aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
to im je dijagnoza ljudi, kad se neko rodi gluh ili kad ogluvi rano on je odma i njem jer nikada nije pricao jer nije nikada cuo kako neko prica
pa se onda radi sa njima, pokusava ih nauciti pricati, citati sa usana itd, neki nikada ne nauce a neki nauce sve
Moj pokojni ćale je bio gluv, al je ogluveo u 6 razredu od streptomicin injekcija, pričao je normalno, jedino je malo grešio u akcentovanju reči. I tačno je to da čitaju sa usana, pa smo se tako i sporazumevali, mora da te gleda u usta dok mu pričaš. Ja ga zajebavao jednom, da mu za rođendan kupim vokmen, zamalo popih batine.
Ja ga zajebavao jednom, da mu za rođendan kupim vokmen, zamalo popih batine.
Surovo covece, surovo...
Ali gluvi i nagluvi super čitaju sa usana, ja sam učio sa jednom koja nije dobro čula, ali je sve znala šta se dešava u odeljenju. Tokom časa je gledala ljude i tako je znala ko se kome sviđa, ko koga mrzi, sve abrove, ko je prepisivao, ko se jebao sa kojim profesorom itd.
Ако је особа само глува од рођења, то је наравно далеко мањи хендикеп него ако је и глува и слепа. Глуве особе најчешће без проблема науче да говоре уз помоћ дефектолога (најчешће сурдолога и логопеда), и наравно, науче да читају са усана и то раде прилично добро. Неки говоре мање, неки више разумљиво, али углавном довољно да могу да комуницирају. Проблем је што не чују себе нити друге када говоре (немају тај фид-бек и онда им је и говор мало чудан, некад теже разумљив.
У одељењу, у основној, имао сам другара који је глув од рођења, и завршио је основну школу, после је неке две године био и на неком факсу, иначе нормалне интелигенције.
На срећу, врло се ретко дешава да се дете роди сто посто и глуво и слепо, али се дешава и то. Тада остаје тактилно чуло као медијум комуникације које се може искористити да се оствари комуникација.
Ово ме интересује. Да ли глув човек зна да је телевизор баш телевизор? И да ли има шансе научити га да разликује слова
Ja sam malo prije pričao sa gluvim drugom , kaže da zna sve kako se šta zove..
