Игра иде исто као и прва реч, само се своди на смишљање стихова који Вас асоцирају на претходни пост. Значи буквално правимо песму:) Може народњачка, забавна, реп и тако то. Нека почне неко ко има инспирацију:)
Смисао је дружење и учествовање што више чланова. Да се разбију баријере међу члановима.
Тако да, било би лепо да Сурови почне:)
...тако ти је то
од клинца направиш
принца за кајање
из воза испаднеш
останеш чак и без
места за стајање...
...у дну вагон ресторана
седела је сама, ко на иглама
ту међу вуковима...
..рекох извини,
дал поред тебе седи неко
дал као ја путујеш далеко...
..vatra u meni gori mračna
al' nije ona sudbina tačna...
...pitam je tajno niko da ne vidi,
samo želim da mi se svidi...
Na pamet mi ništa ne dolazi
a život mi u smoru prolazi
oj, živote divan ti si
al' za neke 'opšte nisi
I don't put a smile upon your face no more
I can't make your heart shine like it did before
You don't listen to my stories anymore
You can't comfort me the way you did before
Was I too loud, was I too bad
Was I too open
Was I too high, was I too fast
Was I too close
I don't feel your lips like the first kiss
I'd rather run away than sit to face the truth
Was I too proud, was I too hopeful
Was I too needing
Was I too crazy, was I too long
Was I too giving
No matter how far, no matter how long
I will be there
To je cela pesma.. Pa se trenutno pronadjem u njoj,nazalost..
..."Ах да, још се сећам јасно, у Децембру беше касно
сваки угарак што трне, духове по поду рише
Жељно чекам ја свануће, узалуд из књига вучем
спас од били што ме муче, што ме од ње раставише
Од Леноре раставише,
Ах ни ње нема више!...!
I šum svilen, šumor tmurni, šum zavesa tih purpurnih,
neslućenom, čudnom strepnjom obuzima sve me više;
da umirim srce rekoh: "To zacelo sad je neko
na pragu se mome steko, kucnuvši što može tiše,
posetilac neki pozni, zakuca što može tiše
na vrata i ništa više."
...Ali ništa razdere se jako,
pijanim glasom koji zna svako,
jer je tamo pravilo jedno,
u ljubavi neka bude vrlo bedno...
...Муве шетају горе-доле
по прозорима а ми пијемо
нашу кафу и претварамо се
да не гледамо једни друге.
Чекам заједно са њима срећу
између покрета мува,
људи пролазе.
Eyesburn create
This type of state
Music with no fear
Even the enemies gettin' near
But time after time
Keep losing my mind
Then again my people smile
My world amplified
Again its on
Soul reaches to the sun!!!
Eyesburn
i dok tebe jure teeeetkeee
ja uzalud čuvam metkeee
ti si uveek bio leeep
mene briga baš za sve!
Ja nemam mira niti pet minuta
i sta te briga da l' sam vesela il' ljuta
ja nemam vremena dusom da danem
kada jednom krenem ne mogu da stanem
Zacas planem i poludim
a tada se sve usudim
na to se palis kao sibica
zacas planem i poludim
nema stvari koje ne smem
sibice moja, al' cu da te kresnem
Само напред лутко лепа
чекају те путовања
ја сам твоја авантура
а ти моја тиха патња
Otisla si, e pa neka
neka su ti srecni puti
svakog svoja sudba ceka
i list padne kad pozuti
easy prolazim kroz citav stress
ne uklapam se ja u sav taj mess
neću da budem devojčica
lepa, glupa i poslušna
kada zatreba
neka druga bi sigurno pristala
ja nisam takva postala
da bi me zanimala
tvoja ponuda
I look at you all see the love there that's sleeping
While my guitar gently weeps
ruže cvetaju samo u pesmama
kao sve laži na tvojim usnama
a kraj pesme istinu donosi
ko tuđe ruke u tvojoj kosi..
Ти, баш си духа немирног
такву створио те Бог
с' тобом невоље предосећам
а ја, није да одустајем
него себе познајем
веруј, већ сам грешан
чим те погледам
сасвим празна ливада
спава јужна азија
а на пустој ливади
играју мали слонови
боле их мали ђонови
играју мали слонови
читаву ноћ
најбољи сан
који сам икад
сањао:
могао сам да
летим
у том
сну
летео сам изнад
поља
голих смеђих брда
а испод мене су
трчали
људи, жене и
деца
"Дневне туге рађају сне худне, а сни ноћни растуже нас будне..."
И када сањаш,
желим бити с тобом и у сну
И када спаваш,
буди ту на моме јастуку.
"Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra."
"Žudim za tobom, ne da bi bila moja u mraku poverenja, vec u nespokojstvu žive sumnje koja nanosi rane."
црвена коса
од рођења
заталасала је њом
и питала ме:
"Јел ми дупе на месту?"
каква комедија
увек се нађе нека жена
да те спасе од друге
и док те та жена спасава
спрема се да те
уништи.
U svitanje u pojati niskoj
gde se zlati rogoza gomila
sedmoro je štenadi riđaste,
saedmoro je kučka oštenila.
Ližući ih jezikom crvenim,
Milovala štenad sve do mraka,
I kopneo sneg je zagrejani
Ispod njenog toploga stomaka.
Ova pesma mnooooogo gubi u prevodu :(
Od juče mi se mota po glavi, ali ne znam celu pesmu, ne mogu da se setim, samo kraj valjda...
Dok se natrag vukla po prtini
ližuć' svoje telo oznojeno
mesec joj se nad kućom učini
kao jedno riđe štene njeno.
Meni jedna od najtužnijih pesama.
