Бити - У - Сањању

Шта често сањате?
Како сањате?
Из првог лица?
Црно-бело?
Да ли сте имали неки необичан сан?
Да ли имате контролу над својим сновима?
Шта сте најнеобичније доживели?
У чему мислите да је сврха снова?
Неки сан да тумачимо заједно?
Пишите све ово овде. Психотерапеути из ординације су позвани да асистирају. :)

dovlinjo, odma zgutaj neke psihoaktivne lekove za pretisak! :)

Ja mnogo često sanjam da letim, ali to je uvek neka bleja, kao gledam šta ima u kraju i uživam. I često sretnem nekog ortaka i kažem mu nešto tipa: ''Što si blesav, što hodaš, letenje je mnogo bolje!'' :)

@dovlinjos
Da to je jezivo,dešavalo se i meni da mislim da sam se probudio u samom snu.Jednom sam to uradio i dozivao kevu.I sad totalno gadan trip,keva ne odgovara zato što se ja derem u svom snu,ali ja imam svest da sam budan i ne mogu da shvatim zašto nema odgovora i kao ustajem da je tražim i onda tek nastaje problem jer ne mogu da shvatim zašto ne mogu da ustanem.Definitivno ulazi u top 5 najjezivijih stvari u mom životu.Posle toga sam počeo mnogo više da cenim mozak kao organ.

E, što se tiče jezivih snova, evo jednog od mojih, sličnog:
Ležim na krevetu, i uspravim se da sednem, i odjednom se pored mene stvori đavo i kao me zagrli jednom rukom ili krilom, čime već, i tako ćutimo, i ja shvatam da me je paralisao, da ne mogu da se pomerim. A u drugoj ruci drži drveni krstić iz Ostroga (inače sam bivši vernik, a sad agnostik ka ateisti, a vera me proganja: ne znam da li je iko ikada u životu našao više krstova od mene), dakle drži krst koji ja hoću da dohvatim, ali ne mogu jer sam paralisana. Na drugom krevetu pored spava moja mama, i ja se derem, mama, mama i ona me ne čuje... (i tu me Dotter probudi. Jadnik, koliko sam ga puta isprepadala.) Nisam mogla ponovo da zaspim od straha dok nisam našla taj krst i stavila ga.

Napisaću malo kasnije i kako sam jednom pokušala da iznesem predmet iz sna i takav je bio trip da sam mislila da bih umrla da nisam odustala.

ovo sam ja sanjao i odmah zapisao:

Supermen?

...A duvalo je.
I smetovi entropije
taložili su se u mojim kostima,
isto kao kad se ada iz blata rodi.
Reka, boje žute gline,
prepuna mulja,
tekla je ispod mojih nogu.
Prepoznajući tačku nagomilavanja univerzuma u sebi,
igrao sam se sa zmijom.
Bila je boje cipela
i smrtno zaljubljena u moju nadlanicu
kojom sam je čikao.
Opkoračena mojim bezrazložno svekolikim samopouzdanjem
tromo je vrebala momenat da nasrne na moju ruku,
kao da je ona mene sanjala,
a ne ja nju.

Reših:
Svemir se menja iznutra.

Joooj, i meni se desilo da sam sanjala da sam napisala sonet, držala sam papir u ruci i čitala, ali nisam mogla sa se setim ni reči!
Odlična je pesma

Gospodžo, imali smo sličan duhovni razvoj, mada mene vera ne proganja u snovima, već kad ''psihonautišem''.

Mene je sramota da priznam, ali ja spavam sa Giletom, to je moja zdepasta, plišana žirafa i jednom sam sanjala da mi je neko ukrao životinju, kad sam ga ujutro napipala; ) mislila sam da ću da odlepim od sreće. Znam, znam, da je to zato što sam debil, ne treba mi Frojd da mi to saopšti, ali ja ovo shvatam kao igri istine.

Evo još jedan kretenski običaj mog snenog bića. Naime, otkako znam za sebe, ne trpim autoritet, hospitaciju, šefovanje, ali u mojim snovima nema tog autoriteta koji me nije opalio: ( Čak sam jednom sanjala seks sa Koštunicom i to dobar seks i opričam ja to mami, a ona ode i glasa za čoveka. Xvala Bogu da je Voja sišao sa vlasti, pa da ne moram u snovima više da se krešem sa njim, jer nikada me nije na javi privlačio fizički;)

Ја бих волела да психонаутишем, али се плашим. Морале би бар две особе да ме чувају, и то искусне, да ме воде кроз трип, јер се ужасно плашим пошто често ружно сањам.

zirafko, brzo na mediamente, brzo!!!

