Starenje

Ljudi,

skoro sam išao kući na odmor u Bosnu*, i video sam neke likove koji su sa mnom išli u osnovnu i srednju školu.
Zgrozio sam se, bogtenejebo! Ljudi ne nešto poškorali, stomake obesili, bacili u depresiju. Dosta njih se poženilo, a ti nekako brakovi ne cvetaju od sreće, smoreni su do bola. Niko se sportom ne bavi. Ja, možda neskromno, mogu reći da sa svojih 26 i po godina nemam ni jedne bore i da sam u životnoj formi, i čini mi se da sam sa godinama sve bolji, jedino ne mogu baš da popijem kao ranije što sam mogao. ;-)
Recimo, neke cure koje su žarile i palile (i to kerozinom, žestoko), i koje na mene i moje društvo gledali kao na neke jadnike, koji nemaju motore, ne tuku se po seoskim vašarima, sad su se udebljale, bobuljice na licu dobile, pihtije kipe na sve strane.
Koje ja vaše mišljenje o starenju, da li se plašite? Da li vas je točak vremena nagazio? Ili se odupirete?

*EDIT: Kad sam spomenuo Bosnu, ima tu svakako materijalni aspekt da ljudi teško žive, ali jebiga, ja kad sam tamo bio, bio sam jako siromašan, ali me nije ništa sprečavalo da posudim od komšije malo cementa, zamolim ga da brusil'com iseče šipke i pokaže mi kako da izlijem beton. Napravio sam pod orahom mini teretanu, i tu sam vežbao.

to ti je sve prica kad si mator onda ti nedostju mladji dani a vidis kako matriks jedva ceka da izvadi licnu kartu....da bude svoj coek..

Evo već sledeće godine vadim, nije mi neka frka.

sto se tice sexa tu je iskustvo jebitacna stvar da se razumemo...sad kao neko stariji pa ovo ono fantazije....komsija lagani manijak kad sam ga pitao koje mu je godiste mala on odgovori 93,na moje pitanje sta radis sa njom kad si 10 godina stariji?Prosto me izjebo kaze aj ne seri mala radi sve sto pozelis...posle sam cuo jos koju pohvalu na njen racun...

Džimi to nije fbaš izički rad, nego više mozganje, odnosno mentalni ili kako se već zove. Poslije ćeš sa zadovoljstvom da digneš dupe sa stolice. Ali isto tako neki ljudi ne sjede, nego rintaju čitav dan, pa jedva čekaju da sjednu na tu stolicu.

Е, ал' физички рад је добар за тело, а у здравом телу - здрав дух. :) Ево, мој ћале се бави физичким радом годинама, откако не ради у струци. Човек никад није био јачи и здравији - може волу реп да ишчупа са својих 60 година.

Не ради се о томе да ли је посао физички или умни. Треба само да га доживљаваш на прави начин. Проблем је што људи мрзе свој посао, па их то убија. А ја мислим да свако може на сдваком послу да буде срећан. Па, и да сам ђубретар, нашао бих начин да волим тај посао. А људи налазе само начин да се конфронтирају с колегама на послу и да тако расипају своју енергију.

to ti je sve prica kad si mator onda ti nedostju mladji dani a vidis kako matriks jedva ceka da izvadi licnu kartu....da bude svoj coek..

Е, то ми никад неће бити јасно. Ја кад сам постао пунолетан, рекао сам себи - бедак. Више нисам клиња ни на папиру, јебем ти личну карту.

Džimi, nedokazan si za medalju.

Džimi, nedokazan si za medalju.

Јој, знам, човече, свестан сам тога. Много сам тежак. Је л' много иритантно?

http://vukajlija.com/ojed/441

Sve to što ti pričaš stoji, al kad ti plate onoliko koliko si zaradio, a ne kada ti kasni plata po nekoliko mjeseci, gazda te jebe u zdrav mozak, posla malo ima, malo nema... A ne moš da daš otkaz jer nemaš bolje. Nije sve tako bajno... Ta tvoja teorija mož da prođe u zemlji Petra Pana.

