e meni skoro drugarica pričala kako je valjda neki dokumentarac gledala baš na tu temu. ljudi koji su dobili nečiji organ i odjednom su počeli da razmišljaju drugačije, osećaju drugačije, odjednom su im se pojavile neke sklonosti, talenti, znanja koja ranije nisu imala. nakon istraživanja saznalai su da to novo što im se pojavilo je zapravo nešto što je bilo svojstveno osobi koja je donirala organ.
buahaha, al'.. glup je film :)
Има пар фрики сцена од којих сам се најежио, али јесте глуп.
Meni je to zaveštanje organa totalno ok, čak mislim da bih/ću to uradila/uraditi. Garantujem da posle smrti nikome neće trebati, tako da - što ne dati nekome kome to može spasiti život?! A i time sebi produžuješ život (ako je verovati naučnicima i ljudima sa neverovatnim sposobnostima posle transplatacije).
Bih ja uvijek, nikakav problem zavještati, al' imam neki osjećaj da će biti neupotrebljivi od silnog svakodnevnog alkohola i cigarešina.
