Са 11 бодова пали смо на два,
али све то време веров'о сам ја
у титулу нову,двадесет и пету
и то ону сјајну узастопну шесту...
Играли смо срцем ту сезону тешку
многи су кажњавали сваку нашу грешку
смена је на клупи био потез добар
отиш'о је Вермез,дошо Раша Гробар...
Ближио се дерби два кола пре краја,
резултати предходни,корак до очаја,
ал са друге стране допир'о је глас,
'Титула је наша,Вучић је уз нас'...
Комшиница прети отимањем трона,
изазива нашег славног шампиона,
долази на ЈНА да победи лагано
као да се ми ту ништа не питамо...
Утакмица тврда ређају се шансе,
сви су тада видели-одличне нијансе,
90 минута борбе,крви,зноја,
а онда је ту лопту наместио Јоја...
Све очи упрте ка том младом дечку,
распали по лопти и задрма пречку,
лопта пада доле,закачи је Бајко
какво славље наста моја мила мајко...
Доле на терену ЦРНО БЕЛИ славе
цигани су погнули своје празне главе,
у пламену празна северна трибина
а верни југ пева ону '6 Година'...
Смедерево потом беше излет прави
дали смо два гола,Титула се слави,
а цигани јадни осташе без бода,
поново их разби Ужичка Слобода...
И сад једва чекам следећу сезону,
да се опет дивим нашем шампиону,
утакмицу сваку са трибине гледам,
да славимо заједно УЗАСТОПНИХ 7!!!