Sve to što ti pričaš stoji, al kad ti plate onoliko koliko si zaradio, a ne kada ti kasni plata po nekoliko mjeseci, gazda te jebe u zdrav mozak, posla malo ima, malo nema... A ne moš da daš otkaz jer nemaš bolje. Nije sve tako bajno... Ta tvoja teorija mož da prođe u zemlji Petra Pana.

desi brate delimo istu muku :) a i bole me zato sam i ovde

Džimi, izvini ali ponekad zvučiš kao PR "Kula stražara" :)

Јој, знам, човече, свестан сам тога. Много сам тежак. Је л' много иритантно?

vala baš :)

Džimi, izvini ali ponekad zvučiš kao PR "Kula stražara" :)

ponekad? :D

Pazi, život u Bosni je sam po sebi depresivan, pogotovo u nekim manjim sredinama, gdje se svi znaju. Ljudi su napaćeni, psihički i fizički, takva je čitava zemlja. Naravno, nije ovo generalisanje i da ovo mora isključivo da bude ovako, ali činjenica je da je život u Bosni vrlo, vrlo poguban za psihu.

Tako je zemljace, ima dosta samoubistava, ljudi postaju zatvoreni u sebe, ne vode racuno o sebi nikako, imas neke baje koji idu po teretanama, kljukaju se proteinima, a da svaki od njih potrci 500 metara dusu bi izvratio. Kad prestanu uzimat hemiju, ispusu ne lice ni nista.

И моји другари који су засновали породице су матори, види се. Мени кажу да сам поприлично оматорио физички у односу на средњу школу, што и није неко чудо, али ме опет смара та констатација. Не знам како делујем људима приликом упознавања, а и баш ме брига.

Само сам реалан, нисам сујетан. Објективно, доста сам радио на себи и задовољан сам досадашњим резултатима, па ми се стално дешава да ме тако неки други људи који ме одавно нису видели хвале. И тачно могу да видим шта су мислили о мени раније - мислили су да изгледам посрано, само ми нису говорили. А има и неких мушкараца који су ме раније знали, који су тад покушавали да ми набију комплекс због тога што наводно боље изгледају и ево их, сад се распадају. Отромбољили се, ни на шта не личе.
Но, све је то маргинално у односу на то колико људи генерално ментално стагнирају након што напуне 18-19 година. Искључе се. То их много више јебе.

Čekaj malo. A šta ako su oni bili glupi kad su bili mlađi pa su mislili kako je fizički izgled jako bitan i radili na tome, a sad su shvatili da nije tako i da je bitniji faks, posao, porodica (žena i deca, ili su im roditelji bolesni pa ne mogu da misle na sebe). A ti se sad ponašaš kao oni kad su bili klinci. Po tome ispada da su oni umnno napredovali, a ti razmišljaš kao što su oni nekad razmišljali (hvališ se svojim izgledom i podsmevaš se njima jer su ti nabili komplekse). Ko je tu onda mentalno nazadovao, a ko napredovao? Oni koji su shvatili šta je zapravo bitno ili ti koji si na stadijumu na kom su oni bili pre 10 godina?
Ovaj post mi nije pisala ni Jana ni Mara ;)

Džimi, izvini ali ponekad zvučiš kao PR "Kula stražara" :)

:/

Čekaj malo. A šta ako su oni bili glupi kad su bili mlađi pa su mislili kako je fizički izgled jako bitan i radili na tome, a sad su shvatili da nije tako i da je bitniji faks, posao, porodica (žena i deca, ili su im roditelji bolesni pa ne mogu da misle na sebe).

Фора је што су то све углавном беспосличари који не раде, а и кад раде, раде по кладионицама, немају ни везу, а камоли брак, и још увек им је највећи гушт у животу да причају 'овај тепао овога', 'онај утепао онога од батине'... Тако да... Не пије баш воду то што ти пишеш.

(hvališ se svojim izgledom i podsmevaš se njima jer su ti nabili komplekse).

Омашио си мало поенту. Али вероватно сам ја крив, лоше сам састављао реченице. Нико ми никада није набио комплекс у животу. Да би ми неко набио комплекс, мора да буде много бољи од мене у нечему. Нажалост, слабо сам у контакту са таквим људима, премда свакако постоје. Нити се ја некоме подсмевам, само констатујем да су пропали на више од 5 начина. Нити се хвалим. А о томе написах у овом посту: http://vukajlija.com/forum/teme/31407-starenje?strana=3#post_1510212

Извини ако сам индискретан, не мораш да ми одговориш ако не желиш, али колико ти имаш година, Зезаторе?

Ja sam čitao kako si ti pisao i još sam te citirao. Ne znam zašto se ljutiš što sam pomenuo komplekse. To uopšte nije loše, to te tera da radiš više na sebi i postaneš bolji u nekim stvarima i tako prevaziđeš neka ograničenja koja si imao. Kao što je slučaj sa tobom. Sam si to napisao brate, pročitaj svoje postove. Ako si se pogrešno izrazio, ja tu nisam kriv, jbg.

