Убрзање возила пре чеоног судара?

+1

Voziš kroz slepu ulicu, pa odjednom primetiš zid u koji ćeš sigurno udariti. Šta, gaziš gas? Taj profesor je neki kamikaza. Kao kad bi trčao na metak sa visokom dozom optimizma...

Nije bas isto. Masa, i gustina zida naspram mase i gustina automobila? Ovde je rec o vozilima relativno iste mase i gustine. Mada opet nema logike ubrzavanje.

nagaziš gas i prođeš kroz zid... Ako voziš kamaz samo se zavali i boli te kurac...

ima neke logike to sto je profa pricao, kada das gas trenutak pred sudar tvoje telo prijanja uz sediste i ostaje mu mesta da "dise" u trenutku sudara. a kad kocis u trenutku sudara pojas je vec maksimalno zategnut i sva sila udara se prenosi direktno na tebe preko pojasa, ako me razumete sta hocu da kazem , plus to sto su rekli u prethodnom postu da se prednji deo vozila podize...

Nije bas isto. Masa, i gustina zida naspram mase i gustina automobila?

Ma kakva bila masa i gustina zida, ili automobila, manje ćeš stradati ako prikočiš. U auto-školi mi je instruktor sa pedeset godina iskustva stalno tupio njihovu izreku: noga s gasa, eto spasa. A taj profesor fizike možda i nema vozačku...

Onaj video je objasnio neke stvari.Volvo od dve i po tone smrskao je francuski fićfirić. Slična situacija je bila i sa Land Roverom starije generacije, koji je pretrpeo manja oštećenja, ali su putnici zbog same konstrukcije vozila bili izloženi mnogo većime G silama.

izreka kobjasnila :D

Realno kupite Kamaz i boli vas uvo.

moguce i da je tacno.
kao kad igras klikere, ovaj sa vecom brzinom ce da oduva ovaj sto stoji ili se sporije krece time sto ce preneti svu energiju na njega, a on se zaustaviti.

Kinematika a ne kinetika, mada se ovde "pita" dinamika. A ovako nešto trezan profesor ne bi izjavio. Ili ga slušaoci nisu razumeli, ili on treba da se ubije. Na bilo koji način, neka sam izabere kako će najmanju štetu napraviti. Samo da ništa ne proračunava, pokazao je (ako je) da mu to ne ide!

Nema to veze sa impulsom i ostalim stvarima.

Naprotiv, ima. I kod apsolutno elastičnih i kod apsolutno neelastičnih sudara važi ZOI (zakon održanja impulsa), s tim što kod apsolutno elastičnih sudara važi i Zakon održanja energije.

fizika iz gimnazije, drugi razred :D

http://dominis.phy.hr/~mmarko/SAMP/Seminar2/Neelasticni/Neelasticni.html
http://dominis.phy.hr/~mmarko/SAMP/Seminar2/Neelasticni/neelasticni.gif
KABUM!

vi što koristite ove zajebane naučne termine i što baratete tim zakonima, preporučljiivo je da posle komentara napišete da li se slažete sa profesorom ili ne jer smara čitati nebulozne komentare

dodajte još neke koeficijente na gornji kraj formule: mase, čvrstine, gustine, stepeni sigurnosti...
postoji još mnoooogo parametara, ali da inženjeri mogu sve to da proračunaju ne bi postojali kreš testovi nego bi simulacija rešavala stvar.

a jebem ti net, proguta mi post moram opet da pisem
---------
jebem li ga...zanimljivo zvuci u svakom slucaju

recimo cak i da je to tacno

ne verujem da je isto za sva vozila, razlicite su konstrukcije, razlicitog metala, razlicito rasporedjenog, razlicite tezine
hocu da kazem da ovo mozda pomogne za neku tamo ladu, a za tamo neki varburg moze imat kontra efekat

lupio sam sad, ne razumem se u automobile, ali nadam se da kontate sta ocu da kazem
-ubrzas s ladom, prezivis
-ubrzas s varburgom, zajebo si se

Ni ja. Svako bi pokušao da zakoči ili pobegne bar malo u stranu.

meni je bilo logično.
ako ne ujspete da rešite, ja sam na saobraćajnom pa ću navatati profu na foru u mraku sa nožem pod grlom i da ceo svet sazna istinu

mozda ima logike u fazonu- ako kocis ti se prilepis za pojas (ako ga uopste imas) a ako das gas prilepis se za sediste, pa se da se tako izrazim tvoje telo krece sporije od vozila, i onda je sam trenutak sudara manje koban po tvoje telo, to naglo zaustavljanje, jer ako si prilepljen za sediste imas jos cirka 10cm fore da amortizujes udarac

ako tvoje vozilo ide brže od njegovog ono prenosi veću energiju i znatno je usmerenija, te će po njutnovom zakonu inercije ono bolje proći.

