Da li ljudi umiru?

Da li je bela svetlost, koju su ljudi vidjali prilikom kliničke smrti, u stvari prva svetlosti koju vidimo prilikom rodjenja?

Da li su ljudi koji su preživli kliničku smrt u stvari bebe koje umru odmah nakon rodjenja?

Da li je ljudska duša besmrtna?

Sperm stop!
kome se spermuje :

www.gaytube.rs

http://gkojadinovic.blog.rs/gallery/3555/previews-med/20090830_003936_3523.jpg

@Super Marko
Pa da...Nisam bas strucna za rasprave o tome,ali zvuci najlogicnije ... Ima ljudi koji su ubedjeni da reinkarnacija postoji,jedan me je cak ubedjivao da sam bila orao u proslom zivotu posto imam male ostre nokte...Uzas...

Јовичић

Tipični vukajlijizam :)

A, šta, krivo ti što ti nisi otvorio? :))

Warnerov prvi komentar i Buttinacookiejarev drugi komentar na ovu temu su POBEDILI.

I ovo:

Svi su smrtni osim Radeta Lackovića.

Rade Lacković je jedini koji može da stoji iza takvog projekta kao što je SMRT ili reinkarnacija. On je azamat.

The Soul is the single most absurd invention made believable by the desires of Man. Man fears the unknown of the absolute abyss, Death. The imagination of Death injects fear, for the complete cessation of sensations, is something that cannot be imagined and understood.
Death is Man's First Great Unknown. The great paradox of death is that though unfathomable, it had incarcerated the imagination of poets and philosophers. For man to quell his quivers in the face of the First Great Unknown, Man conjures the Second Great Unknown - The Soul.

Postulated to be eternal and undying, perennial and more real than the physical, Man crafted for himself the concept of the Soul. Just as Man can never comprehend the cessation the sensation, man can never behold the eternalization of sensation.

Ја мислим да ништа није ''мртво'' у оном смислу у којем најчешће узимамо тај израз.
Једино што може да се догоди је да се једне микрочестице убрзају, док се друге успоре. Стајања нема.
Простонародни пример- цркотина. Једне честице успоравају функције (оне које су одржавале биће у покрету и свести) док друге почињу да убрзавају (оне које изазивају распадање). Да би нешто било ЗАИСТА мртво, онда би требало све микрочестице да се, једноставно, зауставе.

А што се тиче беле светлости, ја мислим да је то више последица аутосугестије и пласирања таквих прича. Да су људе годинама убеђивали да се види љубичасто, неко би тврдио да је баш то доживео у клиничкој смрти. Тако да ми та прича не пије воду уопште.

А што се тиче реинкреирања... Хм... Ја сам присталица теорије ''космичке правде'', што значи да душа која је бесмртна, кад пређе у нашу димензију смртности, једном мора да се врати у матичну димензију како би се задовољила правда тиме што је душа залутала где не треба. Да ли је могуће да се то догоди више пута? Нисам сигуран, али не искључујем ту могућност.

Naravno da da. Mada, neki i uginu.

Интересантан став Јанковићу, само што је прича о белој светлости донекле реална. Наиме у тренутку смрти, клиничке или биолошке, у човековом мозу се лучи ненормална количина једне психоактивне супстанце којој сам заборавио име, и која се поистовећује са допом, тако да можда та прича потиче од халуцинација на прагу клиничке смрти. Ово остало, као иначе и сваки друг став о смрти може а и не мора бити тачан.

Mada, neki i uginu.

Баце есцајг.
У случају да се врате из клиничке смрти, онда се каже: Бацио бумеранг.

Ovo će možda boleti.
Ne.
Nikakva reinkarnacija, monohromatska svetlost ili vapaj majke božije neće učiniti tvoju dušu besmrtnom. Naprosto umreš i više ne postojiš. Ali cela filozofija se razvija i kulminira u jedan beskonačni niz slobodnih misli koje kroz prizmu vaše ličnosti postaju neoborive, jer je to zapravo previše jednostavno rešenje previše idealizovanog problema. Što i nije loš rezon. Nastavite da čavrljate.

Neverovatan video, pogledajte svih pet delova i ova tema će vam biti jasnija, ovim slučajem se bavila i engleska crkva ....

Pa mozda mu je to u stvari zivot nekog njegovog pretka cija secanja su se prenela putem gena (nisam gledao klip samo teoretisem).
Ajde da uzmemo za istinita tvrdnje nauke da covek umire i da ga prosto vise nema kada umre, u tom slucaju meni je daleko zanimljivija i diskutabilnija tvrdnja Marka Aurelija koji je u delu samome sebi rekao da je potpuno svejedno kada umiremo jer i starac i dete gube samo trenutak, jer ono sto je prosto prosto le i vratiti se ne moze, a ono sto ce doci je neizvesno.

У случају да се врате из клиничке смрти, онда се каже: Бацио бумеранг.

Гуд уан. :)

Nije istina!

