Čoveci, evo predlažem da ovo bude mesto gde će svako od nas moći da ostavi poneki svoj stih. Ako ste raspoloženi i imate volje napišite bar po neki redak, onoliko koliko vam muza poezije dozvoljava. Možete stih posvetiti i nekoj osobi lično, a i ne mora. Predlog je tu , na vas je red. Hakuna matata my friends.
Evo još jedne pesme od mene.
Parastos jednoj ljubavi
Sahranismo ljubav u najdublju raku.
i sad zbog toga tapkamo u mraku,
a znam da i nije moralo baš tako
jer su srca naša udarala jako.
Imadosmo ljubav, sad je više nema,
Ostala je od nje samo uspomena,
Zeznuše nas dobro neke slučajnosti,
u predgrađu sreće ostavismo kosti.
Slomiše se naši točkovi sudbine,
U dušama našim sad su ruševine,
Uplakane oči nikad više neće
Kao nekad da nam blistaju od sreće.
Ko nam ljubav ote ne znamo ni sami,
Sada kao slepci pipamo u tami
Jer tražimo nešto da rane zaceli
I žalimo što smo jedno drugo sreli.
Za pomen svim ljubavima koje su bile i prošle.
NesaDeBeli