Е овако - прича са предметом:

Сањала сам како идем и успут нађем кључ, и узмем га јер сам знала да ће бити важан за мене, да ће ми требати.
Идем даље и даље и наилазим на врата. Не сећам се да ли сам их отворила, али сам знала да је то кључ од њих. Углавном, некако сам знала да ће ме Они натерати да се ускоро пробудим, да ми истиче време и да треба да се вратим. Пожурим ја назад истим путем, и успут напипам кључ у џепу од капута, да проверим да ли је још ту. И онда ми падне на памет да ПОНЕСЕМ тај кључ са собом. Ухватим кључ и кренем да се пробудим, не иде. Кренем да стежем чврсто кључ, не може, као да дижем милион тона. Схватим онда да ми Они не дају да се пробудим све док хоћу да изнесем тај кључ... А време за буђење истиче, и ако га не пустим, нећу се никад ни пробудити. Попустим стисак руке, одуставши од кључа, и наравно, лако се пробудим. Рука ми је била уморна од стезања.

Jagnje...I ja najbolje spavam posle jagnjeta i dva puta kilo-kilo.

A Žirafko makar spava sa lutkom,ja spavam sa Bakijem-stafordom od 40 kila koji misli da je mače,stoka uvrnuta!Mislim,on počne da spava na svom mestu,ali uvek se ujutru probudim sa njim u krevetu.Čim se uspavam on se uvali u krevet.Depresivno je da umesto lepog ženskog lica svako jutro vidiš glavudžu od Am.staforda koja ti hrče na jastuku.
Fala Bogu,ja već godinama ne sanjam ništa,pa ne mogu da dođem u situaciju da sanjam da krešem Natašu Kandić ili tako neki ženski ekvivalent Koštunici...dobro je ponekad imati traume iz ratova :-)))

U 90% posto snova zanm da sanjam i najgore mi je kad hocu da se probudim, a ne mogu. Ako se probudim u po noci, da odem do wc-a ili pijem vode, ako sam sanjala fin san do tada, samo malo pochnem razmisljati o njemu i nastavim ga sanjati.

Jedna od najgorih snova koji sam sanjala je to da je doshao jedan od mojih omiljenih pisaca da me ubije, i to kod mene u kuci....
A omiljeni pisac mi je Stephen King tako da mi bash nije bilo svejedno....

Otkud sad, Kurde, kod tebe jagnje? Mislila sam da tebe zanima svinjogojstvo ; ) A gde ti, čoveče, žena kad grliš kuče?

Često ne mogu da zaspim noćima, zbog: svog emotivnog prtljaga koji nije nimalo lak, konflikata sA meni dragim osobama, problema na poslu i u porodici koji su sve veći kao i moj minus na tekućem računu i da se ne samosažaljevam dalje, uglavnom to su razlozi. Ali to su ujedno i razlozi da kad već jednom konačno zaspim, moj organizam odbija da se probudi, pa navijam po nekoliko alarma, ali ni to jednom nije pomoglo, jer sam sanjala da sam na pošti i da svuda oko mene zvone telefoni, takože s tim u vezi ne jednom sanjam kako: ustajem, isključujem alarm, pijem kafu, perem zube, spremam se za fakultet ili posao i na pola puta ukapiram da sam još u krevetu :(

Ja sam dans imao sličnu foru, moram rano da ustanem, a ne ustaje mi se, i jedva se nekako dogegam do WC-a, na jedvite jade kao da sam na Tantalovim mukama, i najednom shvatim da nisam uopšte ustao i da i dalje ležim :( Težak bedak.

Dobro je da to shvatiš pre nego što počneš da pišaš,zamisli da se i lepo ispišaš u WC-u i tek onda shvatiš da se nisi ni mrdao iz kreveta :-)))

@zirafko- Moje omiljena životinja je pragnje,tako da ne mogu baš da se odlučim koju zverku od te dve,"dal' praseta il' jagnjeta,većma ljubim ja".
Gospoje nema više i otvoren je konkurs za novu gospoju,poslednji rok za zaljubljivanje je 21.decembar tekuće godine :-).
A Baki(pas),ide u paketu samnom...

