Rade Lacković, iskonska dobrota i domaćinluk, od sada i sa twitter profilom

dobro je dejs... ja sam mnogo duže i u pričama i vremenski na ovoj temi tako da...

nemadoh nameru da te uvredim! već samo da iznesem činjenice iz Radovog jevanđelja. Nećemo se prepirati kao deca, ko je duže ovde! Ako sam te uvredio, molim te za oproštaj! To bi i Rade učinio!

Verovatno se pitate kome je Rade posvetio prve stihove pesme Rekli su mi da si plakala:

Rekli su mi da si plakala
one noci kad sam se oženio
a tebe su tu noc lagali
da me tvoj bol veselio

Kako saznajemo iz Radu bliskih izvora, posvećeni su ni manje ni više vojvotkinji od Kembridža, Kejt Midlton. Naravno Rade joj je pisao pesmu kada se ona njemu udvarala. Jer se Rade ne udvara nikome, devojke se otimaju oko njega. Posvetio joj je ove prelepe stihove, i ta ljubav je cvetala. Kejt je bila zadovoljna jer ni u jednog momka nije videla toliki ponos! Bila je večito srećna! Ali onda je u Radov život, uplovila druga žena, njegova današnja supruga. I nije Rade ostavio Kejt, nego je ona ostavila njega, jer Rade ne ostavlja, i ne nanosi bol. Kada se Rade ženio Kejt je u studentskom domu, na svom mp3 plejeru slušala navedene stihove i plakala je. Pošto je bila u jednokrevetnoj sobi skinula se gola, da ne bi suzama kvasila svoju odeću. U tom trenutku uđe u njenu sobu, bez kucanja, neki plavokosi mladić i reče: Izvini, pogrešio sam blok, umesto u muški zalutah u ženski. A kako i neće dečko da se zbuni, non-stop po nekim prijemima i dočecima, babinim rođendanima. Bio je to britanski Princ Vilijam.

Opčinila ga je lepota ove nepoznate devojke. Udvarao joj se, slao joj hiljadu i jednu ružu iz dvorišta Vestminsterske palate, ali ništa nije pomagalo. Ona na DM-SAT-u vide da je Rade izdao novi album i da je srećan sa novom suprugom. Zajeca, ali bi srećna. Javi joj se Rade u snu i reče joj: Ako već nismo mogli da budemo zajedno, udaj se za princa, posle mene nemaš bolju priliku na celome svetu. Probudi se Kejt nasmejana. U menzi srete Vilijama i zveknu mu žvaku momentalno. Ovaj je konačno ispunio svoje snove.

Zabavljali su se oni tako nekih 5 godina, ona je dobijala skupe poklone, ali je i dalje mislila na Rada, jednostavno takav čovek se ne zaboravlja. Međutim došlo je na red i upoznavanje sa baba Elizabetom. Spremila se Kejt i fizički i psihički. Dok se šminkala sa muzičke linije je treštala pesma: "Čarobna ženo" tako se u tom momentu i osećala. Ode ona na prijem, i vide da kraljica nije tako hladna kako su pričali. Britanska obaveštajna služba je saznala da je Kejt imala samo jednog momka i da je to bio Rade. Kraljevska porodica je mogla da odahne, dolazi im prava snajka u kuću. Večeraše oni, spusti Elizabeta pribor, svi spustiše pribor. Postojalo je jedno jasno pravilo - kada monarh spusti svoju viljušku, svi prestaju sa jelom. Ali Kejt je i dalje jela, smučila joj se musaka iz menze. Ne zameri joj plamenita baka, samo zato što je Radova bivša devojka, već pozva sluge i naruči joj još.

Pošto je sva procedura bila završena, počeše pripreme venčanja. Rade se baš spremao da sa porodicom ode na odmor, ali mu đavo ne dade mira, pa on okrenu Kejt da vidi kako je. Ova mu reče da sprema venčanje sa Vilijamom. Pošto je Rade tog leta zaradio milione koji su skupljali prašinu po švajcarskim bankama, reče joj on: "Svetska ekonomska kriza je, nemojte izlagati kraljicu troškovima, sve je moja briga!" Kejt zamuca: "Ali, Radee?", ne stiže da dovrši samo ču tu-tu-tu. Okrenu Rade Pol Makartnija dogovori se sa njim da im on peva na svadbi, završi joj i najbolju venčanicu i fotografa. Sa svog imanja u Holandiji poslao je najlepše lale. Ostade samo jedan problem, Kejt nije imala sestru, falila je deveruša. Seti se Rade jedne guzate Pipe, prekucaše joj prezime u Midlton i poslaše u London. Sve je proteklo u najboljem mogućem redu. Bila je to sigurno najbolja svadba u istoriji. Makar do one kada Rade bude ženio svog sina prvenca!

naravno... inače...

