Jahao je Rade svojim konjem po Aziji, beše davna 600. godina pre Radove ere. Krenuo za Indiju i Kinu da donese svilu i pamuk, da napravi košulje za svoje nastupe. Kako je dublje zalazio u Aziju učiniše mu se oni ljudi čudnima. Krenu on dalje. Konj Crni se umori. Uze ga Rade u naručje i ponese ga nekih petsto kilometara. Kada se Crni odmori, Rade ga ponovo uzjaha. Završi sa Indijcima sve, ali mu i dalje oni behu čudna neka sorta... Znao je da veruju u Radeizam, ali jednostavno nije želeo da se njegova vera tu širi. Hteo je da je lokalizuje u jednom delu planete. Kupio on sve to, otišao do Kine, uzeo svilu, tamo ljudi još čudniji, kose im oči. Rade je znao to znači da su udruženi sa đavolom, i nije ih hteo u redovima svojih poštenih vernika. Smišljao on dugo kako da ih iskljuci iz vere! Kad se vraćao ispod jednog drveta vide abnormalno debelog čoveka. Siđe sa Crnog i posla ga da pije vode! Priđe čoveku, koji je izgledao kao da spava! Poče Rade da ga drma ovaj ništa! Udari mu Rade dva, tri šamara, ovaj opet ništa. Uplaši se Rade da nije umro, ipak onako debeo, šta zna Rade može biti srčka. Stavi mu dva prsta na vrat, opipa puls sve bi u redu. Ali ovaj debeli čovek držao je u vazduhu spojene tri prsta u obe ruke, kao da hoće da se prekrsti. Ali opet tu nešto ne beše u redu, pomisli Rade, kako da se krsti sa obe ruke, šta mu vise ove ruke u vazduhu. Zapeva rade "Čarobna Ženo", i čovek momentalno otvori oči!
- Ko si ti? - upita Radeta.
- Ja sam Rade Lacković! A ko si ti?
- Buda!
- O Budimire, pa gde si ti?
- Nisam ja Budimir, ja sam samo Buda!
Shvati Rade da su ovi Azijci čudan narod, pa napravi jedan koncert i okupi celu Aziju. Na pauzi im reče: Ljudi od danas ne verujete u mene, za vas Radeizam više ne postoji, verujete samo u ovog debeljka, oprostite, Budu! Jel jasno? Masa se razdra: Jeste Radeeee!
I tako Rade isključi kosooke iz svoje vere!