Ako ti zveknem magnumom u celenku, ne da si mrtav, nego ti je i ta dusa tvoja mrtva.
MRTAV SI. Citam sta pisete i ne verujem. Pa jeste li vi ljudi krsteni? Jel verujete vi u boga bre!? O cemu vi raspravljate. Salim se.
Zanimljiva tema, i ima dosta zanimljivih misli ovde izrecenih, ali ja mislim da je covek kao zivo bice samo casa vode iznad okeana, i na kraju ta casa pukne, ta voda se prospe, i pomesa sa ostalom vodom, a onda dodje neka nova casa i zagrabi tu vodu, pomesanu sa nekom drugom dusom, i tako se zivot nastavlja. Zato smo mi svi razliciti u dusi...
Mislim da imamo pobednika.

Јебала вас "бела светлост на крају тунела"... Недостатак кисеоника у мозгу, који изазива дивљање неуроана и манифестује се у облику светлости, несвести, бла бла бла. Дешава се пилотима редовно на тренизима, када се врте у круг ко ненормални, као и астронаутима и другима, који су подвргнути мањку кисеоника... Људи не умиру, само престају да живе...

Naučnici su dokazali da je vreme u vasioni iskrivljeno , po toj tvrdnji postoji i paralelni svet a do njega se dolazi ( nije dokazano, tvrdnja je u pitanju) putem crnih rupa.... nebitno sad al´ ajd´da napomenem ...

Људи не умиру, само престају да живе...

Mislim da imamo pobednika.

Onaj "tunel svetlosti" nastaje zbog kapaka pri smrti jer nešto u vezi sa očima izaziva da mala količina svetlosti prodire kroz njih pa onda svetlo izgleda ko da je tunel...
Inače meni najbolje pristaje Jankovićeva ideja o dimenzijama duša gde mi propadamo u svet smrti pa se vraćamo nazad...

Ili možda ovo uopšte nije realnost, možda smo mi samo zakačeni kao u nekoj igri pa nama ovaj ceo život je samo nekom liku iz "prave svarnosti" zanimacija za je jedno popodne...

Naučnici su dokazali da je vreme u vasioni iskrivljeno

Kako su to tačno dokazali?

ghahahahahahaahhaahhaahahhaaaaaaaaaaaaa

da čitao sam o tome, to je težina koju izgubimo nakon što umremo.

Ljudska duše teži 21 gram po nekim proračunima.

...ал' код баба-Куране

То што човек изгуби неку масу кад умре не значи да га је душа напустила. Нити да душа уопште постоји. 21. век је, мајку му, а јоште се верује у те лакрдије.

spuki šit.... Murš odavde nemoj da nam navlačiš maler XD

Ljudi ne postoje.
Ljudi su slova.

Ako cemo o paranormalnom ja mogu da tvrdim da sam potomak neke svete loze (verovatno Nemanjica) jer je mojoj babi oko kuce rasla vinova loza, i kada smo je sahranili po sred groba je opet iznikla i evo i dan danas stoji.

ХАЗЕ ОБЈАСНИЈО :Д

Da, umrecemo, ali sta posle toga?

Da, umrecemo, ali sta posle toga?

Krtice će ti glodati kosti. Ništa više, ništa manje.

Dobro kazes... sto jest, jest. A duse ce nam nestati, kao sto bi to bilo sa memorijom racunara, jednostavno delete, mi to ne mozemo da zamislimo, pa zamisljamo rajeve i paklove. To sam negde cuo.

DE NE UMIRU. nije valjda da ko budale idemo na groblje i trosimo one pare na vostane svece i ostale komunalije.
vase pitanje je da li duh mre

Da li je bela svetlost, koju su ljudi vidjali prilikom kliničke smrti, u stvari prva svetlosti koju vidimo prilikom rodjenja?

Da li su ljudi koji su preživli kliničku smrt u stvari bebe koje umru odmah nakon rodjenja?

Ako se svako ko umre odmah ponovo rodi, zar ne bi na svetu stalno bio konstantan broj živih ljudi. Mislim sad ima oko 6 milijardi a recimo pre 10 godina bilo 5 milijardi (lupam). Odkud ovih milijardu? Zato mislim da umiremo i ne idemo na reciklažu

Lepo uočeno.

Crvima ćemo biti hranaaa, masovna sa'ranaaaa. :P

Ја сам пре неки дан бушио бетонски зид, и пукне ми бургија, умало око да ми ископа. Добро, ништа, бацим је у канту за ђубре, узмем другу и завршим посао. И после неколико дана седим на клупи на улици, дрндам телефон, цин, однекле пред мене пада ИСТА ТА БУРГИЈА, сломљена на истом месту! Пада као да је неко спустио са десет сантиметара. Окренем се лево, десно, никога нема. И ето, а после кажу, нема ништа... Има, има, постоји нека непозната сила која одређује место свему, али мала је мудрост наша да бисмо је дохватили, убили и проучили...

Da si rekao crvi, u redu, ali gde nađe krtice, te dobroćudne insektojede...

A jel'? Jel mogu da se vadim na umetničku slobodu?

:trollface:

Зовите то како хоћете, али ми нисмо сами :)

али ми нисмо сами

To sigurno.

U svakom smislu:)