Teško mi je pao poraz.
Gesihte je objasnio neke stvari, i teško mi je da priznam jer gotivim Dudu, možda je i njega vreme pregazilo...
Vidim da pojedinci neumereno hvale Krstića, za borbenost i slično. Moja majka koja baš i nije neki košarkaški ekspert se oduševljavala u svim utakmicama kako Krstić ima malo ličnih (u fazonu, to je pokazatelj dobre igre). Ne kažem da treba da bude mister faul (kako su nekada na Eurosportu zvali Tomaševića zbog prebrzog ulaska u problem sa penalima), ali za mene je taj mali broj penala u poodmakloj fazi utakmice, za igrača sa tolikom minutažom pokazatelj nedovoljne angažovanosti u odbrani. Nisam video da je i u jednoj utakmici Krle "zaključao" reket. Bilo je i previše zakucavanja od strane protivnika. On se žali na loše branjenje pika, od strane pomoći (tj. nepostojanje iste), ali generalno je ispalo da su Teo (za koga to i nije tajna) i Krle (što je za mene neprijatno iznenađenje) bili naše najveće rupe u odbrani.
Daleko bilo da ja ne cenim Krleta, samo mislim da je i on dosta podbacio na ovom prvenstvu, kao i Teo (bez kojeg tek ne bismo imali šta da tražimo). Evidentno je da je falio Novica, zašto ne reći i Raduljica, ali nije bilo one ekipne igre ni u napadu, a posebno u odbrani (izuzetak utakmica sa Nemcima, u kojoj je i Teo pokazao da može da odigra itekako dobru odbranu).
Celo ovo pisanije jer mi je zasmetala jučerašnja izjava kapitena Krstića, da ne može, ili teško može da nađe motivaciju za današnju utakmicu, kao i optužbe na račun ekipe (uopšteno, ali je za svaki slučaj pomenuo Tea u takvom kontekstu da bude jasno da ne misli na njega) za nedovoljnu borbenost.
Nažalost ako kapiten to izjavi nepuna 24h pred utakmicu, čemu dobrom imamo da se nadamo danas?
Verujem i dalje u ove momke, mladi su, većina je imala loše klupske sezone, imali smo i previše malera sa povredama (i to treba izanalizirati, tj. da li se možda preteralo sa tetretanom, pa otuda ove silne povrede leđa), i mislim da vreme ove ekipe tek dolazi, ali ne mogu da kažem neborbenost, bolje nedovoljna borbenost, a pre svega nedoststak timskog truda, je glavna falinka na ovom prvenstvu.
Nismo imali nijednog igrača koji je u dobroj formi, možda Tepića, a onda se baš on povredio.
Umalo da zaboravim, ako nešto mogu da zamerim ovoj generaciji to je psihološka labilnost, koju su pokazali na poslednja 3 velika takmičenja u potpuno raznorodnim situacijama:
1) EP u Poljskoj 2009. Ulazak u finale posle pobede u produžetku. U finalu prelaganih -20. Objašnjenje: Emotivno pražnjenje posle (priznajem istorijske) pobede u polufinalu
2) SP u Turskoj 2010. Krađa protiv Turaka, i svejedno tesan poraz. U utakmici za treće mesto ubedljiv poraz od Litvanije (po svemu do tog trenutka prikazanom, bili smo ubedljivi favoriti). Objašnjenje: Nismo uspeli da se oporavimo od šoka zbog krađe (moram priznati u tom slučaju mi je jedino delimično jasno, jer sam i sam patio bar ceo mesec zbog polufinalne otimačine).
3) EP u Litvaniji 2011. Poraz od Francuza sa pola koša, u produžetku pošto smo se prethodno, prilično srećno, vratili iz mrtvih u regularnom delu. Usledila su zatim 2 ubedljiva poraza, tesna pobeda protiv Turaka (zrelih za 20 razlike, iako nisu nimalo naivna ekipa), i na kraju ovo juče, gde se delimično slažem sa Dudinom analizom da u trenucima kada smo bili u prilici da prelomimo (bolje reći povedemo), nismo imali dovoljno koncentracije. Moj ljubimac Teodosić "pregoreo u želji", i previše puta na ovom EP poželeo da nam reprizira šut protiv Španaca ne SP.
Objašnjenje: Nesrećno izgubljena utakmica u grupi od Francuza! Ljudi, pa to je bilo pre više od 10 dana!
Koliko god da sam pesimistički zvučao, radujem se EP u Sloveniji 2013. a nadam se i učešću na OI sledeće godine, jer ovi momci još nisu rekli svoju poslednju reč.
