Сам Ђенерал није знао где удара. Опште је познато да је сина послао у Партизане, истовремено имао муслиманске и словеначке дивизије, јебемлига шта и фурати неку причу о њему и његовом покрету као екстремно националистичком једноставно није на месту. Ти Четници су били најобичнија елитна војска, какву има свака власт у свакој земљи, изнели су највећи терет(уз српског сељака, наравно) Првог Светског Рата и на томе им хвала. Али не видим потребу да се сад они специјално величају као којекакви чувари Српства и пички материна, кад су само били оно за шта су обучавани, чувари Краљевине Србије и Краља Петра. Смешно је можда за данашње време, али тада је то било све и свја, па и у већини европских земаља, бити заштитник нечега што се скоро поистовећивало са божанским. Уосталом, за таквог Краља који се тукао уз свој народ вредело је и живот дати, претпостављам...
Дакле, Четници не могу бити говна, како многи рекоше, јер би онда то могли рећи за све остале српске(углавном ослободилачке) војске кроз историју, а то свакако није лепо, јер је то пишање по себи и својима, у стилу ЛДП-а. Даље, Џими, невероватно ми је да неко толико образован може рећи да је национализам идеологија примитивних. Јасно да све има своје за и против, па и таква идеологија, али кад лепо седнеш и извагаш све опције у понуди, закључиш временом да је то у сваком случају најмање зло које се може изабрати. Људи, кад смо отерали Турке, кад смо тукли Цара, кад смо ослободили јадне Словенце и Хрвате 1918. кад смо 45. отерали Швабе одавде(ПАртизани и Четници, апсолутно небитно ко) сигурно нас није водио рошави Остојић, мутави Чеда, неспособни преЦедник Тадић, него чврста националистичка рука. Што на челу земље, што на челу армије. С том рзликом да смо имали две верзије националиста, у складу са накарадном државом. Једни су били српски, а други југословенски националисти. Ови други су били веће будале, јебо их Краљ Александар, и требало је да га убију у Марсеју, али раније, јер нам је навукао својом политиком ћопавог Загорца на грбачу...
Дакле, национализам треба да се шири, али све у своје време. Поготово кад си близу рата, а ми увек јесмо. Не можеш да браниш своје кад ти га нападну, ако оно за тебе нема специјалну вредност. Ето, то хоћу да кажем. Ту нема ништа примитивно, већ једноставно корисно и практично, и глупо је такве људе каректерисати на тај начин. А у мирнодопским условима ти пишеш ћирилицом, водиш рачуна о правопису српског језика, ниси отишао преко него живиш овде, радиш овде, завршаваш школу овде, волиш да поједеш, попијеш са људима који живе ОВДЕ, не би мењао своју Сурдулицу и свој Београд ни за једно друго место преко... дакле ти си националиста. За све ово што сам навео имаш и други избор, али га не користиш, јер се осећаш лепше при тренутном стању ствари. И то је једноставно тако, и то је лепо. Не мораш и не треба да потенцираш ако јеси националиста, али контрадикнорност типа "национализам је за примитивце" ме нервира. Пређи на латиницу, комуницирај с нама на енглеском, немачком, италијанском, дружи се са људима ван овог говорног подручја и једино с њима, пресели се у Лајпциг па онда реци да је национализам примитивна ствар, и тад ћу уважити твоје мишљење око ове ствари. Овако си и даље само један од нас :)
Упућено брату Џимију, наравно...