Sram te bilo, zagađivaču prirode... ccccc...

To te grize savjest zato shto podsvejsno zelish da budesh ekolog ali ti tvoji unutrashnji demoni turbofolk zvjezde ne dozvoljavaju....

Moram da kazem da sanjam zaista bolesne snove, i nebuloze.
I moram da napomenem da su uglavnom sexualne prirode.
Ili, ako nisu pak sexualne, sanjam ljude koje cu tek da vidim, i dogadjaje koji ce se tek dogoditi. To mi je veliki trip.
Ponekad me strah da zaspim ne znajuci koju cu bolestinu sanjati.
Ali,kao sto rekoh,svaku noc sanjam, i skoro svakog sna se ujutru secam.(Ali ih vremenom zaboravim,naravno.)
Jedan od snova koji je ostavio utisak na mene je san u kojem se ja je*em sa DELFINOM! Da, dobro ste culi - DELFINOM!
Ali najcudnije je to sto smo mi vodili ljubav, i on mi je rekao da me voli. I nisam ZOOFIL! :P
Elem, kao sto sam rekla, sanjam jako bolesne i perverzne snove.
Jos pre par godina sam sanjala kako gledam mamu i tatu kako se gaze.
Evo, bas sinoc sam sanjala kako se na "sexualni" nacin igram sa KUMOM, a najvise me palilo to sto je u snu u svakom trenutku u sobu mogla da udje moja mama. A prethodno sam sanjala istog tog kuma dva puta.
Prvi put smo se samo ljubili, drugi put.. Pa drugi put..?! Hmmmm, kako bih ja to rekla, a da ne ispadenm prosta... Pa recimo da je bio BJ!
A sinoc je bio cunilingus.
A sanjala sam i da mi je RODjENI brat decko.
Sanjala sam kako me bivsi decko proganja, i umesto brade ima bodlje i zeli da me poljubi, a ja bezim pored nekog groblja.
A najbolji snovi koje sam do sada imala je to da sam bila s crncem. To nisam sanjala jednom, vec vise puta.
Ah, da, i sanjala sam da me bivsi siluje, a ja uzivala..
Eh, kako ja volim te mokre snove... ;)
A sto je najgore, ja se uposte ne uzbudjujem zbog tih snova, niti im pridajem neki znacaj. Jer to su samo snovi, ne?
A ako mi neko kaze da oni predstavljaju ono nesvesno u nama, i nase tajne zelje, ja se i dalje necu uzbudjivati. Jer snovi su snovi, ja sam po danu normalna...
P.s. Imam ja jos ovakvih bolestina, samo ko ce ih sve popamtiti...

^ cekam analizu posta iznad.

To je zato sto pusis hasis, za razliku od Jovane, koja je na esidu.

Uh, a sta biste tek onda rekli kada vam kazem da sam se setila jos nekih svojih snova?!
Elem, ovo sam sanjala pre otprilike godinu dana, dok sam isla u prvi razred srednje skole.
Pocinjem:
San pocinje tako sto je sve oko mene belo, kao da sam na nebu (a tek dok malo vise "prozveram" okolo, shvatam da su u pitanju oblaci.) Dakle, ja sam na oblaku. Svesna sam svega, i svesna sam da sam ja ja. Medjutim, spustam pogled dole, i imam sta da vidim. Ja jebm muskarca. U snu sam ja ja,ali sam u telu muskarca i imam pederski sexualni odnos sa muskarcem. Njegove noge su na mojim ramenima, uziva i stenje, dok ja izgubljeno kontam : "WTF?!
Zatim pocinjem da "uzivam" i da posmatram kako se moj "polni organ" gubi u analnom otvoru moga "partnera". Posle toga sam jos jednom sanjala da sam ped*er,ali ne mogu sada tacno da se setim sna.
A pre nekih mozda tri meseca sanjala sam da mi se decko od moje najbolje drugarice nabacuje. Isao je oko mene, da bi se zatim krenuo "trljati" o moje dupe s recima: "Hoces da osetis moju kosku?"
Al' sta, meni je to sve zanimljivo...

ok em si napaljena em se toga sjecas, bar ti se svidja... ja sve uvjek zaboravim, cesto su mi nadrealni snovi pa nista nema veze jedno s drugim, imadoh par kosmara ovih dana pa ni ne odmorih da valja, neam pojma ubijam neke iz komsiluka pa skrivam tragove a neko me vidi i td....