Нисам се погрешно изразио, ти си погрешно прочитао. Написао сам:

који су тад покушавали да ми набију комплекс

Ти си то интерпретирао:

podsmevaš se njima jer su ti nabili komplekse

Извини, али то су различите ствари. Глупо ми што морам да се враћам уназад и да објашњавам. Ако кажеш да си ПОКУШАО да урадиш нешто, да ли то значи да ти је то и успело? Не.

Џими, ко ти је аватару? Ружан је и има огавна два младежа.

cernogod

Џими, ко ти је аватару? Ружан је и има огавна два младежа.

znam da pitanje nije upućeno meni.. ali.. OMOJBOŽE! cernogod, kobejnuj se 0.0

A ne ne, nisam ja samo iz toga to izveo nego iz: "Pokušali da mi nabiju kompleks... vidim ih sad otromboljene, nikakve, a ja radio na sebi, one koje su me kulirale sad bi se sa mnom jebale..." Meni to zvuči kao podsmevanje i radovoanje kako si sad super kul, a oni hteli da ti nabiju kompleks. Možda treba da im zahvališ što su uticali da promeniš fizički izgled i da si sad takav kakav si, mada si se možda tokom tog procesa pretvorio u ono što si najviše mrzeo, u njih!

И све су у фазону кад ме виде ''Јао, како си се ти пролепшао!'', тачно им видим сузицу у крајичку ока што се нису јебале са мном док су могле, те да жале што су сад са неким такође оклембешеним крмцима.

Džimi,meni prosto žao što ne zapisujem negde te tvoje komentare o devojkama babama i kako je muškarac sa 50 godina u najboljim godinama, a devojka od 25 baba.XD

Ja se ludački plašim starosti.
Napisala mi je drugarica pre neki dan na zidu: fear of growing old is called gerascophobia.
Mada, to uopšte nije briga zbog fizičkog izgleda pošto nisam osoba koja se ikad cimala oko fizičkog izgleda, više kad vidim stare ljude (kad kažem stare, mislim na preko 35), prosto svi deluju depresivno.
Tj. to što su svi ti ljudi u rutini.Ako nije posao, onda je brak. I deca.
Recimo kad slušam dedu koji je bio potpuno lud kad je bio mlad, a sad sam ga recimo pitala kakve su te njegove godine i da li je generalno srećan, rekao je da je srećan zato što su mu unuci blizu i može da ih viđa. A recimo, šta ću ja da radim sa 70 kad ne nameravam uopšte da imam decu? A i čak veze sa ljudima postaju neka rutina, čini mi se.
Nekako mi starenje deluje kao agonija, zato što stvari ne idu ka bolje nego ka gore.
Da, jel uopšte ima devojaka koje su propaliteti posle 30.-te? Mislim, viđam muškarce koji bleje na betonu i piju pivo, ali nisam nikad videla ženu koja bleji i pije pivo.

Мени нису давали више од 15-16 година док нисам забрадио наскроз ове године.

Joj džone, ja jednom tako gurnuo glavu kroz prozor od trafike da joj kažem da ima mušteriju, a ona neki duvan kačila iznad prozorčeta, a grudi ka i dinje. I ja pogleda gore, a one dole, a ja bjež glavom nazad. Kad sam to preživio... Dopunjavao sam tu još nekoliko puta, a moš misliti koliko je nadarena, kad se kroz prozorče samo sise vide. :DD

Dube, jesi li čitao "Jebo sad hiljadu dinara"?

Ако имаш неку страст , нешто што те вуче , нешто што те из дана у дан изнова обнавља , даје вољу да што пре дочекаш сутра , нема никаквих проблема .....

Ne bih se nikad vrnula u dvadesete i kad bih mogla. U ovim godinama mi je nešto konačno izbalansirano u umu , a to se neminovno vidi na spoljašnjosti.
Zadovoljna sam sobom prilično (ne samo fizički) ,i mnogo mi znači ta lakoća postojanja u sadašnjem periodu života.Ne žderem se zbog gluposti,napravila sam drastičnu socijalnu redukciju u životu (i prija mi onoliko),bavim se stvarima koje mi ulepšavaju život.
Ranije sam govorila (ko i svaka klinka) : "Jes' šta može drugo da kaže žena bliža četvorci nego trojci,kekeke"?
Ali,sada sam se uverila u to.Ne gubim više vreme na trivijalnosti,a svaka takva odluka pozitivna po mene -htela ja ili ne - vidi se.
I da. Smejem se mnogo.Uživam u tome!
(Drugi recept za podmlađivanje je opštepoznat,tako da me ne grize savest što ga nisam direktno napisala) :))

Мени нису давали више од 15-16 година док нисам забрадио наскроз ове године.

