Језичке недоумице

Него... Сваки пут кад изговорим надилазити/надилажење, имам трип да фали глас или два. Постоји ли неко логично објашњење за то? Валдемаре?

Ništa što bi mi palo na pamet sad. Verovatno trip. :)

Valdemar

Zapadno:

N. Ivo
G. Iva
D. Ivu
A. Iva
V. Ivo
I. Ivom
L. Ivi

Istočno:

N. Iva
G. Ive
D. Ivi
A. Ivu
V. Ivo
I. Ivom
L. Ivi

Али Иво може да се мења на оба начина, Андрић је најбољи доказ.

да Бог да цркла

:DDDDDDD

To sam i rekla, ako pišeš u nominativu Ivo, u genitivu mora biti Iva.

http://www.mgb.org.rs/sr/stalne-postavke/muzej-ive-andrica/album/22

u BiH se ta imena uvijek završavaju na O, al' ih mijenjaju po drugom obrascu, e sad..pitanje je vremena kad će i to postat' pravilo :D

Može u ovom jeziku da se radi šta hoćeš, ali postoje i pravila. Može da se kaže: "Ovo je kuća Ive Andrića. U njoj je jedno vreme živeo Ivo Andrić." Dva različita oblika reči su u pitanju, dve različite promene, al ko te pita, teraj... Ja kad radim lektorski posao, koljem i ujednačavam prema pravilu. Osim ako nije u pitanju upravni govor nekog lika u književnom delu (kao npr. ovom koje trenutno imam nezadovoljstvo da radim). Onda ostavljam, boli me uvo, ne grešim ja, već lik.

Ово што ја причам, нама је говорила асистенткиња на Савременом српском језику. Мислио сам да је ушло и у норму. Чињеница је да се у већини западних говора имена која се завршавају на "о", мењају по овој другој промени. Језик се мења, не знам колико би се постигло форсирањем књига Ива Андрића.

не знам колико би се постигло форсирањем књига Ива Андрића.

Ček, bre, hoćeš reći da je sad nepravilno reći "dela Sima Matavulja"?

Не, него да треба да се допусти и ово друго, јер је распрострањена појава у језику.

Sačekajte da se promeni ministar prosvete pa će vratiti u pravopis i drugu verziju. Kod nas to ide svake četiri godine tako.

Не, него да треба да се допусти и ово друго, јер је распрострањена појава у језику.

Leba ti? :) U pravu si. Pošto su imena pisaca tako ušla u govor i na istoku srpskog jezika, IvO Andrić, SimO Matavulj, onda bi i mogla da ostanu tako, a promena da bude kao kod imenica ženskog roda.

Знаш и сам да има наставака који су добијени аналошки, према неким другим променама (додуше, то је обично у једном падежу или лицу). Можда и не би требало, шта знам, нисам баш позван да дајем суд, али чињеница је да је бар у овом случају то већ готова ствар (Легат Иве Андрића).

Je li pravilno recimo 'pariske' ili 'pariške', i zasto?

IRAK

nastavak -ski imaju pridevi od imena koja se završavaju na N, R, S i Z. Dakle PariZ - Pariski

Pariska salama.

Zašto autogram, kad je očito autograf?

kako se mijenjeju brojevi dva, tri i cetiri po padezima?

N: Dva, dve
G: Dvaju, dveju
D: Dvama, dvema
A: Dva, dve
V: Dva, dve
I: Dvama, dvema
L: Dvama, dvema

N: Tri
G: Triju
D: Trima
A: Tri
V: Tri
I: Trima
L: Trima

Četiri se uglavnom koristi samo u nominativu (četiri ili četvoro).

D: Dvama, Dvema

jebo te dalaj lama

zar nije dvema

fala

zar nije dvema

Pa jeste, ali se koristi i dvama, pa i dvoma. Ali se to mahom pretvorilo sve u dvojica/i muškaraca npr.

kako neralno zvuči
DVAMA

''Ti si sedeo na dukserici, a ja nisam hteo da sednem na duksericu.''
- rekoh malopre cimeru. I onda smo se obojica zapitali zašto je u prvom slučaju lokativ a u drugom akuzativ? Beše ima neke veze sa kretanjem? (osim ako sam nepravilno upotrebio padeže, ipak sam iz Leskovca lolo)

Оба су просторна значења, прво је локационо, означава где се појам налази, а друго означава место завршетка кретања.

Мачка лежи на поду/дуксерици.
Мачка је легла на под/дуксерицу.