управо сам сањао да сам на месту где се налазе сва могућа пића и која се деле бесплатно...човече који бедак кад сам се пробудио :(
:)

Uglavnom sanjam neke gluposti koje imaju veze sa ljudima iz okruženja u nekim nerealnim situacijama.
Elem, jednom sam postao svestan da sanjam, i to je bilo nešto najgroznije što mi se ikad desilo.
-Vata me san, mrak u sobi, ništa se ne čuje.
Odjednom skontam da sanjam, i već u sledećem trenutku počinje glasno da mi zuji u ušima.
Pokušavam da pomerim ruke, noge, ič ne reaguje.
Sve sam teži, mogu da mislim ali jednostavno, kao da to nije bilo moje telo.
Sve to je trajalo ko zna koliko (legao sam u 11, a posle kad sam pogledao telefon bilo je pola jedan), sećam se da sam bio sav znojav kad sam se probudio.
Jeziv osećaj...

A tek je ovo trip:
Gledam u plafon, polumrak u sobi.
Odjednom nešto crno izleće iz zida, proleće nekih pola metra iznad moje glave i nestaje.
Izgledalo je kao nešto sferično kapuljačom.
Nedugo posle toga, počeo sam onako bezveze da crtam tribale po sveskama,
od kojih su neki ličili na ovo što sam gore opisao.
Dan danas ne znam šta je to bilo, da li sam sanjao, ili šta već, al 100%
zadire u neki domen paranormalnosti.

Pretpostavljam da je jako interesantno spavati pored Lady Jovane.

Elem, moji snovi su praktično nepostojeći, iako znam da sigurno nešto sanjam, ja se već mesecima ne sećam istih, jer sam previše umoran kad legnem, a skoro ništa odmorniji kada ustanem. Voleo bih da imam interesantne snove kao Jovana, ali nažalost, uglavnom su neki košmari ukoliko ih se uopšte setim. Par puta sam sanjao odnos sa nekim nepoznatim devojkama, zatim sa mojom boljom polovinom, što u tom kontekstu i ne zvuči nešto interesantno, sem jednom kada je bila kao indijanka... :D

Ne znam zašto sam ovo ispričao, ali eto, vidim da se svi otvaraju naveliko :)

Inače, kad sanjam "obične" snove sve je povezano i realno, u koloru i iz prvog lica, al jako čudno koncipirano.
Ko neki film Stenlija Kjubika...

Jedne cele nedelje sam sanjao da neko pokusava da me ubije. Zapamtio sam samo 2 sna iz tog serijala: U jednom je pokusala da me ubije igracka iz detinjstva, u drugom Dzeremi Klarkson, jedan od voditelja Top Gear-a.

Ако сањаш нешто "добро" два пута, а на јави буде супротно, шта то значи?

Nemam predstavu. Moze malo konkretnije, sta si sanjala? :)

Нема везе.

nego ljudi sta znaci kad sanjas da sebi kidas i presadjujes noge? jos mi je cudnije sto me uopste nije potreslo ni u snu ni kad se probudih...

хахахха, чекај, калемиш их међусобно или пресађујеш из трупа у браду рецимо?

Hehe, ja tek sad videh ovu temu. Ja inače često sanjam svakojake nebuloze, nažalost najveći deo zaboravim. Jedno vreme sam zapisivao snove čim bih se probudio, ali sam kasnije to batalio. Evo sad će ovo da se pretvori u megapost, da prepišem neke od pre tri godine:

------------------------------------------------------------------------
1.
Na početku sna sam agent FBI. Dolazi mi šef i kaže da su se izdešavala neka sranja, da iza njih stoje izraelske tajne službe i da treba da ih raskrinkam. Međutim, ja znam da su zapravo za sve odgovorni vanzemaljci, ali ne mogu to da kažem šefu jer znam da će me proglasiti ludim. Pokušavam da ga ubedim da Izraelci nemaju veze sa tim što se desilo, ali on je neumoljiv. Usred te rasprave, u kancelariji se pojavljuje lik koji leži na onom bolničkom krevetu sa točkićima na kome prevoze ljude po hodnicima. Ja pitam šefa šta je tom čoveku a on odgovara da ima visoku temperaturu i da treba da dođu kola hitne pomoći da ga vode na kliniku.

