*може и унесрећеног.
Citat:# Лололололоолол
# ЈА АРЧИМ
# ЈА ЈЕБЕМ
# Форyм дискусија у току члан А написао шта мисли о некој теми. Члан Б: „ ТОООО ЧЛАН А ЈЕБЕ!!!“
Члан Ц: ЧЛАНЕ А, ОПЛОДИ МЕ!
# Форум дискусија о сликарству на подфоруму „Култура“ два активна дискутанта причају о Рембранту, угрожени члан сајта упада:
- Рембрант ЈЕБЕ, камштотује нас све ОЛОЛОЛОЛОЛО
# (Политика и друштво, ухапшен Младић)
- Па добро људи, немојте да се примате на ове медијске представе, док ми причамо о овоме, сутра ће цена хлеба тихо на 200 динара.
Пацијент1: ОЛОЛОЛОЛО Дићмла сад може да вергла само оном нешлогираном руком
Угрожени2: Младић ЈЕБЕ, он не мора да вергла, теби су Пацијенте 1 обе руке шлогиране, а и да нису НЕЋЕШ ЈЕБАТИ ЛОЛОЛОЛОЛОЛО
Да ли вам овакав сајт делује познато?
Да?
Нисте погрешили, налазите се на http://www.vukajlija.com маја месеца, лета Господњег 2011.
Моронизација сајберспејса се одвија темпом надирања немачких дивизија на СССР лета 1941. С' тим што је, за разлику од овог, већ далеко поодмакла и не види се сценарио којим би се зауставила. С времена на време, понеки штићеник установа затвореног типа и буде банован, што га само дислоцира на нови налог и учини свецом и мучеником многобројним припадницима његовог јата. Треба ли бољи пример од узимања аватар слике недавно банованог специјалца (трајно, по који пут) и стављања на свој профил, од стране неколико веома активних чланова?
Свака, али свака новонаписана дефиниција (или постер) која вреди нешто и добије неки коментар, обавезно привуче ове мученике са својим ЛОЛОЛОЛО-АРЧИМ-ЈЕБЕМ коментарима.
100% форумских тема, од кладионице преко омиљених филмова до одабира најјефтинијег погребног предузећа, је испреплетано постовима поменутих ликова који нит' имају шта да кажу на задату тему, нит' то желе већ се самостимулишу својим коментарима. Раде то из њима знаних разлога.
„Е, јел постоји шанса да ја постанем модератор лололололо“ Ова просто проширена реченица у упитној форми је наизглед информативног карактера, а одражава потребу угроженог члана сајта да напише нешто на накој форум теми како се не би десило да на њој ништа не напише. И све то зачињено тим... изразом „лолололол“ или како већ, што би, колико се ја у то разумем (сматрам се несрећним због тога) требало да зачини исказ-питање одређеном дозом шаљивости и опуштености.
„лолололол боли ме курчина да ли је у`апшен или није.“ – Поред тога што нас обавештава о болним сензацијама поводом догађаја о којем се води расправа на форуму, овај члан нас је узгред обавестио и о томе да има полни орган замашних димензија. Koји га боли. И велики је. Ја се сада питам: шта га је конкретно натерало да упадне у расправу која га уопште не интересује?
Решење мистерије претходног случаја је и решење свих у овом посту наведених као пример: интернет логореја. О самом појму логореје сте можда чули као о поремећају који се манифестује непрекидном, неповезаном и компулзивном (присилном) брбљању. Интернет логореја би била суманута потреба да се нешто каже (напише) на сајберспејсу, без посебног, поентом условљеног мотива. Дакле, изношење, писање (брбљање) као мотив самом себи. Ту нема ни дружења ни разоноде, ни квалитетног провођења времена, већ искључиво самостимулисања, задовољења суманутог унутрашњег порива. Кадар сам да јавно кажем да је бар 40% написаног садржаја сајта (дефиниције excluded) последица претходно описаног. Аутор овог поста је од 9. Октобра 2009 саставио 1166 коментара на туђе дефиниције и постере и 319, ево и 320 форум постова. Не кажем да треба да служем као пример, али чињеница је да су неки чланови за годину дана и мање, неколико пута помножили ове моје цифре.
Да ли је овом сајту потребан психијатријски преглед? Или бар знатно пооштравање критеријума за СПЕМ? Моје мишљење је лако извући из претходно написаног.
