@zlatoguz: zato sto je zivot patetican
neke iz neke osnovne skole, nikada objavljena...sad mi bas pripelo da objasnim sta je patetika
Slabic
Da ti si slabic.
Slabic sto lomi se od alkohola,
da, ti si slabic
i rob sopstvenog bola.
Da, ti si slabic,
sto ne zna sta ce s' svojom slaboscu,
ti si obican slabic,
sto brani se gruboscu.
Da, ti si slabic,
sto tone u buri osecanja,
slabic sto bezi k'o muva bez glave
ispred secanja koje ga ganja.
Da, ti si slabic
sto ne ume da pliva
u moru sopstvenih osecanja,
pa sebi casu za casom doliva,
a secanje ga ganja, i ganja...
Podsetnica
Ne, Boze, ne podsecaj na to,
ne podsecaj me na razbacane flase,
prosutu tecnost, na case, na one noci hladne i duge,
ne podsecaj me na one dane i noci moje tuge.
Ne, Boze, ne salji mi podsetnicu s neba
da nista u stvari nije kako treba
zelim da malo zivim u lazima, da u iluziji savrsenstva
mirno pojedem svoje parce hleba.
Ne, Boze, ne vracaj me u realnost,
ne podsecaj na surovu stvarnost,
na neispunjenje mojih velikih zelja,
zelim da bar jos malo zivim u iluziji veselja.
Ne zelim cuti eho obmana, lazi i svadje,
jer, ako stvarnost je takva,
zivecu u iluziji tisine,
smeha i radosti- radje.
Popio te je alkohol
Sad, kad vise i ne osecas sebe,
sad, kada svaka te kost boli,
valjda shvatas da svaka casa pila je tebe
i shvatas za sta se ona moli
danima, nocima, mesecima,
i shvatas suze sto ona proli,
i njene neizmerne boli!
Ti Ti koji nju godinama si pio;
i srce njeno krhko lomio,
ti, koji ni meni vise nisi mio,
mada to nekad jesi bio;
ti koji od mene si krio
vase svadje, njenu bol,
shvatas sad valjda-
tebe popio je alkohol.
A, moram prinati, nije zurio,
znao je kad, kako, koliko,
ko sto i ti za sebe kazes,
zavladao je tvojim telom,
sta god da kaze- a ti se slazes.
A, eto, on je neumoran,
on topi tvoje dobre strane
i pusta ih u crni bezdan,
da ostale bi ti samo mane.
A ti si ga prihvatio,
k'o starog druga,
mozda vas jeste vezala tuga.
I dao si mu utociste
u skrivenim mestima svoje duse,
u coskovima svoje sobe,
u zabacenim delovima kuce
i poceli su on i casa
da ruse, da ruse gradove tvoje duse
i tvoje ignureno telo da guse
sve jace, i jace...
i znam, sada srce ti place,
place i kaje se i shvata greh,
a znam, kad uspravis te klecave noge,
samo ce ti casa vratiti smeh,
da bi on ponovo poceo da pije,
pije i bije i ubija tu slabu dusu,
tu dusu sto nekad bese voljena,
od koje ostade samo sena,
jer, popi je, kap po kap,
tvoj jedini drug- alkohol.
Rado bih bacila sve u otpad
Rado bih spalila sve tvoje slike,
mozda sagori i sav moj bol,
rado bih bacila tvoje stvari otpad,
mozda s njima ode i alkohol.
Rado bih bacila sve u reku,
da s njom otplove sve moje suze,
poslala u neku zemlju daleku
osobu koja mi svu radost uze.
Rado bih bacila sve u otpad,
i ovaj bedan zivot tih,
rado bih bacila svesku u otpad,
da vise ne napisem ni stih.
Rado bih bacila sve sto imam,
samo da tebi mogu pomoci,
rado bih odnela sve u zaborav,
da ne bih pamtila ove noci.
Sporazum
"Uzmi olovku, donesi papir,
ostavi cisti svest i zdrav razum,
sedi pored svog divnog oca
i pisi njegove reci- sporazum."
Zar zaista mislis tako o meni?
Zar mislis da cu opet oprostiti?
A kuda ce sati i dani propijeni?
Mislis da o njima ne moram misliti?
Kojom rekom da odu moje suze,
u koju korpu da bacim svoj jad?
Zar tebi nije dovoljno sto mi uze
slobodu, radost i zivot mlad?
Spali taj papir k'o svoju diplomu,
ja lazi da pisem ne mogu i necu,
niti cu ikada vise voleti
coveka koji je odneo srecu.
Plivaj u svom moru alkohola,
utoli svoju besmrtnu glad,
utoni u ponor vecitog bola,
oseti taj jad!
Uzmi svoje case i svoje flase,
zivot ti se ogleda u tom staklu,
pokupi sve zajednicke trenutke nase,
ja sam dosta bila u ovom paklu.
Ponesi sve reci i sve ideale,
ponesi sve tvojim perom napisane lazi
ponesi sve kletve velike i male,
pa nekome drugom oci mazi!
Nemoj me terati da pricam i pisem,
svu si snagi iscrpio iz mene
i, molim te, prestani da po mom srcu
rezes bolne uspomene.
-Oce, ti obeca nesto,
a lose stvari teku k'o s cesme,
oce, hvala na inspiraciji,
al' volela bih da ne pisem pesme.-
