Starenje

Joj džone, ja jednom tako gurnuo glavu kroz prozor od trafike da joj kažem da ima mušteriju, a ona neki duvan kačila iznad prozorčeta, a grudi ka i dinje. I ja pogleda gore, a one dole, a ja bjež glavom nazad. Kad sam to preživio... Dopunjavao sam tu još nekoliko puta, a moš misliti koliko je nadarena, kad se kroz prozorče samo sise vide. :DD

Dube, jesi li čitao "Jebo sad hiljadu dinara"?

Ако имаш неку страст , нешто што те вуче , нешто што те из дана у дан изнова обнавља , даје вољу да што пре дочекаш сутра , нема никаквих проблема .....

Ne bih se nikad vrnula u dvadesete i kad bih mogla. U ovim godinama mi je nešto konačno izbalansirano u umu , a to se neminovno vidi na spoljašnjosti.
Zadovoljna sam sobom prilično (ne samo fizički) ,i mnogo mi znači ta lakoća postojanja u sadašnjem periodu života.Ne žderem se zbog gluposti,napravila sam drastičnu socijalnu redukciju u životu (i prija mi onoliko),bavim se stvarima koje mi ulepšavaju život.
Ranije sam govorila (ko i svaka klinka) : "Jes' šta može drugo da kaže žena bliža četvorci nego trojci,kekeke"?
Ali,sada sam se uverila u to.Ne gubim više vreme na trivijalnosti,a svaka takva odluka pozitivna po mene -htela ja ili ne - vidi se.
I da. Smejem se mnogo.Uživam u tome!
(Drugi recept za podmlađivanje je opštepoznat,tako da me ne grize savest što ga nisam direktno napisala) :))

Мени нису давали више од 15-16 година док нисам забрадио наскроз ове године.

Тај рад. Ја кад бих се обријо, мислили да сам кршна петнаестогодишња девојчица. Овако ми дају око 25 :Д

Много сам оматоријо богами, кад видим какав сам бијо, не личим да себе. Ал' ко га јебе, кад зађем у године, океј ми је и скроз бео да будем, само да не оћелавим.

Oženio sam se - siguran znak da sam ostario. Al' šta'š.

E jbg Lukse...
Ja od kako sam ošišan na ćelavo svi mi daju godina koliko i imam, ili malo više, dok sam imao kosicu tada su mi davali koju godinu manje, nikad nisu pretjerali.
Prije mi je bilo frka što ćelavim i tako to, a sad me da izvinete nije frka, ošišam se na ćelavo, nabacim cvike i svakoj mogu da gledam u sise.

ošišam se na ćelavo, nabacim cvike i svakoj mogu da gledam u sise

Bole te kurci :-)

Meni đeca govore - ČIKO, ČIKO!

Šišam se na nulu i imam velike podočnjake, a i fizički sam u rangu zdravog 35-ogodišnjeg kovača.

A tek mi je 16.

zezam ženu da sam davno prebačio polovinu života i da će ova polovina brže da prođe. malo šale, malo istine, više istine.

Проток времена на мене не оставља никакве трагове. Тај линеарни континуум пулсирања атома цезијума 133 служи ми углавном за мерење дистанце између два уношења хране у организам .. иначе имам тридесет и кусур ...

Ne plašim se starenja što se tiče tela i lica. Imam dobar metabolizam, dobru genetiku.
Više se plašim mogućnosti da napunim neke godine i da se kajem zbog nekih propuštenih prilika.

Meni se mlađi od mene obraćaju sa "mali", kad im kažem koje sam godište, će srčku da dobiju. :)

Starenje je etapno i neravnomerno.
Kada naiđe period težeg savladavanja svakodnevne rutine -starenje se ubrzava. Ti krizni mometni su spolja diktirani i, da može, svaki čovek bi ih rešio za čas. Ako "taj momenat" krize pređe u način života, prelazi se u fazu turbo starenja.

Lako je imati teorijski pristup starenju, sa sve osvrtom na "očuvanje sopstvenog identiteta" (citiram, to sam pročitala na ovoj temi)-ali sve je to neuporedivo lakše i spontanije ako je čovek zadovoljan.

Lični osećaj za postavljanje težišta sopstvenog života i ravnoteže između hoću-mogu; želim-imam; ne-da; prihvatanja-otpora i sl. je mera lakoće (ili težine) starenja.

Svako ima svoj recept. Rešenja su uvek jednostavna.

Не плашим се старења, плашим се само да ме не дркне неки мождани удар па да остатак метиљавог живота будем у столици рецимо, да ми деца мењају памперс и да ми кад плачем дају кекс .. остала скончавања су ми сасвим прихватљива ...

Već sad se osećam matoro. Ne plašim se smrti, brine me lomljenje kuka i obolevanje od neke boleštine koja bi me vezala za krevet.

Star si onoliko koliko ti život to dopusti. Viđao sam za vrijeme rata čovjeka mojih sadašnjih godina (40) koji je potpuno sijed i izgledao je kao da ima 70, ali njemu su pred očima zaklali brata u Bosni, prema tome, sve je relativno. Trenutno sam jako zadovoljan svojim životom, a ako mogu nešto da poručim to je: Ne propuštajte prilike u životu, možda vam se nikada više neće ukazati.

Najbitniji sastojak starenja su godine pa je poželjno ne obazirati se na njih. Za svoj rođendan najbolje je da ne budete prisutni, ugasite telefon, ili se nikom ne javljajte.

Jedan od simptoma starenja je rečenica "Ovo ne priliči mojim godinama".
Budite bakica od osamdeset godina koja ide na kurs padobranstva. Učite, ceo život učite, i radujte se tome.

Деменција је ужасна.