Bio sam zaslepljen tvojim svetlom, Kroz godine... srece i smeha... depresije i suza ludila. Kroz godine ljubavi, ljubavi podrske i isceljenja. propadanja... Nisam vise prevaren maskom tom Zao mi je sto ti jesi. Krecem opet, novim pocetkom Kroz godine...
Antinarkomanska - Baci heroin (Punjabi MC - Mundian to Bach Ke - cover)
Konju jedan, stoko ti si pravi narkoman cijeli dan se fiksaš baš si pravi narkoman
Konju jedan, stoko ti si pravi narkoman cijeli dan se fiksaš baš si pravi narkoman
I ne seri više brate da si zdrav
Već budi čovjek, baci heroin reci dosta, dosta, dosta više sad i budi čovjek, baci heroin reci dosta, dosta, dosta više sad i budi čovjek, baci heroin
Da!
Dosta šuplje priče, daj preduzmi malo akcije okani se droge i preduzmi malo akcije
Dosta šuplje priče, daj preduzmi malo akcije okani se droge i preduzmi malo akcije
Droge se okani, i bićeš čovjek srećan Droge se okani, i bićeš čovjek srećan
I ne misli da si neki zajebant
Već budi čovjek, baci heroin reci dosta, dosta, dosta više sad i budi čovjek, baci heroin reci dosta, dosta, dosta više sad i budi čovjek, baci heroin
Droga te ubija, a i druge maltretiraš srce će ti stradat i jetra će ti se raspast
Droga te ubija, a i druge maltretiraš srce će ti stradat i jetra će ti se raspast
mozak će ti biti skroz šupalj poput sira mozak će ti biti skroz šupalj poput sira
I ako tvoj život mio ti je još
ti budi čovjek, baci heroin reci dosta, dosta, dosta više sad i budi čovjek, baci heroin reci dosta, dosta, dosta više sad i budi čovjek, baci heroin
Da!
Ribu ćeš tad karat i bićeš pravi hadžija sve što budeš radio biće ti ko pišanija
Ribu ćeš tad karat i bićeš pravi hadžija sve što budeš radio biće ti ko pišanija
I svi će znati tada da ti si prava faca I svi će znati tada da ti si prava faca
Zato prestani se fiksat, reci kraj
i budi čovjek, baci heroin reci dosta, dosta, dosta više sad i budi čovjek, baci heroin reci dosta, dosta, dosta više sad i budi čovjek, baci heroin!!!
Malo je tekst modifikovan da bi se uklopio u melodiju i sad izgleda ovako:
To je ono što znam, To je ono što slutim, Ja živim za ovaj dan, Ove noći ću umret Roditi se sutra.
To je ono što znam, To je ono što biva, Tvoj dodir meni život daje, Tvoj pogled mene umiva i Ja volim te danas.
Nemoj pitat' me kada! Vrijeme je večnosti varka, Voli me, voli me danas voli me ti, Jer sutra, sutra će Nojeva barka Možda krenuti na put bez nas.
УКУПНО МИЛИОН ЖРТАВА ____________________ 144000 претворених у прах; то је резултат атомске пробе која је пошла по злу кад је будала одврнула дугме запечативши свима судбину. 255000 испечених; од првог ударног таласа на 20 километара даљине свако ко се ту затекао зарадио је гадне опекотине. Осталих 601000; Вуку се људи по прашини и сналазе како знају, старог живота остаци сада се само ископавају из кратера.
Ej Dr Jankoviću, mnogo ti zajebana ova pjesma o atomskoj bombi. Srećom pa se tako nešto još nije desilo i ne daj Bože da se desi. Mada Hirošima i Nagasaki su još gori od ovog, jer je to namjerno urađeno, a u ovoj tvojoj pjesmi je slučajno koliko mi se čini.
Pređoh i ja u narodnjake:
A evo i malo povratka starom stilu, kao kod Himne Vukajlije, samo ovaj put bez "električne gitare".
E, Jovičiću care. Nasmejao si me do suza od jutros. Šteta samo što si napisao Nesha ( mada mi tako stoji na you tube profilu). Trudim se da uvek budem NesaDeBeli. Na you tubu ne mogu da povratim prvobitnu registraciju pa sam napisao Nesha. Mislim da ti možeš kao postavljač da izbrišeš u naslovu ono h viška. A ako ne možeš nije ni bitno toliko. U svakom slučaju oduševio si me i zahvaljujem se na uloženom trudu.