Тај рад. Ја кад бих се обријо, мислили да сам кршна петнаестогодишња девојчица. Овако ми дају око 25 :Д

Много сам оматоријо богами, кад видим какав сам бијо, не личим да себе. Ал' ко га јебе, кад зађем у године, океј ми је и скроз бео да будем, само да не оћелавим.

Oženio sam se - siguran znak da sam ostario. Al' šta'š.

E jbg Lukse...
Ja od kako sam ošišan na ćelavo svi mi daju godina koliko i imam, ili malo više, dok sam imao kosicu tada su mi davali koju godinu manje, nikad nisu pretjerali.
Prije mi je bilo frka što ćelavim i tako to, a sad me da izvinete nije frka, ošišam se na ćelavo, nabacim cvike i svakoj mogu da gledam u sise.

ošišam se na ćelavo, nabacim cvike i svakoj mogu da gledam u sise

Bole te kurci :-)

Meni đeca govore - ČIKO, ČIKO!

Šišam se na nulu i imam velike podočnjake, a i fizički sam u rangu zdravog 35-ogodišnjeg kovača.

A tek mi je 16.

zezam ženu da sam davno prebačio polovinu života i da će ova polovina brže da prođe. malo šale, malo istine, više istine.

Проток времена на мене не оставља никакве трагове. Тај линеарни континуум пулсирања атома цезијума 133 служи ми углавном за мерење дистанце између два уношења хране у организам .. иначе имам тридесет и кусур ...

Ne plašim se starenja što se tiče tela i lica. Imam dobar metabolizam, dobru genetiku.
Više se plašim mogućnosti da napunim neke godine i da se kajem zbog nekih propuštenih prilika.

Meni se mlađi od mene obraćaju sa "mali", kad im kažem koje sam godište, će srčku da dobiju. :)

Starenje je etapno i neravnomerno.
Kada naiđe period težeg savladavanja svakodnevne rutine -starenje se ubrzava. Ti krizni mometni su spolja diktirani i, da može, svaki čovek bi ih rešio za čas. Ako "taj momenat" krize pređe u način života, prelazi se u fazu turbo starenja.

Lako je imati teorijski pristup starenju, sa sve osvrtom na "očuvanje sopstvenog identiteta" (citiram, to sam pročitala na ovoj temi)-ali sve je to neuporedivo lakše i spontanije ako je čovek zadovoljan.

Lični osećaj za postavljanje težišta sopstvenog života i ravnoteže između hoću-mogu; želim-imam; ne-da; prihvatanja-otpora i sl. je mera lakoće (ili težine) starenja.

Svako ima svoj recept. Rešenja su uvek jednostavna.

Не плашим се старења, плашим се само да ме не дркне неки мождани удар па да остатак метиљавог живота будем у столици рецимо, да ми деца мењају памперс и да ми кад плачем дају кекс .. остала скончавања су ми сасвим прихватљива ...

http://www.youtube.com/watch?v=_CnxkPqkyc8

Već sad se osećam matoro. Ne plašim se smrti, brine me lomljenje kuka i obolevanje od neke boleštine koja bi me vezala za krevet.

Star si onoliko koliko ti život to dopusti. Viđao sam za vrijeme rata čovjeka mojih sadašnjih godina (40) koji je potpuno sijed i izgledao je kao da ima 70, ali njemu su pred očima zaklali brata u Bosni, prema tome, sve je relativno. Trenutno sam jako zadovoljan svojim životom, a ako mogu nešto da poručim to je: Ne propuštajte prilike u životu, možda vam se nikada više neće ukazati.

Najbitniji sastojak starenja su godine pa je poželjno ne obazirati se na njih. Za svoj rođendan najbolje je da ne budete prisutni, ugasite telefon, ili se nikom ne javljajte.

Jedan od simptoma starenja je rečenica "Ovo ne priliči mojim godinama".
Budite bakica od osamdeset godina koja ide na kurs padobranstva. Učite, ceo život učite, i radujte se tome.

Деменција је ужасна.