Plastična hirurgija - čisto zlo ili jedini način za popravku gde je priroda bila okrutna?

Probaj :)

Ne'am osnovni preduslov ;) Ono, nije da sam miss sveta, ali povremeno poljubim ogledalce. ;))

Pufnice, nema potrebe za tim krupnim slovima, razumem i ovako :) Svako je večeras iznosio svoje mišljenje i dobro je dok nam se mišljenja razlikuju :) Sve u cilju da gledamo šire...

Ti si pametna devojka i možemo ovako do ujutru, ali neki moramo rano da ustanemo... Laku noć :)

Noc!

Pa ako odu pod noz tada ce imati drugacije telo, zar ne? Neko koje ce moci izneti.

Ko ti to može garantovati? Niko od nas nije birao kako će izgledati. Ako neko nije zadovoljan time kako izgleda prirodno i ne može da iznese sebe onakav kakav je od rođenja, da li je realno da će neku potpuno drugačiju ljusku bolje da nosi? Nezadovoljstvo je obično mnogo dublji problem, ne postoji džabe ona bolesna zavisnost od plastične hirurgije. Mora čovek da nauči da živi sa sobom, ne samo što se izgleda tiče. Ja mislim da je nezadovoljstvo izgledom samo sublimacija unutrašnjeg nezadovoljstva. Treba bolje locirati problem.

Ti tvrdis da je nezadovoljstvo izgledom uvek sublimacija unutrasnjeg zadovoljstva ili da moze nekad biti i samo to?

Unutrasnje nezadovoljstvo je jako dobar potsticaj za napredak, realno. Al' ova sranja sa ugradnjama silikona, jednostavno je pogresan put ka tome, jebiga. Ja sam protiv -.-

Uvek sam se pitala zašto ljudi na spisak stvari koje bi promenili na sebi nikada ne dodaju mozak.

Ovo je najbolji post na forumu.

Ne tvrdim, mislim. Ne dajem sebi za pravo da mnogo šta tvrdim. Unutrašnjeg nezadovoljstva. Verovatno da nekad može i biti samo to, trebalo bi 3 života da se svako ispita, ali aj da kažem da mislim da uglavnom nije samo to.

aj da kažem da mislim da uglavnom nije samo to.

Dakle ti mislis da uglavnom nije samo unutrasnje zadovoljstvo? Nego i da je zapravo nesto vise, tipa zelja jednostavno za poboljsanim izgledom? Kao sto stavljas sminku, samo sto sminka ne moze izmeniti ono sto ti zelis?

Nismo se razumele. Mislim da uglavnom nije samo želja za poboljšanjem izgleda. malo konfuzan bio tvoj post. Pročitaj ga opet.

Pa ja pitah
Ti tvrdis da je nezadovoljstvo izgledom uvek sublimacija unutrasnjeg zadovoljstva ili da moze nekad biti i samo to?
i ti rece
Uglavnom nije samo to.

Ti tvrdis da je nezadovoljstvo izgledom uvek sublimacija unutrasnjeg zadovoljstva ili da moze nekad biti i samo to?

Ovako sam ja to razumela:

Ti tvrdiš da je nazadovoljstvo izgledom uvek sublimacija unutrašnjeg nezadovoljstva ili ponekad može da bude i samo nezadovoljstvo izgledom?

Jok, mislila sam
UVEK
ili SAMO PONEKAD. A jebem ti net kad ne mogu da imitiram Cendlera pa da bude jasno.

Ja ne mislim da je lazno napucavanje samopouzdanja i ponavljanje odrazu u ogledalu JA SAM LEP milion puta dok ne poverujes u to zaista nacin. Ti mislis?

Niti mislim nit sam rekla.
I to je odraz lenjosti.
Ako ovako prevodiš

razmišljaš, menjaš se, radiš na sebi

onda ne znam koliko je smisleno i raspravljati bilo o čemu ovde.
Menjanje sopstvene ličnosti je proces, i ne proces razmišljanja o svom izgledu, baš naprotiv, bavljenje sobom, svojim manama, pre svega, svojim nezadovoljstvima, svojim ludilima, pokušavanje da shvatiš i izneseš samog sebe. Tek onda pronačaženje vrlina i usavršavanje sebe. Bez imalo takve ogledalo-transparentnosti. podjednako površno kao i plastificiranje.

