nacionalizam NIJE jasno definisan uopšte, a kamoli kao ljubav prema sopstvenom narodu i zemlji, tako nešto je sličnije patriotizmu ako se ne varam.
Јесте, врло је јасно дефинисан, а разлика између национализма и патротизма је у томе што је национализам љубав према свом народу, а патриотизам љубав према својој држави. Та разлика не постоји у англосаксонском свету, јер код њих појам нације означава и државу и народ, али код нас има итекако разлике. Тако, на пример, ти си могао да будеш националиста и када ниси имао државу, док ниси могао бити патриота.
Па Стефан Немања је био католик, јебено!
Други пут се крстио као православац, и то остао до краја. Зато се о њему често говори као о двапут крштеном. Чак је један од најзаслужнијих за ширење православља у овим крајевима.
ovako, sa strane, jedino što mi se čini da su mediji i jebeni radoš ljušić ti koji prezentuju "iskrivljenu istoriju", a taj istorijski momenat i taj "mit o zajedničkom poreklu" je bitan za svaku ideju o nacionalnom.
Погодила си, само обрнуто: Медији фалсификују историју, па тако људи са ових простора (не само Срби, него сви) испадају преклани пилићи који трче около како их ко пошаље. А о Љушићу је боље не трошити речи, он је један од оних Коштуничиних, који је сада један од оних Томиних, којима су држава, народ и остале категорије само средство да се накраду пара. Нешто попут ових данашњих десничара који су се о историји свог народа образовали преко видео клипова Јована Деретића са Јутјуба, па им је нација постала средство оправдања за то што су идиоти.
А да је мит о заједничком пореклу најбитнији, бивша Југославија се никада не би распала. Значи има ту још пар ствари. А једна од тих ствари је и религија. Због тога су, нпр. у Македонији или у Црној Гори направили своје верзије православних цркава пре него што су кренули са праве нове народе (нације), који немају своје историјско порекло. Због тога се данас покушава направити Хрватса православна црква, јер им је превише и ово мало Срба што је остало.
Идеја да је нација небитна је у постала преовлађујућа једино код нас, у фазону: Заболе ме за свој народ и своју земљу, ја идем у ЕУ, у светлију будућност. Та историјска заблуда нам неће донети чланство у ЕУ, али пропаст хоће, јер оно што ми нећемо, узеће други.
А без јаке државе нема ни бољег живота, тако да су идеје одбране националног и територијалног интегритета директно повезане са бољим животом, што се често превиђа.
