Mada niam član EKV sekte, ipak mislim da je EKV jedan od najboljih bendova sa ovih prostora. Taj spin odavanja priznanja, koji je očit i u ovoj temi, nastao je kao posledica preteranog oduševljenja njihovom muzikom, što ne znači da je degradiranje vrednosti iste opravdano. Meni je to hipsteraj – svi se lože na to, ajmo se okupiti oko pljuvanja svega toga te ispali kul. Loženje i kontra-loženje dođe mu na isto
Za mene “stvaralaštvo” EKVa ima umetničku vrednost, a i samu njihovu muziku doživljavam kao da ima jako pozitivan uticaj na mene
Milan je sam naglašavao da tekstove ne treba odvajati od muzike, on je to tako doživljavao. Ja se s tim ne slažem i često ih odvajam. Vidim da ste se uhvatili za pesmu “krug”. Mogu da dam svoje viđenje te pesme, što ne mora da znači da joj je onaj ko ju je napisao, namenio baš to značenje.
Iz celine pesme, možda bi moglo da se zaključi da ona predstavlja jedan lični doživljaj sveta i života, svega onoga što se unutar života misli i zna, unutar tog zatvorenog i začaranog kruga jelte. Ako se tako shvati, a ne vidim razlog da se tako ne shvati, onda se tumačenje teksta otvara samo po sebi. Bitno je da probudi neku asocijaciju i da ostvari utisak, ako ne, bože moj, nije svako podjednako asocijativan…
Ovaj krug sam smislio,
Ovaj krug sam stvorio
Ovaj krug sam razbio
U vetar rasuo.
On je (Milan), što se može zaključiti iz čitavog njegovog stvaralaštva, bio u fazonu “tralala individual sam ja”, te je sam stvarao sebe, tj. verovao je da je kreator sopstvenog života, a s obzirom da je vlažio na Sartrovu filozofiju u kojoj je slobodno samokreiranje imperativ, utoliko je razumljivije. Vetar bi mogao da predstavlja svet, kao antiteza sopstvu, kome se on predaje na uštrb sebe, čime sebe delimično ozleđuje, razbija, rasipa u drugima - on je na kraju krajeva bio muzičar kome je radni zadatak bio predaja publici na pohvalu ili porugu
Vetar misli,
Vetar zna
Sve s"to znamo ti i ja.
On me voli,
On me nosi,
On me razbija.
Ovo je njegov susret sa tim svetom koji ga je praktično snašao rasutog i razbijenog, emotivno ogoljenog. U tom svetu nema ničeg novog, ničeg što nije već rečeno od strane tebe, mene ili koga god, ničeg što nije već poznato (ničeg novog pod suncem), ali ipak on u susretu s tim svetom doživljava egzaltaciju, on ga nosi, voli, prihvata – a i njegova publika ga je mora se priznati volela… Taj susret ga iznova razbija (sve se vrti u krug i unutar kruga), uostalom, pravi roker, iz susreta sa svojom publikom, ne može da izađe emotivno neosakaćen
Aha mhm aha
Ako ste ikad svirali znate kako je to, mora nečim da se popuni i podglavi
Kao da sam umoran
I kao da sam star
Kao da je dosdno
Isuvis"e da znam
Posledice samostvaranja i samosaznanja, pa i stečene slave. Život više nije isti, mada verujem da tu slavu i taj napon i polet pred publikom treba doživeti da bi se razumeo. Umor, potrošenost, dosada, moć “znanja” koju osećaš pred tim ljudima i svetom koji si pokorio…
Ovaj krug sam skupio
I opet sklopio
On me voli,
On me nosi,
On mi opras"ta.
Za razliku od Kertisovskog pristupa, optimistički povratak u sebe sa sve sakupljenim doživljajima, u svoj začarani krug, u kome iznova nalazi energiju za dalje. On je voleo život nasuprot mnogim mišljenjima koja ga doživljavaju kao mračnjaka.
Kao ne
I kao da
Kao zabrana
I kao dozvola
Kao ne ne ne
Kao da da da
Kao zabava
I kao dosada.
Na kraju krajeva, sve je jedna igra u kojoj nema mnogo pravila i recepata za uspeh i doživljaj sreće
...