Epik fejl. Jer kaže m1v1+m2v2=(m1+m2)v. Dakle sve se sabere (mase, brzine, sile) i podeli na dva dela aritmetičkom sredinom, i na oba automobila deluje ista sila. E SAD, da li će ta sila da uništi tvoj ili moj auto (ili oba) to je druga priča, poenta je da oba trpe istu količinu sile. Kao da se ja i Tajson sudarimo glavama, ista sila deluje i na moju i na njegovu, samo što on neće pasti u komu a ja hoću.
Takozvana akcija i reakcija, koju je pomenuo Džimi u prvom postu. Skucaš se u zid koji se kreće brzinom 0 (dakle, stoji) ali iako stoji i "nema silu" on deluje istom povratnom silom na tebe, tako da ista sila deluje i na tebe i na zid, samo ju je zid bolje "istrpeo" pa izgleda kao da je na tebe delovala veća sila, mada nije.
----
Sabiranje vektora. Pravac, smer, intenzitet. SABIRANJE vektora, dakle sabiraju se i svi elementi tih vektora.
Prvi primer: ista masa automobila, istom brzinom idu u čeoni sudar, niko ne menja brzinu (niti koči niti ubrzava).
Vektori: --------->SUDAR<------------
Drugi primer: jedan koči, drugi ne menja brzinu, ovaj koji koči ima negativno ubrzanje (-a) dakle vektor ide u suprotnom smeru ------->SUDAR-----> pa ispada kao da su se oduzeli iako se sabiraju (jer imamo a1+(-a2) ili hipotetički v1+(-v2)). Pošto ispada kao da su se oduzeli vektori normalno da je BOLJE kočiti. Misterija rešena.
--------
Ne mešajte impulse u ovo, mislim nije da tu nema nikakvih impulsa, ali to je nepotrebna komplikacija za ovaj tip pitanja (dal je bolje ubrzati ili kočiti)

To je onda još gore...jeste, imaš 10 cm fore, ali imaš i veću silu kad zvekne.

nije sve u vektorima, nešto je i u skalarima :D

Zato vozi ''kamaz'' i ne brini. :D

ortak_CHEda_velja
To je onda još gore...jeste, imaš 10 cm fore, ali imaš i veću silu kad zvekne.

ne mora da znaci, mozda je bolje da se skucas 50 km na sat sa 10 cm lufta nego 40 km na sat bez cm lufta

nista, trebaju nam 4 konzerve i 4 mala pileta pa da probamo

Standardno - što se auto više raspadne manje će tebe da boli.

A ova teorija gore mi ne miriše jer je preveliki broj mogućih parametara za neko olako rješenje.

Standardno - što se auto više raspadne manje će tebe da boli.

Malo paradoskalno, al u neku ruku tačno. Današnja kosntrukcija automobila se svodi na implementaciju materijala koji će da se bukvalno zgužvaju i amortizuju ogromnu količinu energije da se ona ne bi prenela na vozača. Zato često viđamo smrskane automobile, a vozač ima par ogrebotine. Folksvagen buba je bila prototip vozila koje je nekad imalo samo krute materijale, pa auto ostane skoro netaknut, a vozač unutra umire od unutrašnjeg krvarenja usled rascepa vitalnih organa.

Baš htedoh da doprinesem temi činjenicom da na primer u formuli 1, a i ostalim formulama i sličnim mašinama, kada vidimo udes u kojem lete točkovi, spojleri, amortizeri i sl. ustvari je tada manja opasnost da će doći do veće povrede vozača (koliko god da ih učestvuje u sudaru). Razlog je upravo u zakonu održanja energije jer velika količina energije napusti samu karoseriju vozila preko otkinutih točkova i ostalih delova. Čak konstruktori namerno dizajniraju te, da kažem, eksterne delove da što lakše otpadnu prilikom sudara da bi se što veća količina energije odvojila od jezgra vozila.

Imam diplomu goleme tehničke čkole, sa 10kama is svih mašinskih predmeta i da sumiram - to meni stvarno nema smisla, ako samo uzmemo akciju i reakciju, koliko ja njega spičim, toliko će i on mene.