Ај да видим ове наше полисрбоглоте да ни се нађу да ни поможу око некија недоумица!
Увек сам се питао док сам играо цоунтерстрике како се каже правилно следеће:
Тричим ножем
или
Трчим СА ножем
Заиста нисам успео да дођем до ваљаног одговора... :(
Језичке недоумице
Arhiva3.301 odgovor· poslednji 9. apr 2016.
· · · · · ·
Zna li neko koje je porijeklo glagola "snimati" ?
Taj me glagol intrigira, jer zvuči kao domaća riječ koja odavno postoji u jeziku, a ne mogu da zamislim šta je ona mogla da znači prije nego što je izumljen fotoaparat, kamera, magnetofon i sl.
Kako je nastala riječ?
Koren -nim ima takvo značenje, uzimati. Imaš na primer rusku reč принимать, što znači uzimati. S-nimati znači uzimati sa nečega. Jednostavno. Kao recimo, iz-nimiti (izniman, iznimka), znači izuzeti. Za-nimati tako znači zauzeti, itd.
Znači definitivno je domaća riječ. Baš me interesuje kako li je nastala? Još mi nije sasvim jasno jer taj korijen NIM je dosta arhaičan i njegovo značenje nije baš jasno savremenom govorniku srpskog. Jedino znamo šta znači kad već imamo gotovu riječ. Znači taj mi korijen izgleda kao da je mogao samo u davno prošlisti da stvara riječi, ali ne više. A riječ snimati je relativno nova. Znači, vjerovatno ju je neki lingvista, koji vlada korijenima riječi i razumije se u jezik - izmislio - i kao već gotovu plasirao u upotrebu, a onda je riječ prihvaćena. Ne djeluje mi moguće da je spontano nastala riječ u narodu, jer mi više ne možemo praviti kovanice sa nim:
nimati
odnimati
donimari
iznimati
prenimati
sve je to besmisleno. Postoje samo one riječi koje su već odavno skovane kao snimati, zanimati, iznimka.
Sve je to od praslovenskog korena, ę-ti. Ima ga (naravno, glasovno promenjenog) u rečima kao što je uzeti, jemac, sajam, itd., svuda označava uzimanje. A taj koren ni u jednom slovenskom jeziku nije sačuvao samostalno značenje. Ali naravno da u našem jeziku postoji masa reči koje su jednostavno prevedene sa stranih jezika. Nekad je stvarno vođena jezička politika, i vodili su je normalni ljudi. Pogledaj, englesko značenje: take picture. Da je taj pojam danas došao u srpski, zvao bi se tejkovanje, ili nešto tako nakaradno. Umesto toga, pre stotinak i više godina je jednostavno preveden: snimanje, to jest uzimanje. Tada je još postojala i koristila se ta reč, SNIMITI, u osnovnom, starom smislu: skidati, uzimati sa nečega. To staro značenje je vremenom izbledelo, zbog toga što ga je pregazilo novo.
То као nimmt (nehmen) на кобасичарском. Исто узети.
E, aj sad ovako. Što se tiče glagola trebati, da je bezličan i kako se koristi u 99% slučajeva znam i kapiram, ali upao sam u raspravicu oko toga šta raditi ako želimo da kažemo nešto tipa: "Mi bi trebalo da idemo", tj. dobio sam komentar da bi trebalo (lol) pre gledati glagol biti, što će reći da treba da se kaže: "Mi bismo trebali da idemo". Ja uveren da je pprva opcija ispravna, e sad, ako postoje neko odskakanje, prosvetlite me, dobri ljudi. :)
А "Ми треба да идемо"?
A, dobro, to da, možda sam ja dao malo banalan primer, da l' je to bilo nisam siguran, al' u svakom slučaju, hipotetički, šta bi imalo primat, biti ili trebati? :) Ako se setim boljeg primera, editovaću.
Некако су ми шлогирана оба примера.
Рецимо још нека верзија... Требало би дидемо.
Šta znači reč "integritet" (valjda sam pravilno napisao).
