Волео сам да мислим да је наша кошаркашка репрезентација једина група у овој земљи коју не краси тај чувени и надалеко познати "српски менталитет", али нисам био у праву. Ми смо, нажалост, како тече овај меч са Грчком, и идемо у пораз, на путу да постанемо она крава која да пуну кофу млека, па шутне, и све проспе.
Примарни циљ ове генерације је био пласман на ОИ, и ми у томе нисмо успели. Две целе године напорног рада, треће првенство заједно, све џабе. С обзиром да у томе нисмо успели, неки кривац мора да се пронађе.
Опет нажалост, имам осећај да овде није само ствар у лошој игри. Имам неки осећај да унутар тима нешто није у реду, нешто што би могло да личи на репризу Еуробаскета 2005.
Ако то није случај, што се искрено надам, онда Дуда мора да прихвати кривицу. Колико год ја волео и поштовао тог човека, очигледно је да су неке његове грешке довеле до овог, слободно се може рећи, неуспеха:
1. Вођење трећег центра на првенство који је одиграо цела 5 минута, и коме смо се сви смејали.
2. КОЛИКО ГОД МИ ТО БИЛО ТЕШКО ДА ПРИЗНАМ, невођење Ракочевића и Миличића. Ту сам се и ја дебело зајебао. Требао нам је други центар, и требао нам је још један добар бек-плеј-шутер.
3. Веома слабо тренирање репрезентације на психичком плану - промашен зицер против Француза нас је вратио скроз назад на почетак меча против Шпаније 2009. (оног на старту). Дакле, све из почетка. Од тад немамо игру, као да не играју заједно 2 године.
Повреде нас јесу дотукле, и сигурно да би са Рашићем и Тепићем имали боље шансе, али ово јуче, и ово данас је нешто што не би смели да дозволимо и да играмо само са пет играча.
И сад све креће из почетка. Нови тренер, нови приступ игри, нова репрезентација. Ко зна како ће до да изгледа...
