaro znaći
Toplo b'ate ko da je septembar

A mog zmaja jebe gorušica,
Puno vatre a i ljuta rana
Sve se mislim, gasi-uginuće,
šta me briga on je fatamorgana

пре 14 ч.
*i ovako je fatamorgana

ja bogalj imam jednu strofu samo :/

Ne ljuti se na me,
ja nemam vlastite sate,
to sa fronta dopremaju tifusare,
sakate iz sanatorijuma vade,
da ih krpe i šalju nekud dalje.

Izvini ako je loše ali nisam mogao da se izrazim bolje za ovih pola sata. Kada ti napišem zbirku pesama okačiću najbolje ovde.

Љубавна песма

Уместо политике водите љубав
Љубав кичму не криви,
А од политике човек постаје губав.
Политика је курва, од љубави се живи.

Оставите политику, браћо драга
Љубав не може да науди,
Многи су због политике пред вратима Хага
Многима се због политике суди.

Нек` се ваш политички ангажман
На гласању заврши
И све ће бити добро
Кад се добро сврши

Избори кад прођу идите кућама
Водите љубав, волите се
Дакле, Председник вам поручује
После избора: „Јебите се!“

САМО ЈЕ СМРТ ЗАУВЕК 1

Болесни боем на плочнику
Тугу је своју скрио
Једну је имао песму
Двапут је песник био

Суморна магла је пала
У њој је гнездашце свио
Лептири лете ка светлу
Он светло није био

Крст му на леђима тежак
Сама га тама брише
Гледа га циганин стари
Док зора лагано стиже

Црна ноћ у сокаку тихом
И пси сад лају тише
Само је смрт вечна,
Песма и ништа више

Болесни боем на плочнику
Тугу је своју скрио
Једну је имао песму
Двапут је песник био

(*ауторски заштићено, свака злоупотреба кажњива. За три минута сам ово написао. Део моје Прве збирке песама)

Izasao sam iz kuce
i zaboravio novcanik
onda sam se vratio
kuci
i setio se
da nemam novcanik

Ајд без спема ове теме.

Само је смрт заувек 2

Нема земље за честите људе, курве и пси овде су газде
Хомо хомини лупус ест рекли су давно
а ја кажем човек је велик ако је јагње

Шта је човек ако је сам? Шта је човек ако је вук?!
Ко ће га се сетити оне ноћи када га прекрије блато и кад оде она шачица пијанаца што је дошла да пије на његовом гробу?!
Нико кажем вам јер живот не љуби злобу.

Три пијанца и челични пук газе кроз руску степу и пљују заједно земљу и сушу
Старац са крчагом не даде им вина. Заклаше га.
Вукови немају душу.

Само слава и реч остају иза нас. Само прича о нама.
Вук кад једном оде пред Бога проклине клања које је чинио
онај ко је био јагње иде у рај. Ко није проклет да је.

(песму посвећујем госпођи Либлет и господину Грофозију као и остој господи са чета)

` Чућеш ме,али за кратко `

Мало се чега на свету плашим,
али се највише своје жртве страшим.
Тужно је када успаваш човека,
а на жалост,знаш довека,
да си нечије очеве крао,
а успавани никада није знао,
ко га је црној земљи послао.

Он само дође,у лице ми каже,
Они више немају шта овде да траже,
Њихово је присуство опасно по нас,
растави их од живота,послушај мој глас,
И тако ме брига како ћеш да спаваш,
и којој страни неба даље да се надаш.

Ја сам злотвор,кажу за боље.
Ја сам крвник,не добре воље.
Ја сам заправо нико и ништа,
моје је тело распаднута биста,
моје је само да пошаљем зрна,
на плочник да оставим зрнца крвна.

Ја немам име своје,
које је мајка одлучила да буде моје,
моје је само да будем број,
да будем нечији крвнички крој,
да прекинем можда сутрашњи бој,
лешеве да носим у оку свом,
да будем нечист у закључку твом.

И пре њега,знаћу да мора да умре,
зар није тужно,да тако мора да буде,
Да нечији сестра не зна да губи брата,
да ја кумујем злочину рата,
да у Њиховим очима све буде глатко...
Мене ћеш чути,али за кратко...

Nek ti ona pesme piše

Možda se nekad zapitaš da l jos pesme pišem,
da li tražim pravu reč i cepam papire i brišem.
Pišem ih, srećo, pišem često,
i još uvek niko nije zauzeo tvoje mesto.
I ne plačem, ne, prestala sam onog dana
kada sam definitivno ostala sama,
kada si mi dao do znanja da nema nade,
da ti sada druga srce krade.
Jedna ruka vino traži,
druga zove tebe,
hajde bar me još nešto slaži.
Zovem tvoj broj i čujem njen glas,
oteram je u tri lepe i prestajem da mislim na nas.

ja sam ovde objasnio

Evo , ovu sam napisao za mog pokojnog druga.

