"Dobrodošao u moj svet igre
Gde se svi muškarci oko mene
Vrte bez prestanka kao čigre
Dok se ne polome o stene
Ja sam Džoker izbačen iz špila
Šarena karta bez broja i žiga
Uvek interesantna sam bila
Tako lepršava i bez briga"
Ja inače tako goste dočekujem
Ali ko dođe na moga srca prag
Na pragu duše ga dalje očekujem
I ne smem ga povrediti jer biće mi drag.
Ja tvoje kucanje izgleda čula nisam
Malo sam zadremala čekajući tog
Što će doći sasvim sam nežno
sa tihom porukom do praga srca mog
Umesto da pokucaš još par puta
Ti si me uvredio i osudio
I ja sam postala ljuta
Kako si se samo usudio
Da me u šablon staviš
Da tumačiš me kao svi ostali
Da od mene običnu praviš
i da dodaš ono što su i drugi dodali
To što ti slep od sujete vidiš
To je privid
Trebalo bi da se stidiš
Gde ti je bio pravi vid?!
Ako ti je zaista stalo
bar malo
Pogledaj i videćeš da smejem se i kad me bol kida
I ekstremno sam privlačna i ekstremno odbojna
Čas sam bojažljiva, čas hrabra i bez stida
Pogledaj, to je moja priroda dvojna
Ako ti je stalo
bar malo
pogledaj sad lice moje i podeli ga dvoje
Videćeš osmeh na jednom, a bol na drugom
A, sad pogledaj u oči moje
Na oba lica su ispunjene tugom
Ja sam te sanjala kao što bi te sanjala
bilokoja druga treća, peta
Ja sam te kroz smeh ganjala
I ganjala bih te i do kraja sveta
I kad si me gurnuo, ja sam se smejala
A, mogla sam plakati tokom čitavog dana
Ali ja sam ipak kao sunce grejala
Baš tebi u inat bila nasmejana
Ja sam odbijala da ti se nadam
I za sve sam ti se svetila kroz šalu
I po ceni da od svoje gorčine nastradam
Napravila sam od tebe sto puta budalu
A, sada videh da sam i ja grešila
Ti si samo bio uplašen koliko i ja
Kada sam te mrzela dušu sam ogrešila
Kada sam te volela, odmah sam to saklrila
Pljunula sam sama sebi u lice
Bacila sebi pesak u oči
Tumaram sada kroz mračne ulice
I pokušavam da izađem iz noći
I uporno se guram u špil
Tražeći utehu u kartama
I uporno sklapam dil
sa pikovim damama
A, znam da to nije društvo za mene
To su sve sami površni ljudi
Koji ne vide dalje od senke sopstvene
Koji se boje da budu bar malo ludi
Smejem se i plačem istovremeno
U ogledalu tražeći lepše lice
I našminkam se povremeno
I istaknem maskarom trepavice
Da ti skrenem pažnju na suzne oči
Da ti diskretno pokažem
Da nisam spavala nijedne noći
A, za ostale me briga, ima da ih lažem
Ja se ne bojim više
Pa, taman nek moja oba lica zaplaču
Neka liju duge kiše
Bog mi je svedok da sad pravu sebe pokazaću
Izdvoji me sad iz špila u kom sam se izgubila
Kad me nađeš biću u tvojoj milosti
Ja te sada volim još više i za ljubav bih ubila
Iscepaj me na komade, ili mi oprosti
