Citati

"Zivot je tragedija za one koji osecaju, a komedija za one koji misle." - Horas Volpol

Уочи «најлуђе ноћи»

"Срби су се, после Другог светског рата, навикли да славе празнике чији смисао не знају, или не желе да знају, а неки од њих су и следећи:

1.мај, «међународни празник рада», који је установила комунистичка интернационала (комунизам је само у Русији у овом веку однео, у име «диктатуре пролетеријата», преко шездесет милиона људских живота);
7.јул, дан када је Србин пуцао на Србина на вашару у Белој цркви (први Србиј је био «Шпанац», припадник комунистичке интернационале, а други Србин је био обичан жандарм, избеглица испред усташког ножа);
29.новембар, када је у Јајцу створена Титова Југославија, због које изгубисмо Далмацију, Банију, Кордун, Славонију, Западни Срем, и због којег ћемо, ако се овако настави, изгубити Косово;
8.март, «међународни дан жена», уствари – комунистички празник жене – револуционарке, опет подметнут од стране интернационале.

И све то у земљи Србији у којој химна није «Боже правде», него «Хеј Словени», у земљи која се само условно назива Србијом, али чији становници су «равноправни грађани свих народа и народности». И Срби пристају, Срби се мире са таквим празницима; Срби... Уосталом, ко пита Србе?

Суштина празника, сваког празника, јесте религијска. Када славимо Божић, ми учествујемо у радости пре свега што постоји и што дочекује Сина Божијег у људском облику; када славимо Васкрс, учествујемо у Христовој победи над смрћу; када славимо Савиндан, лице у лице срећемо се са оцем наше Цркве и отаџбине; на Видовдан се причешћујемо са кнезом Лазаром и његовом светом и честитом војском...

А када славимо послератне празнике «тада славимо» тријумфалне моменте једне лажне религије која «верује у Маркса и Енгелса», религији која је деци предлагала да Тита воле више од маме и тате, а читавом србском народу као браћу достојну загрљаја наметала србомрсце и србоубице.
У те и такве наопаке празнике, спада и календарска нова година (по грађанском календару), коју су први међу православним народом почели да славе Совјети када су окупирали Царску Русију. И ова заиста најлуђа ноћ, потпуно је помрачила празничну свест нашег народа, па је он и даље слави, непитајући се зашто и како.

Покушаћемо да у неколико редова објаснимо лудило те ноћи (барем међу нама, Србима).

--Свуда у хришћанском свету, и код православних и код римокатолика, прво долази Божић, па Нова година. Само код нас се честита овако: «Срећни Новогодишњи и Божићни празници!» и кад прође римокатоличка нова година, а после православног Божића, Срби славе «србску нову годину», што је по свему судећи јединствени пример у свету – две нове године и обе – славља! Могло би се ускоро десити да се прослављава и кинеска нова година – вероватно би за њу било заинтересованих;

--Кићење јелке на западу обавља се за римокатолички Божић, а не за Нову Годину; кићење јелке за Нову годину по грађанском календару код нас нема никаквог смисла. Док јелово дрво код римокатолика симболизује Богомладенца Христа (као и бадњак код нас), јелка за нову годину у Србији не значи баш ништа;

--Да би се за ту једну, најлуђу ноћ, окитила јелка, у Србији, у којој се голети шире, немилосрдно се сече на хиљаде младих стабала која се потом бацају у ђубре; Бадње дрво за србски Божић, је само грана или гранчица храста која остаје на свом месту да расте у висину и ширину;

--Када се слави католичка – међународна нова година православни Срби улазе у последњу седмицу пред Божић, у којој је пост најстрожији, јер се и тело и душа спремају да дочекају Христа. Док Србија крка печење и опија се, православни посте, држећи се завета Светог Саве, што су радили и наши стари, све док у ову напаћену земљу нису дошли Титови «ослободиоци» који су донели нове законе и нове празнике;

--У најлуђој ноћи србска сиротиња ће, да би се показала и доказала трошити свој муком стечени новац, било спремајући свечану вечеру за кућни провод (уз телевизијске емисије и испирање мозга), било одлазећи у хотеле и ресторане са програмом за дочек. За то време, искрено ће моћи да се веселе само они који су претходних година били: посланици, одборници, министри, као и многи челници тзв. невладиних ораганизација финансираних од стране запада.

--У најлуђој ноћи ће пуцати из свих оружја, и опет ће бити рањених, не дај Боже, мртвих.

--У најлуђој ноћи ће опет бити пијаних, који ће се данима трезнити и питати – шта су то дочекивали;

--У најлуђој ноћи ретко ко је свеста да ли се слави долазак по свему црне претходне или улазак по свему судећи још црње наредне године.

--После најлуђе ноћи за све оне који се нису пружили колики им је губер, долази најдужи месец звани јануар кога са тешком главом као туч и празних џепова треба премостити, па треба озбиљно размислити да ли назив «најлуђа ноћ» треба ставити под знаке навода или она то заиста јесте.

Рећи ћемо и то: «Наше није да убеђујемо; наша дужност је само да изложимо, а убедити се – то је ствар оних који слушају – читају», како је говорио Свети Јован Златоусти. Биће сасвим довољно ако овај скромни текст било кога подстакне на размишљање."

http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc3/hs048.snc3/13532_1288378046098_1129608810_30924755_1505880_n.jpg

"Od vas tražim samo jednu stvar, tojes' dvije stvari, rad red i disciplinu."