Sledeća scena: ja sam taj bolesnik. Ovi iz hitne pomoći me nisu odvezli na kliniku nego su me ostavili u telefonskoj govornici pored puta u nekoj nedođiji, i onda otišli da predaju opremu iz kola vanzemaljcima. Ja u govornici i dalje ležim na onom istom krevetu, u levu ruku mi je zabodena cevčica za infuziju a u desnoj držim napola oljuštenu bananu. Mislim se kako da se izvučem iz te situacije jer sam nesposoban da se sam vratim u grad, a treba upozoriti ljude na opasnost od vanzemaljaca. Ugledam onda kako putem nailazi gomila motociklista i pomislim kako mi oni mogu pomoći. Nekako se iskobeljam na kolovoz i tu počnem da skačem i mašem rukama sa sve onom infuzijom i bananom. Prvih nekoliko motociklista me iskulira a onda se jedan zaustavi i uz smeh mi izbije bananu iz ruke. Tu se okupe i ostali, obore me na zemlju i krenu da me šutiraju, maltretiraju me i smeju mi se. Besan sam i hteo bih da im se suprotstavim ali me temperatura slomila i ne mogu ništa da učinim, u jednom momentu me išutiraju sa puta i ja krenem da se kotrljam niz padinu. Oni me uhvate i zaustave, i onda sa motora siđe vođa te bande. U tom momentu ja postajem on. Sad onaj bolesnik leži dole na asfaltu i ja vidim da je on zapravo jedan matori ćelavi crnac sa sedom bradom. Krenem da ga šamaram i udaram jer je pokušao da pobegne kotrljajući se, i vidim mu bes u očima ali mi ne može ništa.

U sledećem trenutku ja sam ponovo taj bolesnik-crnac. Ovaj prestane da me šamara, ja se uspravim i pitam: "Ko si ti?" On kaže: "Zovem se Josip Broz Tito." Ja pogledam bolje i vidim da je to stvarno Tito, i to iz onih mlađih dana. I nije u koloru, nego je sav crno-beo, kao na starim slikama, i lice, i odeća, sve. I kaže on meni: "Ja se zovem Tito, zapamti, nemoj da me zoveš Tita jer to mrzim." Krene on još nešto da priča i izvadi iz ranca neku knjigu sa debelim braon koricama i otvori je da mi pokaže nešto.

I onda zazvoni alarm i probudi me za faks.

------------------------------------------------------------------------
2.
Radnja se dešava u stanu u kome sam živeo do pre dve godine. U posetu je došao agent firme koja treba da postavi crep na krov zgrade (u toku samog sna mi se nametnulo pitanje zbog čega treba crepirati ravan krov, ali sam prešao preko toga). Keva je otišla na posao, tako da ja moram sve da ugovorim. Upozoren sam da je moguće da je matori agent zapravo prevarant i lopov, i da treba biti na oprezu. Sedimo u dnevnoj sobi, matori vadi neke ugovore na sto, a ja naređujem burazeru da prebroji koliko para ima u novčaniku. On odgovara da ima 600 dinara i pruža mi novčanik. Dok ja uzimam novčanik, matori volšebnim pokretom izvlači novčanicu od 200 iz njega i stavlja sebi u džep.

Ja to primetim i ljutito zatražim da vrati pare, na šta on odgovara da nije ništa uzeo i da je 200 dinara njegovo. Ja kažem da je moj brat maločas prebrojao pare, i da ću sad da vidim da li nešto fali. Matori se složi uz samouvereni smešak. Ja otvaram novčanik i vadim dve hiljadarke. Krenem da pizdim na buraza zato što ne ume ni pare da prebroji, a on kaže da je te pare keva ostavila da kupimo benzin i da ih nije ni računao (interesantno je da mi je rezervoar u ovom trenuku zaista skoro prazan).

Ja ponovo pogledam u novčanik i nađem još 50 evra. Opet krećem da se svađam sa burazerom, a matori zabada još 200 dinara iz novčanika. Sada ja skačem i besan hvatam matorog za gušu, i on u tom trenutku pada na pod, prekrsti ruke i počinje da se trese, kao da ima napad epilepsije. Ja čučnem pored njega pokušavajući da ga obuzdam, a burazer priđe sa pitanjem: "Šta mu je, jel ima akutnu amneziju?" Ja odlučim da ignorišem tu notornu glupost i kažem mu da donese iz kujne nož, jer mi je palo na pamet da matori možda izvodi neki trik kako bi nam uzeo sve pare. Ipak, pošto napad nije prestajao, ja se zabrinem, a burazer se vraća držeći u ruci nož za hleb:

"Evo noža!"
"Spusti ga na kauč i pozovi 94!"
"Da kažem da ima akutnu amneziju?"

