Rešio ja sa babom i dedom da odem malo do Guče, ajde stariji ljudi pa da se provesele još malo dok su još živi. Stižemo mi tamo kad ono masa pijanih, drogiranih, bludni parovi opšte pred svima, ma opšte jedno orgijanje zbog kojeg bi Kaligula, da je malo bliže sahranjen ustao iz groba i došao. Izašao onaj Miroslav Ilić i peva, peva on lepo. Doduše, ni blizu kao Rade ali džaba kada nema kome. Masa razvaljena, niko ne prati šta se dešava na bini i ne sluša Miroslava nego to opšta jedna tuča i hvatanje za one intimne delove, da ne kažem koje. Vidim ja, Miroslav se rastužio, peva ali mu kreće suza kada vide u šta se pretvorio srpski narod. Kad odjednom desno od mene neka svetlost i iz šatora izađe čovek, nosi mesarsku kecelju i sataru, valjda je sekao pečenje. Ma zasija taj čovek u trenutku kao Sunce sjajno i svi se okretoše ka njemu, trubači i Miroslav stadoše... Ćuti čovek- ćuti masa- ćuti Miroslav... Splasnu ta svetlost, valjda da ne zaslepi sav onaj narod i tu ti ja poznam našeg čika Radeta! Poćuta Rade još malo i samo odmahnu glavom i reče:
- E moja Srbijo, šta si dočekala...
Nasta metež u masi, izvinjavaju se Radetu i Miroslavu pijandure i orgijaši, mole Miroslava da nastavi ali neće on dok se Rade ne popne sa njim na binu pa da zajedno zapevaju i kolo povedu kako i dolikuje srpskim domaćinima. Rade se na to samo nasmeja jer shvati da se masa pokajala zbog nedoličnog ponašanja, ali reče da bi rado zapevao sa Miroslavom ali neće jer snima RTS a dobro se zna da je Rade protiv Tijanića zato što tlači i zulumi sirotinju raju pa pozva on Miroslava da siđe dole među narod. Skoči Miroslav i doskoči dole i njih dvojica zapevaše i kolo zadenuše, kolo zaigraše od Guče do Kragujevca i od Kragujevca do Bačkog Petrovog sela, ma sve se njiše u kolu i žensko i muško, i mlado i staro. Igraju moji baba i deda iako su jedva stajali do tada, i to dva puta išli u kolu do Kragujevca i nazad. Siđe i onaj spomenik trubača, zasvira on i reče:
- Ljudi, pretopite me u zvono i odnesite me na Tibet jer ovo više planeta Zemlja i Guča videti neće.
Završi se to opštenarodno veselje, narod poseda da odmori malo od igranja a Rade ne sačeka ni časa nego sve posadi za sto, iservira sve redom od predjela, raznih pečenja pa do torti pevajući svo vreme. Veselje je trajalo sve do ranih jutarnjih sati jer je Rade, čovek domaćin, morao da trkne do kuće da namiri stoku i pokupi šljive.
Naravno, na RTS-u ovo niste mogli da vidite jer je Tijanić pucao od besa.