Zatvorena u medjuprostoru Kroz resetke tuznih snova pruzak ruke Niko ne cuje moje kad kapne moja suza Niko ne cuje moje tihe jauke Misli su zatvor kada ostanem sama sa sobom Kad sam sama sa sobom ujednom sam i sa tobom ti djavole sto me mucis i moris Ti sto bolis iako ne govoris Nije vise dovoljno sto te vise ne volim Jos u meni ima otrova,starih teskih lanaca i robovskih okova Njihov zveket je tvoje ime Cujem sve i mrzim te Suza te moja proklinje Suza me moja opominje Da se ne predam tako lako drugome Jer ne znam sta je gospodar tame a sta samo tuzni plavi andjeo zeljan ljubavi koliko i ja Taj drugi mi obecava lek Obecava mi ljubav za citav vek Obecava mi srecu koju nisam upoznala Obecava mi osmeh da ga ne skidam kao da nisam nikad plakala Ti si obecao da me neces voleti I da me neces traziti Ispuni to obecanje do kraja Kad me ne volis ostavi moje snove na miru Pusti me da nadjem svog andjela i prace raja Nemoj vise da me trujes Ne volim te!!! Bas me briga sto mi ne verujes!!!
Ona svoju mrzovolju leči, u wc-u, dok riba i kleči. Kleči, riba, leči mrzovolju, dok mi glanca toaletnu šolju.
Moja draga mrzne volje jeste u kuhinji dok riba. Kaže, mnogo zdiba. A mene baš briga, šakom je u glavu.
Pogled ledi kosti, ona mene sluša Jer ako li neće, teško njoj, teško njoj. Sve je ovo potencijalno, Jer me mnogo voli, pa sve radi kako treba, te ne mora da radi pištolj.
Stigao je Boki, u grad izmedju brda, tamo gde sve odzvanja, gde je zemlja tvrda. Oko njega magla, oko njega stene, kao stranca krvnika, gledase ga stare zene.
K'o govno u solju, u oci mu pade, devojka sto tog trenutka, pored reke stade. U njegovom srcu nevolja se sprema, takve kao sto je ona, u velikom gradu nema.
Na prelepoj glavi, dredovi joj plavi, u medna joj usta zeleo da stavi. Htede da joj pridje, al' se seti smesta, ne moze joj prici, jer mnogo se zenta.
Kao tuzna svraka, odlete za Beograd, sve na ogromnu srecu gorstaka, koji ce te lepe, plave, dredove da aka.
Ovo je prva pesma koju sam u zivotu napisao, a dvadeset mi je godina. Definitivno postajem emo.
Ne dam da mi stavite okove, neću da budem rob lošeg sistema, živim u svom svijetu, u stvarnosti sam tu,ali kao da me nema...
Težim životu,udišem ga.... ovaj osmijeh nije maska, ja nisam kao Vi moj duh ne trune, meni je dovoljno da sama sebi laskam...
Ja nisam kao Vi... ne imponuju mi komentari lažnih velikih ljudi, oni su za mene prikaze i ništa više, najbolje da živim onako kako mi njihova riječ sudi....
Oči,samo Vas u oči gledam, i mogu reći da Vam slabo sjaje, ulaštene jesu,to vam priznajem,ali zavidne... iz njih ljuta zvijer laje....
Tuđa sreća za Vas je neuspjeh, tuđa sreća Vas demorališe, padate u očaj,umirete sa sujetom... svaki tuđi korak naprijed Vas parališe.
Ja nisam kao Vi... ne dam da mi stavite okove... naizgled se ne razlikujem od Vas, ali imam svoj svijet ograđen u teške kamene blokove...
Ja nisam kao Vi... moje oči sjaje,veseli me tuđi pomak, on me podstiče da budem bolja, da i ja napravim iskorak.
Ja nisam kao Vi, i nikada neću biti, život mi je najbolji drug,udišem ga... nikada mi dušu nećete uspjeti ubiti.
Nevina,mala dusa sada place. Srce lagano prestaje da tuce. Zamisli kako joj je. Volela ga je-voleo je nije. Ljubila ga je-ljubio je nije. Grlila ga je,a on je odbacio od sebe. Kao staro pohabano cebe.
I sada u noci ona razmislja o svemu a ponajvise o njemu. Njegove oci kao da su tu, njegove usne tu na dohvatu, al' sve je iluzija,plod njene male maste. I ruzne misli je sada taste.
U sebi gori,a hladne suze se slivaju niz lice. Ne moze vise,nesto je gusi. Ima ogroman gubitak na dusi. Zagrljaj svaki je boli, iako je od nekoga ko je voli.
Ne niko drugi ne sme to da cini, jer ce onda razbiti magicne cini. Nestace njenog carobnog sveta gde je on samo njen, gde ne postoji ni mesto ni vreme i gde ne mora da nosi ovoliko breme.
U sebi ipak zna da nije njen. Zato place,grca,bori se ali posle takve muke umori se. Polako se predaje, nema vise njih i niti ce opet biti. Ranu na srcu ona nece kriti. Novi dan snagu joj daje. Ide ponosna,snazna i jaka, jer ona nije kao svaka.
