Jedan od vrlo, vrlo retkih komentara sa b92 koji ima smisla:
Ne, uopšte mi nije teško ovo da kažem: Zbogom, Zvezdo!
Nakupio sam godina ovoliko, gledao moju Zvezdu još od vremena Džaje, Trifketa i Kuleta, prošao sve sa Pižonom i Duletom, a onda doživeo i najveću sreću - osvajanje Evrope.
Tih uspomena se ne stidim. Naprotiv, presrećan sam što su deo mene, ovakvog kakav sam danas u 53. godini.
Ali, kao što ne mogu da vratim u život pokojnog oca, ujaka, o starijima da ne govorim - tako sam već zapalio sveću mojoj Zvezdi. Jer, nje više nema niti će je biti. Ostali su samo poluljudi, džeparoši i lopovi, neki veći neki manji. Ostali su nekakvi navijači koji sebe zovu "Delije" i koji su, očigledno je, postali veći od samog kluba za koji navijaju. Oni i svetle i mrače, skidaju igračima dresove dok skandiraju imena kojekakvih kriminalaca iz sveta šljama.
Jedni druge potpuno zaslužuju. To je ta idealna spona.
A meni, matorom i "vremenom pregaženom" navijaču preostaje samo da svakog marta zapalim sveću-. Za pokoj duše. I u znak sećanja na Rajka, Batu, Šekija, Boru, Kuleta, Džaju (igrača, naravno), Blekija, Pižona, Duleta, Piksija, generaciju iz Barija... i to bi bilo to.
(Aj, zbogom!, 7. oktobar 2013 05:10)
