Ја мислим да ништа није ''мртво'' у оном смислу у којем најчешће узимамо тај израз.
Једино што може да се догоди је да се једне микрочестице убрзају, док се друге успоре. Стајања нема.
Простонародни пример- цркотина. Једне честице успоравају функције (оне које су одржавале биће у покрету и свести) док друге почињу да убрзавају (оне које изазивају распадање). Да би нешто било ЗАИСТА мртво, онда би требало све микрочестице да се, једноставно, зауставе.
А што се тиче беле светлости, ја мислим да је то више последица аутосугестије и пласирања таквих прича. Да су људе годинама убеђивали да се види љубичасто, неко би тврдио да је баш то доживео у клиничкој смрти. Тако да ми та прича не пије воду уопште.
А што се тиче реинкреирања... Хм... Ја сам присталица теорије ''космичке правде'', што значи да душа која је бесмртна, кад пређе у нашу димензију смртности, једном мора да се врати у матичну димензију како би се задовољила правда тиме што је душа залутала где не треба. Да ли је могуће да се то догоди више пута? Нисам сигуран, али не искључујем ту могућност.