Davno pre nastanka modernih civilizacija beše doba robovlasništva. Kad Rim beše u vrhuncu moći, borbe gladijatora su bile svakodnevne. Jedan gladijator, isticao se među ostalima po tome što je bio slobodan i nikako rob, ali se svaki dan golim rukama borio sa lavovima i tigrovima, uvek ostavljajući životinje u životu nakon pobede nad njima. Međutim, njegovi prijatelji gladijatori su bili robovi, i bili su vrlo zavidni. Požalili su se vlastima, kako jedino taj gladijator Spartak može biti slobodan a ostali ne mogu?! Vlasti su preuzele stvar u svoje ruke i krenule da ga zarobe, a Spartak im se sam prepustio rekavši da ne želi da ih povredi. Onda kada je došao u pritvor skinuo je masku, a ispod maske se krio anđeoski glas i zaslepljujuća svetlost. Bio je to Rade Lacković. Rekao im je: "Drugovi, ja ću vas osloboditi i povesti u život"... Vrata zatvora su pukla pod prvim udarcem Radetove pesnice i kako gladijatori tako i čuvari zatvora krenuše za Radetom do obližnje kafane gde su popili basnoslovne količine špricera i nezamislive količine mesa.

I tako je nastala poslovica "Rad oslobađa", koju je Hitler zloupotrebio kasnije...

,,Nije lako doseći božanske visine ako nemate dobrog učitelja'',bjehu riječi Rada Lackovića.
22.maj 1987.godine.Imao Rade neki nastup u centru Beograda-Pilo se,ludovalo se,a Rade nije gubio energiju.Bješe to vrijeme kad su Srbi znali kakvog Boga imaju,kakvog slavuja odgajiše.Kakve Brene,kakve Cece i Jece,kakve Seke i doktori Igiji,Rade je bio simbol muzike i slavlja.
Taman kad stiže do svog hita ''Čarobna ženo'',prekide ga zvono na njegovom mobilnom.Javlja se Rade i čuje glas:,,Gospodine Lackoviću,mislim da ćete ubrzo postati otac,Vaša žena kaže da bi voljela da dođete''.Znao je Rade koliko je sati,konačno će postati otac.I njemu nije bilo bitno da li će dobiti sina ili ćerku,i ta činjenica dokazuje njegovu veličinu i humanost.
Stiže Rade u bolnicu i banu u prvu sobu sa lijeve strane.Dijete je bilo na krevetu.Rade ga uze u naručje i provjeri.Sin.Uskliknu Rade:,,Ti si moj sin!Bićeš poštovan skoro koliko i ja.''( nemoguće je dostignuti Radove visine).U tom trenutku u sobu uđe gospođa Đoković,u strahu procijedi:,,Gospodine Rade,to je MOJ sin,pogriješili ste sobu'',a Rade zagledan u sniježne planinske vrhove,mudro odgovori:,,To me neće spriječiti da mu budem učitelj.''

24 godine kasnije,na prašini podloge ispade slika Rada Lackovića iz bijelog šortsa mladića koji podizaše pehar u jednoj ruci,pokazujući tri prsta drugom rukom.

Džoni ti si čovek kojeg je Rade poslao među ljude da nam pokaže put. Mismo tvoji sledbenici. Uživam u svakom karakteru ove teme.

A ne, ne, mi smo svi Radetovi sledbenici i tu nema hijerarhije, pred Radom smo svi jednaki, upamtite to!

Џони, да ниси ти у неком сродству са Радом? :))))

Jesam, ćale mi se zove Rade, ali nije Lacković :)
Kad već pomenuh to, da vam ispričam šta mi se desilo, uzeo ti ja telefon, pustio "Čarobnu ženu" i stavio slušalice, onako sav oduševljen slušam i razderem se "TO RADE KRALJU!", priđe ćale i kaže "Hvala sine", ja mu odgovorim "Ma ne ti ćale, Rade Lacković", "Koji bre Lacković?" upita me on, "Vidi ćale, poštujem ja tebe i sve to, ipak si mi ćale, ali meni je što se vas Radeta tiče na prvom mestu Lacković pa onda ti", uz reči "Ma jebem li ti sunce žarko, sad ćeš ti da vidiš ko ti je na prvom mestu" ćale uhvati zalet da mi šine jednu vaspitnu, ja na brzinu izvukoh slušalice i začu se glasno Čarobna žena, ćale zastade, posluša malo i upita me "Jel' ovo taj Lacković", ja klimnuh glavom, vadi ćale iz džepa 50 evra, pruža mi i kaže "Drži, jednom u životu i ti pametan izbor da napraviš"

jel si malo naduvao ili je stvarno tako bilo? Mi Radovi sledbenici onda stvarno imamo nadljudske moći! Jer nas je Rade izabrao...