Da, sad sam našao nešto i na Vokabular forumu, recimo, šta bi se radilo sa: "Ми нисмо требали да дођемо, али ипак смо дошли", gde bi, kako tamo kažu, transformisanje bilo teško izvodljivo, ili neki zeznut potencijal, mislim, sve može da se izbegne korišćenjem drugih glagola u nekoj meri, al' eto, čisto mi palo na pamet. Oh, well.
Интегритет је целовитост, неповредивост.
Citat:Da, sad sam našao nešto i na Vokabular forumu, recimo, šta bi se radilo sa: "Ми нисмо требали да дођемо, али ипак смо дошли", gde bi, kako tamo kažu, transformisanje bilo teško izvodljivo, ili neki zeznut potencijal, mislim, sve može da se izbegne korišćenjem drugih glagola u nekoj meri, al' eto, čisto mi palo na pamet. Oh, well.
Овде јамачно само безлична конструкција долази у обзир.
Sa glagolom "trebati" ti ne treba lična zamjenica, pravilno je "treba da idemo, treba da idete, treba da idu, bla bla" ili "trebali bismo, trebali biste ići".
Znači, "mi nije trebalo da dođemo..."? Šta znam, napisaše da iz nekog razloga ne bi moglo tako, trt-mrt, na kraju krajeva, neće biti kataklizma ako se omaši, al' kad mi je zapelo. :) Meni je tu trebalo bio sasvim logičan izbor, štatijaznam.
Pazi, uz glagol "trebati" ne treba lična zamjenica, znači bez "ja, ti, mi, vi, oni", to je višak. :)
"Nije trebalo da dođemo" je pravilno. :D
Немој толико инсистирати на заменици, не треба ти.
A, i to što kažete, uvek može da se iščupa drugačije. :)
имам једну језичку недоумицу: да ли је боље лизати брзо и углавном клит, или сензуално и полако, кружећи и по усминама а и улазећи унутра или пак радити микс ова два? пробао сам све методе и имао успеха и знам да све зависи од рибе и шта њој прија, ал реко можда је ипак један у предности па да форсирам само тај.
Citat:све зависи од рибе и шта њој прија
Citat:радити микс ова два
Ovaj Šomi izgleda stvarno jebe.
· · · · · ·
Kaže se po žegi.
Npr. Vadili su lubenice po žegi.
Ovo treba zaključati.
Bila nekad normalna tema.
Jer se kaže nedoumice ili nedounice?
Osiguravanje roba u transportu.
Osiguravanje robe u transportu.
Na oglasu piše prva rečenica, a ja mislim da je pravilnije "robe", jer "roba" može da se odnosi i na "kmeta/slugu".
aj ejnt no kila,bat dont push mi,rivindz iz lajk d svidest dzoj next tu getin pusi,pikchur paragrafs anloded,vajz vrdz bijing kvoted
Хахаха Чуле него јеси ли осигурао тај ЧКОДЕ аватар?
Jedna interesantna stvar. Ljubavna saputnica se naziva žena ili supruga, a osoba sa kojom je varamo ljubavnica. LJUBAVnica, a kod žene, supruge nema ljubav. SLUČAJNOST?! NEBI REKO!
jel se kaže pretkategorija ili predkategorija?
Pred.
Pret
Kao pretkosovski ciklus
Itd.
Ово што Каунт каже.
Ево доказ са Валдемаровог сајта.
http://i.imgur.com/ry3mryu.png
За "предк" нема резултата.
Д не прелази у Т у речима као што је предтакмичење, подтип, подтекст, да не би постале нејасне.
Наслов клипа са Јутјуб канала Биљане Крстић > Речници српског језика
ок
Citat:Наслов клипа са Јутјуб канала Биљане Крстић > Речници српског језика
ок
Eto, ne može se više čovek ni našaliti na ovom rečniku slenga i žargona sverbskijeh jezika.
Odma mu neko zamera Biljanu Krstić... :(
Prijavi se na vukajlija.com da bi odgovorio.Prijavi se