Ајде пораз од Литваније и разумем, али онаква игра против Шпаније је катастрофа. Браћа Гасол су пуштани да изводе и егзибиције, то нисмо смели да дозволимо, а и рано су се момци предали у том мечу. Ал' добро, вероватно Дуда и није хтео пуно да оптерећује момке овде, што говори и податак да су Крле, Тео и Саван играли тек по једно полувреме све заједно (сваки појединачно наравно).
Колико год се жалили на судије против Литваније, нисмо имали 100 примљених поена због њих. Одбрана је морала бити агресивнија, пустили смо им дупло више шутева за 3 поена него неке екипе раније, а и они су их фино погађали. Али опет, таман да смањујемо разлику, ови суде техничку. Нешто Дуда мора да среди, са Французима смо јако лепо играли, имали смо и шут за победу, од тада, момци су превише пали. Ал' добро, верујем да ће их Дуда средити данас. Нека им је са срећом, уз њих треба бити и кад побеђују и кад губе, толико су ваљда заслужили мајку му.
Елем, да анализирам мало и остале утакмице:
Немачка - Шпанија
Потпуно равноправна утакмица коју су Шпанци тек решили на око два и по минута пре краја са бацањима браће Гасол и промашеним шутевима Шафарцика (у суштини његово 'алављење и самоиницијативни преузимање звања вође екипе их је вероватно и коштало победе). Велика је борба виђена између браће Гасол и Камана и Диркенштајна. Немачка 4 и 5 су били добро затворени на крају и то је пресудило. Та четворица су били и најбољи на терену, а вреди споменути и Бенцинга код Немаца, као и свакако Навара и неочекивано, Сан Еметерија.
Турска - Француска
Французи су од практично решене ствари донели непотребну неизвесност на крају. Имали су +13 на почетку четвртине, а само +1 на 7 секунди пре краја када је Прелџић, којег морамо добро да покријемо данас, тројком унео неизвесност. Паркер је слободним бацањима на 5 секунди успео да повећа на +3, да би Прелџић, умало херој утакмице, изгубио лопту у задњем нападу Турака. Осим стандардног Паркера нико се није много истакао на овом мечу, код Турака су солидни били Ашик, Иљасова, Туркоглу (који се испромашивао за 3 поена) и Прелџић, а Французима још само Батум.
Немачка - Турска
Само 19 поена је виђено у првој четвртини (13:6 је добили Турци), а ни у другој није било виђено пуно више, тако да се одмор отишло са резултатом 26:23 за Турску. У наставку је виђена изузетно офанзивна кошарка и утакмица је ипак завршена победом Немаца од 73:67. Омер Ашик и Енес Кантер су били најбољи код Турака, Туркоглу се опет испромашивао, остатак је био доста слаб. Код Немаца, стандардно добри Новицки и Каман, а подршку су имали у Шафарцику и неочекивано у Филипу Шветхајму (14 поена и 3 скока је имао овај момак).
Литванија - Француска
Оно што нама није успело, Французима јесте. Победа над домаћином, али уз доста среће. Колико је Литванце хтео шут против нас, толико их није хтео против Француза. Јесте Француска играла солидну одбрану, далеко бољу од нас, али опет су дозволили доста шутева (23 шута за 3 поена су имали Литванци). Поциус и Калнеитис, који су нама правили силне проблеме, овде су били практично неприметни. Валанчиунас, што му Кемзура даје већу минутажу, то овај игра боље, је уз Јасаитиса био најбољи на овом сусрету код Литваније. Код Француза је лидер био ипак виђен у Нанду де Колоу, па тек онда у Паркеру. Када су их Литванци били пристисли и већ били преокренули, Де Коло је давао кључне поене и ипак донео Французима тријумф.
Елем, као што рекох, нашим момцима са срећом, а волео бих и да Немци добију Литванију са барем 11 поена разлике па да они оду уз нас уместо Литванаца. Видећемо, све је могуће.
Сада почињу наши, тако да ћу остале написати или данас или сутра. Уживајте.