Kako smatras da devojka koja nema grudi moze sebe ubediti da je to kul kad ona misli i oseca da bi bila mnogo zadovoljnija da ima grudi? Banalan primer, ali je najlaksi.
Kazes prvo bavljenje manama. Kako to tacno izgleda? Priznavanje mana sebi ili nesto vise?

Svaka djevojka ima grudi, pufnice :)

Naravno da nisam mislila bukvalno. Svaki muskarac takodje ima grudi.

Најбоље да и сваки мушкарац има муда. Да ли у пластичну хирургију спадају и стаклене очи?

Kako smatras da devojka koja nema grudi moze sebe ubediti da je to kul kad ona misli i oseca da bi bila mnogo zadovoljnija da ima grudi?

Može da shvati da ima drugih vrlina koje su mnogo važnije od toga kolko su joj teške sise. Može da malo dalje razmisli o životu i zamisli sebe kao majku i postane svesna funkcije svoja dva oraja, koja, u suštini, i nisu tu za ukras. Može da se prepusti fizičkim užicima u potpunosti i da oseti dodir na svojim malim grudima, da ih oseti dok su žive, da oseti da se uz pomoć njih može uzbuditi. Može, uz samo malo meditacije shvatiti da nema smisla traćiti pare, kad su grudi, kakve god da su, tu, jer imaju nekakvu svrhu, da su sredstvo, a ne cilj. I da velike sise nisu nikakav napredak u životu. Samo malo veštačkog samopouzdanja. Može te iste pare da da na putovanje, na obrazovanje, na uživanje, na stvari vrednije od veličine sisa. Sve što treba je promena načina razmišljanja, ne sisa.

Kazes prvo bavljenje manama. Kako to tacno izgleda? Priznavanje mana sebi ili nesto vise?

Priznavanje mana sebi je samo prvi korak. Težak, ali tek početak. Kad uvidiš manu, ne bi trebalo da je nosiš kao transparent i opravdavaš sebe njome, pokušavaš da je koriguješ. Kad kažem mana, ne mislim na izgled, tipa male sise, velik nos, nego baš na ono iznutra što te nagoni na nezadovoljstvo. Pronalaženje uzroka i njegovo otklanjanje. Dug i mukotrpan proces. Odrastanje takozvano.

Može da shvati da ima drugih vrlina koje su mnogo važnije od toga kolko su joj teške sise. Može da malo dalje razmisli o životu i zamisli sebe kao majku i postane svesna funkcije svoja dva oraja, koja, u suštini, i nisu tu za ukras. Može da se prepusti fizičkim užicima u potpunosti i da oseti dodir na svojim malim grudima, da ih oseti dok su žive, da oseti da se uz pomoć njih može uzbuditi. Može, uz samo malo meditacije shvatiti da nema smisla traćiti pare, kad su grudi, kakve god da su, tu, jer imaju nekakvu svrhu, da su sredstvo, a ne cilj. I da velike sise nisu nikakav napredak u životu. Samo malo veštačkog samopouzdanja. Može te iste pare da da na putovanje, na obrazovanje, na uživanje, na stvari vrednije od veličine sisa. Sve što treba je promena načina razmišljanja, ne sisa.

Али када се пробуди и даље има мале сисе, као што неко има мали курац, и тако даље.

Али када се пробуди и даље има мале сисе, као што неко има мали курац, и тако даље.

Tako je. Ali veličina nije bitna. Eto, šta fali tebi i meni? Živi smo i baš se super ovde zajebavamo.
Jes dati imaš mali...male sise, ali ono, jebi ga...

Pa da, u sustini zatvaranje ociju na mane i punjenje glave pozitivnim mislima. To je meni takodje zavaravanje, jebiga. Ne znam da li se neko zaista, lupam banalno opet, zaljubiti u svoje nepostojanje grudi nakon odrastanja u kome misli (s punim pravom) da su male i da zeli vece. A ako ne moze da se zaljubi u svoje telo onda ce pre ili kasnije pozeleti da ga menja, na ovaj ili onaj nacin.

Pa da, u sustini zatvaranje ociju na mane i punjenje glave pozitivnim mislima.