Ja opet pobesnim, i uz bujicu psovki, krenem da objašnjavam burazeru da treba da opiše simptome, da im kaže adresu i da ih pita šta treba da uradimo. On se uputi ka telefonu mrmljajući sebi u bradu nešto tipa: "ne govori da ima akutnu amneziju, ne govori da ima akutnu amneziju". Okreće hitnu pomoć, sve im lepo ispriča i spusti slušalicu. U tom trenutku, pali se tv, i voditeljka saopštava vest koja je upravo pristigla, da je policija ušla u trag grupi prevaranata koja se sastoji od jednog muškarca i jedne žene, da je žena ubijena u jednom stanu u Požeškoj ulici, i da su se ubice odale tako što su pozvale hitnu pomoć. Ja pogledam, kad ono matori, koji je u stvari bio žena, zaista mrtav (mrtva?). Pogledam kroz prozor, i vidim sa druge strane ulice neki lik ubacuje u kontejner leš zamotan u beli čaršav, misleći da se vest odnosi na njega. Pored mene leži i naš leš koji je sada isto zamotan u čaršav, i ja razmišljam kako da ga se otarasimo. Skapiram da će policija lako pronaći leš ako ga ubacim u kojtejner, pomislim kako bi najbolje bilo da ga spalim, ali kako i gde da založim toliku vatru? Na kraju rešim da ubacim leš u gepek i da ga bacim u Adu.

Utom, keva se vraća sa posla, mi je tu dočekamo sa lešom, iznesemo ga zajedno u predsoblje, i keva pita da li je to žena. Ja odgovaram da jeste, ali ipak rešimo to da proverimo, i inspekcijom leša nedvosmisleno utvrdimo da je ipak u pitanju muško. Ja se tu nađem totalno zbunjen, na trenutak odvojim pogled od leša i sledećeg časa, leša više nema. Trčim nazad u sobu kad imam i šta da vidim. U fotelji sedi mrtva žena, ubijena flašom vinjaka koja joj je nabijena u grlo. Vinjak teče iz flaše u njena usta i preliva se napolje. Matori stoji na prozoru, okreće se uz zloban smešak, pokazuje pare koje je uzeo i pobegne uz pomoć nekakve sajle u stilu Spajdermena.

Tu se ja probudim.

------------------------------------------------------------------------
Evo i jedan koga nisam zapisao jer nije bilo potrebe, jedan je od onih kojima sam se smejao odmah po buđenju.

Ja i još dva drugara smo na Vidikovcu. Samo što to izgleda pola kao Vidikovac, a pola kao neki primorski grad, sa gomilom uskih uličica i kamenih stepenika. U svakom slučaju, nas trojica tim ulicama bežimo od Džeja Ramadanovskog, koji nas juri u nekoj crnoj limuzini. E sad, Džej u ustima drži neku pištaljku i sve vreme zviždi, tako da po zvuku tačno možemo da odredimo koliko je daleko od nas. Mi se tako lomatamo niz te stepenice, zvuk je čas jači čas slabiji. Konačno, nakon ne znam ni ja kolike bežanije prestane da se čuje zvuk pištaljke i mi stanemo da danemo dušom. Kad odjednom, fiju, fiju, FIJU i eto ga Džej, zaustavlja se njegova limuzina odmah kraj nas. Ja se skamenio od straha, mislim se šta će sada da se desi, isto tako i ova dvojica pored mene.

Džej spusti prozor, kaže "De ste, momci!" i odjuri dalje.

------------------------------------------------------------------------
Smisao bilo kog od ovih snova i dalje je apsolutna misterija za mene. :)

Zmiki imam odnekud rezervne a to sve radim u mojoj sobi :)

Auuuuuu Tetka... Al' si ti puk'o. :D Pozdravi Uroša.