Napisah još jednu priču, ali sam samo editovao predhodni post, da ne spamujem... Eno je gore, nadam se da vam se sviđa!

Dejs, odlična!

Šta ti je bre Dejs, živa istina, uostalom kao i svaka priča na ovoj temi...

Rade, i ja pitam svašta. Rade, oprosti mi! :radi dvaes čučnjeva:

e, ajde sad ozbiljno... šta mislite na ideju da napravimo knjigu priča i aforizama od ovoga što smo pisali ovde, bez ikakve cenzure i probamo da nađemo nekoga ko će da je objavi??? I ako bude neka kinta uletela da je udelimo u neki dom za decu sa posebnim potrebama...

Razmislite malo pa mi odgovorite, ovde već ima tekstova za ozbiljnu knjigu sa stotinak strana, a kako vidim nema tendenciju da prestane da raste...

Ja sam za.

И ја сам за, наравно...што се мене тиче, ево ја се јављам да све ове приче лепо сложим и искуцам у Ворду

Ja sam razmišljao o tome i predložio juče... Mogli bi to da uradimo, makar samo ištampali u nekoliko primeraka za nas, u sopstvenoj reziji, i da odemo na neki Radov nastup da mu udelimo knjizicu!

Svaki Vukajlijaš će knjigu kupiti.Nije ni problem da sakupimo malo para,ako je potrebno za izdavanje.

mozda bi trebalo da se napravi neka selekcija, i da svako doradi svoje priče... Podeliće se posao! Mogli bi da napravimo posebno priče i pesme u jednoj knjizi. Možda da pustimo da se jos malo nakupi... I mislim da nikoga ne bi interesovalo da ovo finansira, ako neko može da lobira kod nekoga, odlično!

Ipak je potrebna jedna osoba koja će to sve da složi u jednom fajlu.Odštampati i staviti neke obične korice,nije bitno.

све то лепо звучи, е сад да ли је могуће остварити, видећемо...

Ti možeš to uraditi svakako. Za svoju ličnu biblioteku.:)

ako već pravimo naći će se neki grafički dizajner da to sredi... 100000 ljudi ima ovde... 20 ljudi moze ovaj posao savršeno da odradi!

Ali knjiga mora biti predata Radetu.:)

ma lako cemo kad bude bio ovde na nekom nastupu... Samo knjiga mora i biti dostojna Rada... Ja crtam, a ako ima neko da jos bolje crta, mogao bi uraditi i ilustracije, to bi onda bio pun pogodak!

Ja sam raspoložena za saradnju,sve zavisi od mojih mogućnosti,ipak sam daleko od ostalih članova.Ali ako bude nešto trebalo,mogu da pomognem. Dakle,oćemo ili nećemo?

ja sam za, samo bih sačekao još malo da se nakupi priča i pesama, da izaberemo suvi kvalitet, i da prođe ispitni rok... A onda nas 20ak da se uzmemo u posao i odradimo to...

http://vukajlija.com/forum/teme/32298-knjiga-rade-lackovic пишите овде

evo doprinosa mog 13-ogodišnjeg brata koji je tako mlad spoznao veličinu Radovu:

Jednoga dana, Rade je sa svojom mečkom e350 otputovao u Fujairah na "World 8 Ball Championship" . Otišao je kod organizatora turnira Mr. Ahmed Ibrahim-a i zamolio ga da učestvuje na turniru iako nije bio prijavljen. Naravno, Ahmed mu je odgovorio da ne može. Rade se iznervirao, otišao do gepeka svog mercedesa, i video je da deca u Fujairah-u vole da ga zajebavaju. Prvo su mu skinulu znak sa gepeka, promenili tablice i naravno na zadnjem staklu napisali
عرب što je verovatno značilo pička ti materina, jebem ti mater i dr. Otvorio je gepek, uzeo radio, i naravno najnoviji disk sa albumom na kojem je pesma "hepi end" iz suvozačkog grejača za bulju. Vratio se kod gospodina i pitao ga je gde je utikač. Ovaj mu odgovori:"Kod šanka". Ode Rade kod šanka vide mladu konobaricu i zamoli je da uključi njegov radio. Uključi ona i krene pesma hepi end. Svi su se zadivili kada su čuli taj božanstven glas, da je Mr. Ahmed Ibrahim izbacio najboljeg igrača bilijara da bi Rade igrao. U prvom kolu je jedva dobio ljutog protivnika Abdul-Hadi-a, iako se zajebavao. Svi su se smejali gospodinu Mr. Ahmed Ibrahim-u što je uopšte pustio Radeta da igra. Zatražio je 17 belih kugli od organizatora turnira i svih 17-oro posetilaca koji su mu se smejali, je pogodio u muda iako su bili na razmaku od 5-10 metara. Ti nesrećnici nisu mogli da imaju decu do kraja života, pa čak ni žene da im se porađaju na veštačku oplodnju. Do finala je sve pobedio. U finalu se našao Tang zvani kao 文 . Rade je razbijao. Ubacio je svih 14 kugli, sem crne i mogao je da bira u koju će rupu da ubaci crnu. On je izabrao srednju rupu koja se nalazila skroz na drugom stolu i naravno je ubacio. Ostavio je fond nagrade za decu iz Fujairaha u humanitarne svrhe. Upalio je svog mercedesa i sa ponosom se vratio u svoj rodni kraj.

