Наши су се реално усрали. Јесте да су Мбапе и Нејмар класа за ове наше и да немамо играча који може да их заустави, али се јесу сви усрали. Сви нешто кукају на Чаушића, а главни проблем су били Крстичић и Јовичић који су панично реаговали, губили лако дуеле, ниједну лопту нису изнели. Чаушић је чак имао и шансу (засметао му Бен), зауставио пар пута Нејмара. Крстичић је већ неко време у паду форме, исто као и Јовичић. Испаде да би боље било да су играли Јованчић и Чаушић задње везне, а Ебисилио испред њих. Симић се погубио, бежао од лопте. Марин не може сам. Бен не може да игра као класичан нападач, не знам како то Милојевићу није јасно. Стојковић и Родић су испадали само тако. Још је Родић бежао од лопте. Како лопта дође до њега, он шутира насумице, ниједан тачан пас није имао. Као што је очајно одиграо прво полувреме против Наполија тако је очајно одиграо целу утакмицу и вечерас. Он од Светског првенства не може да се састави са лоптом.
Са Ливерпулом ћемо можда и моћи да се носимо у Београду, али само можда, и то зависи какав ће тим Клоп да изведе против нас. Али са ПСЖ-ом тешко. Ови су прејаки за нас и без Нејмара и Мбапеа.
Морам мало као Пазл. Код нас људи после оваквих утакмица или форсирају патетичну сиротињску спику (дали смо историјски гол ПСЖ-у, јееее или ми имамо ушатог, а они само паре) или форсирају сиротињско прозивање и бацање лоших скечева. Ваљда су сви вечерас видели да су не само квалитет него и организација клубова као и менталитет и припрема играча ПСЖ-а и Звезде - небо и земља.
https://www.instagram.com/p/BoY946invrU/?taken-by=crvenazvezdafk
Ово је озбиљан бизнис, нема ту више: ми имамо историју, није све у парама и остала сиротињска спика. Јесмо ми избацили богати Ред Бул, али код њих је летос био проблем у логистици, а и у великој ароганцији која им се обила о главу. ПСЖ се показао као озбиљан клуб, извели најјачи састав, хтели су да нам докажу да су за две класе изнад нас, али на терену, а не као онај блесави Семберац Цицан и друштво по новинама и на конференцијама за штампу.
Јесу Мбапе и Нејмар јебено добри, али фудбал ти није само добар дриблинг, брзо трчање и јак шут. Фудбал се игра и ван терена. Да би неко био врхунски фудбалер и могао да игра 60-70 утакмица годишње, њему је живот испрограмиран у минут. Поред редовних тренинга, а поготово у теретани, мора да пази шта је једе. Нема Бардов бурек и јабука, него пилетина, јунетина и риба органског порекла, од проверених произвођача. Уз то су обавезни хлеб, пецива и тестенине од најквалитенијих житарица. Ми се зајебавамо на рачун Ђоковића и глутена, али играч Реала, Барсе или ПСЖ-а сигурно не једе овај картонски хлеб са адитивима који се продаје по нашим пекарама. А да не причамо какве све шећере и заслађиваче смеју да користе.
Па онда мораш редовно да користиш суплементе (протеин, креатин, Л-карнитин, разноразни енергетски напици, витамини и минерали). Нема "само нечурал, бајо мој", оно што је некад сматрано за допинг, сад се подразумева као обавезни део прехране фудбалера. Нема наливање Кока Колом и Пепсијем, то можеш да држиш лименке у реклами, има да пијеш само ону воду коју ти клупски лекар препоручи.
Па уз све то иду редовни медицински третмани за јачање и опоравак организма после тренинга и мечева (масаже, хлађење мишићног и везивног ткива, детоксикација организма, разноразни лекови и препарати).
То би све код нас коштало 1500-2000 евра по играчу месечно. Тих пара у нашем фудбалу нема. Пре пар година Касалица је причао да су играчи Звезде јели празна пецива за доручак пре тренинга, за толико су имали пара па су Милијаш и Нинковић куповали храну за цео тим.
А плус што сви најбогатији клубови сад имају психологе и психијатре, неће нико да баца милоне и да трпи нечије депресије, нападе панике, алкохолизам, наркоманију. Ово је модеран фудбал нема више места за играче као што су Гаскоин, Вини Џонс, Ризнић, Лола Смиљанић... Ето, Муту мора да плати (читај: врати) Абрамовићу, тј. Челсију 15 милиона фунти јер је био позитиван на кокаин. Не можеш ти Јевреју да узмеш паре и да га зајебеш.
Наши се после победе над Радником или Бачком по БГ сплавовима наливају фејк Чивасом мућканим у некој дивљој дестилерији и бију селфије са певаљкама, док у најјачим лигама једу да би опоравили организам па онда иду да спавају. Е, зато Нејмар и Мбапе претрчавају Стојковића како хоће, зато Јовичић и Крстичић не могу да издрже ниједан дуел, а Родић се успаничи па не зна где бије кад крену Ди Марија, Кавани и Верати у пресинг. Зато кад оду у иностранство не могу да се саставе. Ето, Аџић је на Инстаграму, терен види само на тренингу, а Радоњић се споро навикава на живот у Француској. Што Милијаш није успео, а пре 10 година није био ништа лошији од Луке Миливојевића сада? Јбг, нису могли заједно алкохол и модерна Премијер Лига.
https://www.sportifico.rs/profeed/265-kako-se-postaje-bolji-sportista/
"Miloš Ninković suočavao se sa brojnim nevoljama u ranoj fazi karijere – sa 20 godina prešao je iz Čukaričkog u veliki Dinamo Kijev, ali u prve tri sezone najčešće je bio povređen. Noćni život i posledični nedostatak sna, kao i nekvalitetna ishrana, uzrokovali su fizičke probleme."
“I u Zvezdi i u Dinamo Kijevu sretao sam mnogo mladih igrača koji jedva čekaju da završe trening, da se istuširaju i da idu. Uvek žure, u tim godinama misliš da ti je kratak dan od 24 sata i da će ti sve pobeći – ideš odmah da sediš u kafiću ili ideš u diskoteku… Kad si mlad, sve te nešto vuče – drugari, video igre, sve neke nebitne stvari i gubljenje vremena“, kaže Ninković