2.
Radnja se dešava u stanu u kome sam živeo do pre dve godine. U posetu je došao agent firme koja treba da postavi crep na krov zgrade (u toku samog sna mi se nametnulo pitanje zbog čega treba crepirati ravan krov, ali sam prešao preko toga). Keva je otišla na posao, tako da ja moram sve da ugovorim. Upozoren sam da je moguće da je matori agent zapravo prevarant i lopov, i da treba biti na oprezu. Sedimo u dnevnoj sobi, matori vadi neke ugovore na sto, a ja naređujem burazeru da prebroji koliko para ima u novčaniku. On odgovara da ima 600 dinara i pruža mi novčanik. Dok ja uzimam novčanik, matori volšebnim pokretom izvlači novčanicu od 200 iz njega i stavlja sebi u džep.

Ja to primetim i ljutito zatražim da vrati pare, na šta on odgovara da nije ništa uzeo i da je 200 dinara njegovo. Ja kažem da je moj brat maločas prebrojao pare, i da ću sad da vidim da li nešto fali. Matori se složi uz samouvereni smešak. Ja otvaram novčanik i vadim dve hiljadarke. Krenem da pizdim na buraza zato što ne ume ni pare da prebroji, a on kaže da je te pare keva ostavila da kupimo benzin i da ih nije ni računao (interesantno je da mi je rezervoar u ovom trenuku zaista skoro prazan).

Ja ponovo pogledam u novčanik i nađem još 50 evra. Opet krećem da se svađam sa burazerom, a matori zabada još 200 dinara iz novčanika. Sada ja skačem i besan hvatam matorog za gušu, i on u tom trenutku pada na pod, prekrsti ruke i počinje da se trese, kao da ima napad epilepsije. Ja čučnem pored njega pokušavajući da ga obuzdam, a burazer priđe sa pitanjem: "Šta mu je, jel ima akutnu amneziju?" Ja odlučim da ignorišem tu notornu glupost i kažem mu da donese iz kujne nož, jer mi je palo na pamet da matori možda izvodi neki trik kako bi nam uzeo sve pare. Ipak, pošto napad nije prestajao, ja se zabrinem, a burazer se vraća držeći u ruci nož za hleb:

"Evo noža!"
"Spusti ga na kauč i pozovi 94!"
"Da kažem da ima akutnu amneziju?"

Ja opet pobesnim, i uz bujicu psovki, krenem da objašnjavam burazeru da treba da opiše simptome, da im kaže adresu i da ih pita šta treba da uradimo. On se uputi ka telefonu mrmljajući sebi u bradu nešto tipa: "ne govori da ima akutnu amneziju, ne govori da ima akutnu amneziju". Okreće hitnu pomoć, sve im lepo ispriča i spusti slušalicu. U tom trenutku, pali se tv, i voditeljka saopštava vest koja je upravo pristigla, da je policija ušla u trag grupi prevaranata koja se sastoji od jednog muškarca i jedne žene, da je žena ubijena u jednom stanu u Požeškoj ulici, i da su se ubice odale tako što su pozvale hitnu pomoć. Ja pogledam, kad ono matori, koji je u stvari bio žena, zaista mrtav (mrtva?). Pogledam kroz prozor, i vidim sa druge strane ulice neki lik ubacuje u kontejner leš zamotan u beli čaršav, misleći da se vest odnosi na njega. Pored mene leži i naš leš koji je sada isto zamotan u čaršav, i ja razmišljam kako da ga se otarasimo. Skapiram da će policija lako pronaći leš ako ga ubacim u kojtejner, pomislim kako bi najbolje bilo da ga spalim, ali kako i gde da založim toliku vatru? Na kraju rešim da ubacim leš u gepek i da ga bacim u Adu.

Utom, keva se vraća sa posla, mi je tu dočekamo sa lešom, iznesemo ga zajedno u predsoblje, i keva pita da li je to žena. Ja odgovaram da jeste, ali ipak rešimo to da proverimo, i inspekcijom leša nedvosmisleno utvrdimo da je ipak u pitanju muško. Ja se tu nađem totalno zbunjen, na trenutak odvojim pogled od leša i sledećeg časa, leša više nema. Trčim nazad u sobu kad imam i šta da vidim. U fotelji sedi mrtva žena, ubijena flašom vinjaka koja joj je nabijena u grlo. Vinjak teče iz flaše u njena usta i preliva se napolje. Matori stoji na prozoru, okreće se uz zloban smešak, pokazuje pare koje je uzeo i pobegne uz pomoć nekakve sajle u stilu Spajdermena.

Tu se ja probudim.

Smejala sam se k'o malo dete, a posebno komšiji koji je mislio da se vesti odnose na njega :-)