Biće od njega dobar radetovac, tako mlad a već piše bolje od polovine nas :)

Misija Apolo 67, prvo putovanje na Mars, 2023. godina. Putovanje trajalo 2 godine, astronauti jedva izdržali, smršali po 40 kila, ma svi nikakvi, sleću ti oni na površinu Marsa i imaju šta i da vide, sedi 20 Marsovaca za stolom, jedu pragnjetinu a na nekom radio aparatu cepa Rade Lacković. Astronauti stali, i počeli da se krste, pomislili da haluciniraju od gladi ili čega već, pogledaju okolo, kad ono neke zgrade, drugačije od naših, a i zgrade koje liče na naše štale, priđoše astronauti kad u toj zgradi ovce, svinje i krave. Oni u čudu, prilazi jedan Marsovac i telepatski stupa u kontakt sa njima, prvo što ih je pitao je bilo "Da li vas Rade šalje?", oni negiraše to i zahtevaše od Marsovca da im objasni o čemu se tu radi, koji Rade i šta će kod njih životinje sa Zemlje, na šta im Marsovac odgovori "Pre nekog vremena nastade velika glad na Marsu, nismo više imali šta da jedemo, rešimo mi da odemo do Zemlje. Vladala su podeljena mišljenja, da li da vas poubijamo sve pa da se nastanimo tamo i sami nađemo izvore hrane, ili da nam vi date neki od vaših resursa i naučite nas kako da ih umnožavamo, odlučismo se za ovu drugu varijantu. Pošalju nas trojicu da ispitamo situaciju, sletesmo mi u neki Rozvel, međutim vaši ljudi odmah počeše nešto da kenjaju, da nas kriju, da nas istražuju, kad smo roknuli desetoricu tek onda su nas shvatili ozbiljno, obrazložismo mi naš problem i oni rešiše da nam pomognu, počeše da donose neke trave, neka što vi to zovete povrća, ali mi to ne mogadosmo da jedemo. Vidimo mi nema ništa od pregovora, mora da se radi invazija, što su mnogi moram priznati jedva dočekali. Rešimo mi da počnemo invaziju u Nemačkoj jer nam je neka budala tamo sipala dizel u leteći tanjir a on troši skrozolovni. Stojimo ti mi na ulici, razrađujemo plan, tek staje neka mašina, neko čudo, pored nas, izlazi biće, pa ja u životu nisam video nešto tako lepo a bio sam u 6 galaksija i upoznao 47 različitih civilizacija, priđe on, reče da se zove Rade Lacković i pita nas "Šta treba", mi mu objasnimo, on reši da nas povede kod njega kući i da nam odšlepa leteći tanjir. Stignemo mi tamo, kaže, sačekajte malo, mi sačekasmo, kad on donese neko meso, pa mi u životu nismo ništa lepše jeli, jednom sam pojeo jednog Turijanca ali nije bio tako ukusan. Shvatismo mi, to je to, ode Rade, nahvata nam po par svinja, ovaca i krava, mi to napakovasmo u leteči tanjir, i rešismo da krenemo. Okumismo ti se mi tu sa Radom, i upita tu nas Rade da li nam treba hrana za životinje, mi mu rekosmo da ima te trave i kod nas, ali za usput ne bi bilo loše, ode Rade dotera 100 bala slame, koju smo nazvali Kumova slama, otud je vaša galksija dobila to ime. Izljubismo se mi tu sa Radom i krenusmo, Rade nam dade njegov cd koji smo svo vreme slušali a i dalje ga slušamo, na putu je onaj idiot H47 prosuo greškom mleko u atmosferu pa je tako nastalo drugo ime galaksije Mlečni put. Mi smo i dan danas zahvalni Radu za to što je učinio za nas". Astronautima bi drago što je jedan Zemljanin pomogao Marsovcima, sedoše i večeraše s njima, nakon večere Marsovci ih poubijaše i odvedoše na istraživanje jer jebiga, nikad se ne zna šta nosi dan a šta nosi noć, naročito na Marsu.

dzoni jebe. skrozolovni jebe pa ne pokriva.