Ovo je bilo smešteno u temu sa erotskim pričama, ali pošto u njoj nema nijedne sise i dupeta, nije se uklopila, bila je prosto ugušena čmarevima, pa je morala da migrira. Nema veze što nije pesma, poetičnost vrca iz nje...
- Ми људи смо птице у ноћи, неки се дозивају кроз ноћ песмом, а неки једноставно ћуте летећи, и на крају умру тако. И ти и ја смо птице.
Климао је ћутећи главом и потпуно се слагао са њом.
Он је заиста волео бол који ће му нанети, јер бол га је приближавао свету, животињи, покрету и трзајима нерава за које је мислио да га чине, а трпљење га је чинило сличним планини и цвету, и свим непознатим биљним облицима, које је обожавао. Замишљајући патњу, осећао се у службу Лепоте, огромне, свесне и тамне.
Она је замишљала да га воли друкчије. Она би преко бола са њим разговарала, и присно и непосредно, и када би му чинила бол, помислила би да тиме пева, и предаје му живот, и та песма била је дозивање, и грлили су се горе, изнад ноћне земље, то је био лет сврха живота, и његов завршетак и крај.
- Твој осмех, док ме гледаш, јесте осмех питомог детета. Али твоје очи ме плаше, и чини ми се, да ме из њих не гледаш ти. Замишљам твоју патњу, али она није дозивање него мрак.
Сасвим је разумео њене речи, али на њих je је ћутао.
- Чекај ме, знаш где и кад. Желим ти повез преко очију, желим на коленима, спутане руке, отвори врата, желим да не видиш док мене чекаш, и да се не помераш, као твоји цветови, јер они и не могу да се помере.
Био је тамо, и он спреман за чекање. Био је човек на коленима, повез на очима, и отворена врата. У једној ствари, неће послушати. Пре спутаних руку, нежна и танка кеса преко главе, лепљива трака око врата, чврсто. Дубоко удахне, а затим, спутане руке на леђима, могло је чекање да почне.
У једном тренутку, звук даха и танке пластике, учинило му се да личи на трепет крила преплашене птице. Она, детињаст и суров славуј, занемеће кад види ово што сам био ја.
Имао је право. Када је она, сатима касније, стигла тамо где је био он, није затекла оно је чекала. Али ни њега милосрдни мрак није дочекао загрљајем. Светлост је била неподношљива.