Jeleni umiru Mladi

Večeras u ponoć , kad zađe sunce ,
Kad se završe igre vila svih ,
Kucati prestaće još jedno srce,
Uzdah čuće se , poslednji , tih.

A grane krošnji mrdnuće polako ,
Povjetarac lagan , na izgled jak,
I svjetlost grunuće , grunuće jako ,
Srušiće beskrajni i vječni mrak:

Iz velikog vlažnog , crnog će oka
Početi da klizi poslednja kap ,
I krenuće brzo ko bijesna stoka ,
Padaće brzo ko bijeli slap.

Pad će se završiti na bijeloj radi ,
Udarac ovaj začuće svi.
Zbog čega jeleni umiru mladi ?
Zašto im kratko traju sni?

I šumska bića krenuće polako ,
Pokrenuće vile zvona sva ,
Lagani će vjetar osjetit' svako ,
Jelen slaće ga iz vječnog sna.

Al' nebo će obasjati zraci sunca,
Na noge ustaće bića sva ,
Udružiće zajedno otkucaje srca,
Za jednog jelena kog svako zna.

A zbunjeno će ljudi stajati ,
Neće znati o čemu se radi,
I niko od njih , nikad neće saznati ,
Zbog čega jeleni umiru mladi.

Turista

Kupio sam parcelu
Na groblju.
Za više zemlje para nemam.

Kupio sam odelo
Crne boje.
Druge boje više neću oblačiti.

Kupio sam cipele
Bez pertli.
Nemam se više za čega vezati.

Ugasio sam račun
U banci.
Za put kartu ne moram kupovati.

*Unapred se ograđujem od tugaljivih komentara, ovo je samo pesma :)

Krvavo pomračenje

Krvavo pomračenje,
Ali, ljudi više nisu tu.
Pretvorili su se u kamenje i stene.
I tako mirno hode po tlu.

Korakom tromim prašinu dižu,
Ne podižu glave, ne vole visinu,
Slomljeno vreme na kolčeve nižu,
I tako zemlji remete tišinu.

Umorne senke vuku za sobom
I tako mirno troše dane,
Željni za snom, za mirom, za grobom,
Da telima svojim zemlju nahrane.

ПЕСМА БЕЗ НАСЛОВА

Плава тама из бездана
Пала је на твоје лице
Прекрила ти очи плаве
Кога сањаш спавалице

Дуга коса из пркоса
Сакрила ти беле груди
Пита срце песниково
Ко се јутрос крај њих буди

Једне хладне беле зиме
Затворила своје очи
Заспала је као дете
Бела жена црне ноћи

Ноћ звездану у незнању
Јутро својим путем шаље
Не отварај очи снене
Спавалице спавај даље

*одличне песме Брусе и Шерлоче.

Ajaxe <3

Iskrivljene slike stvarnosti

U hodnicima vremena
Stoje iskrivljene slike stvarnosti.

Na jednoj je moja još nerodjena ćereka
kako se smeje u crvenoj haljinici,
njen kristalni osmeh u mojim kristalnim očima,
ona još ne zna.

Na drugoj je moja žena,
ona je srećna,
u svom vrtu ona bere krvavo crvene ruže i čeka da me upozna,
ona misli da zna.

Na trećoj sam ja,
kako sedim na drvenoj klupi i pušim duvan,
smejem se,
ja znam,
znam da su to,
samo iskrivljene slike stvarnosti...

Nisam tako vičan,
Da kad te sretnem,
Temu sa mene vešto skrenem
Ne bih uspeo,
Pred tvojim očima
Ni međ' oblake pobeći
Tvoja kosa
Se na vetru leprša
Kao moje misli uzburkane.
Dok zajedno
Zagrljeni
Gledamo u stare zidove
Tvrđave.
Kradeš mi misli
A Sava nemirno huči...
I huči.

Moram da vas pohvalim momci, prijatna iznenadjenja vidim ovde. Za neke nikad ne bih pomislila da pisu pesme.

Jel i ja spadam međ' njh?

Ova tema se ne spamuje ljudi..

Da li me se sećaš

Da li me se sećaš,
Pitaću te posle par godina,
Koje će proći kraj mene,
Da mi po kozna koji put pokažu da spavam.

Pitaću te, da li me se sećaš,
Kada te sretnem negde,
Gde tama grli očaj, gde nebo skriva boje,
Tamo gde iskrivljene slike gledaju u nas ko u prah.

Pitacu te,
A ti ćes ćutati i onako bojažljivo pogledaćeš zemlju,
Koja čeka,
Baš kao i ja, svih ovih godina.

Pitaću te, da li me se sećaš,
Kad budem kleknuo pred svojim grobom,
Pred zimom koja se sprema da me ogreje,

Pitaću te, da li me se sećaš...

Jel i ja spadam međ' njh?

da :)

Na lepoj misli
Hvala ti od srca
Jer neke stvari
Ne mogu se rečima iskazati
Dovoljan je ponekad
I osmeh
Možda cvet.

Мали офтопик, ал ипак је и ово нека врста песништва...