Bila bi jako loš prevodilac.

A ako ne moze da se zaljubi u svoje telo onda ce pre ili kasnije pozeleti da ga menja, na ovaj ili onaj nacin.

Ne poznajem ama baš nijednog čoveka koji je zaljubljen u svoje telo. Naučiš da nosiš sebe, da živiš sa svojim telom. Zašto bi se zaljubljivala u sebe? Voleti sebe je jedno, ali biti zaljubljen u sebe? Čemu to? Da bolje masturbiram?

Ako imaš loš odnos sa svojim telom, menjaš taj odnos, ne telo. Ni telo ne možeš da zameniš tek sa par impanata. A sve da si ceo od plastike, i dalje si ti- samo ti...ništa više ni manje od toga.Ako neko dozvoli da ga veličina sisa određuje u životu, ne vidim tu mnogo preduslova za postizanje bilo kakvog ispunjenja promenom iste.

Voleti svoje telo = biti zaljubljen u svoje telo, makar u mom prevodu. Kao sto mozes reci da si se zaljubila kad si pogledala prvi put svoje cedo, dakle ne jebeno bukvalno.
Mada probah jednom i to sto ti predlazes i kul je;))
Kako menjas odnos kada kao sto Dotter kaze tvoje grudi ostaju male? Ti sad pricas o masovnim operacijama, o uporedjivanju sa nekim idealom itd. Ja ne pricam o ljudima koji odu tako daleko. Pricam o osobama koje se pogledaju u ogledalo i pomisle da bi im jako znacilo za samopouzdanje da napucaju jedan broj vece grudi i jednostavno rese taj problem. Ne razumem za sta se zalazes? Za nekoriscenje sminke? Za necesljanje? Mislim, govorimo o prirodnosti. Za nudizam? Ljudi koje odredjuje velicina sisa u zivotu su oni ekstremi o KOJIMA NE GOVORIM. SVE sto radis u cilju poboljsavanja izgleda je maska, apsolutno sve, samo je pitanje dokle ces ici.

Menjaš odnos, lepo, kao što kada sa ljudima menjaš odnos, tako menjaš i svoj odnos prema sopstvenom telu. Doživljavaš ga na drugačiji način, učiš da živiš sa njim, ušiš da budeš zadovoljan.
Zalažem se isključivo za nečešljanje. Ja sam jako srećna sa nečešljanjem.
Ne zalažem se ni za šta ovde, nemam nikakve tripove da ću promeniti svet na internet sajtu, samo iznosim svoje mišljenje. Naši problemi su u glavi, a ne u sisama. A živimo u svetu kupoprodaje, crkne sijalica-kupiš novu, ne sviđaju ti se sise-kupiš nove, još decu na pijaci da kupujemo da izaberemo koje nam se više sviđa i na konju smo. A mozgovi-jebi ga, ne mož da kupiš novi, to ti je što ti je, to se sve da nadoknaditi određenom sumom novca.
Malo dublje vidim ovaj problem. Ako neko oće da krivi kičmu sisama, nek izvoli, ne osuđujem ništa, ne zalažem se ni za šta, kažem samo da smo sebe opredmetili i sveli na tu ljusku koja je vazda predviđena da bude sredstvo a ne cilj. Samo žalosna konstatacija.

Ne znam, iskreno. Ja nekako kontam, mozda suludo, da devojka sa manjim grudima (uhvatih se za grudi jer je najlaksi primer) moze nauciti da prihvati sebe,, tj njih kao dovoljne ali neko ko je maltene ravan ne moze jednostavno. Tako kontam i za bilo koji ekstrem, lupam, ako ima neko jako grozan nos jednostavno ne mislim da moze ikada prihvatiti da je taj nos lep. Probati da ga ignorise da, ali on tu ostaje, jebem ga, kad tad ces priznati sebi da bi ga vrlo rado zamenio/la. I dzabe ubedjivanje da je sve u mozgu kada bi svako od njih i posle godina i godina takvog promenjenog razmisljanja da postoji besplatan i apsolutno neinvazivan nacin da to promene- rado promenili. Oni koji ne bi ni pod tim uslovima su jako jako retki i mislim da samo oni u potpunosti prihvataju sebe i da je to samopouzdanje jedino iskreno.