Neko nekad

Zamisljam Hrista, njegovu kevu devicu Mariju, proroka Muhameda i proroka Mojsija kako svi zajedno vare jednu milenijumsku spravu, pa mu ga daju u krug, bez bejbisitovanja. I ruse hramove u Jerusalemu i tu sade plantazu gandze.

...

Ma ne, bolje je ovako kao je sada, zar ne? Ono - pravi vise smisla...

Ljubav sveeeeeta, da ocistimo mozak i telo od krsa, DZA LJUBAV-AV-AV!!!

,,Oduvijek sam sumnjicavo prilazio gotovo svim zapisima o vlastitom zivotu, dnevnicima, autobiografijama, samokazivanjima, jer u pisanju o sebi, kao namjera ili nesvjesno popravljanje, javlja se zelja da se ulepsa vlastiti zivot, da se prikrije neka svoja mana ili joj se umanji tezina, da se nadje opravdanje nekom ruznom postupku, da se istakne neka neuocena ili nepostojeca osobina: covjek i nesvesno ispravlja svoje uspomene, idealizujuci ljude i dogadaje koji su mu dragi, potiskujuci ili potpuno zaboravljajuci one koji su mu neugodni.
Osim toga, moj zivot je prilicno ravan, zanimljiv i znacajan samo za mene, i sva moja sjecanja su samo moja, drustveno prilicno nevazna: nikad nisam bio u polozaju koji bi mogao znatnije i sire da utice na istoriju, uvijek sam bio jedan od ucesnika u istorijskim zbivanjima."

M.Selimovic

,,Покушај да се на земљи створи Рај само ствара већи пакао.''
Карл Попер

"I believe in getting into hot water; it keeps you clean." - Gilbert Keith Chesterton

"You do not really understand something unless you can explain it to your grandmother." - Albert Einstein

"Great minds discuss ideas; Average minds discuss events; Small minds discuss people." - Eleanor Roosevelt

@ Dr Janković, ti si od danas moj idol.

@ Obi, ovaj poslednji je sjajan!

Ивана,надам се да ниси саркастична.:)
,,Нацизам и комунизам више не постоје.Први је,пре више од пола века,збрисан оружјем,а други је иструнуо као жртва властите ентропије у покушају да придобије западни свет помоћу,,лоше копије''.Од њих су,ту и тамо,остали само трагови.Али,док се антикомунизам готово сасвим угасио падом совјетског система,и док су фашизам и нацизам потонули много раније, ,,антифашизам''је и даље на дневном реду...Савремени антифашизам открива,пре свега,интелектуалну лењост.Лакше је препознати зло из прошлости него приметити зло садашњости.''
Алан де Беноа
,,Примећујем како се појављује стварна опасност-потпуно необуздани капитализам,који управља целим светом и који допушта да се празнина коју вуче са собом испуни антифашизмом који поједностављује и нагрђује историју,баш као што привредни систем униформише цео свет.''
Ернст Нолте

Naravno da nisam. To je apsolutno tačno.

Па,хвала онда.:)
Ерик Сати:
,,Уметник нема право да узалудно располаже временом свог слушаоца.''
,,Кад бих био богат,плашио бих се да не изгубим сво богатство.''
,,Искуство је облик парализе.''
,,Публика цени досаду,јер је досада тајанствена и дубока.''

"Тко није водио дјецу на загребачки велесајам, тај не зна што је патња."

,,У средњем веку,за време знамените инквизиције,consecutio temporum је служио као једна од најопакијих справа у мучилишту.Дође,на пример,великоме инквизитору калуђер-тамничар да му реферише и стању ствари,и овај га пита:
-Је ли још жив дон Мигуел Фернандез,гроф од Сакрамента?
-Јесте!
-А признаје ли да се бавио безбожним мислима?
-Не признаје.
-Јесте ли га разапињали на точак?
-Јесмо!
-Јесте ли му стављали жеравицу под табане?
-Јесмо!
-Јесте ли му ударали клинце под нокте?
-Јесмо!
-Јесте ли му сипали врело уље у грло?
-Јесмо!
-Па ипак не признаје?
-Не!
-Тад-грми велики инквизитор-нека ми бог опрости што морам употребити и последње средство да истерам демона упорства из тог безбожника.Дајте му конструкцију акузатива са инфинитивом у коњугацији перифрастичној пасивној из треће коњугације.Ако зна перфектум и супинум,прашта му се,ослободите га!''
Бранислав Нушић

Da bi uspela u savremenom društvu žena treba da ispunjava četiri uslova:
1. da izgleda izazovno,
2. da se ponaša kao dama,
3. da razmišlja kao muškarac i
4. da radi kao pas. /Caroline K. Simon

Bora Djordjevic: ,,JA JE BACAM U POSTELJU MEKO,ONA URLA,A JA DIZEM DREKU,ONA PITA ZABRINUTO STA JE???,A NE VIDI DA MI JE PRIKLJESTILA JAJE!" :D

,,Оптимиста је човек који наручи десетак острига у нади да ће бисером који нађе у њима моћи да плати рачун.''
Теодор Фонтане
,,Онај ко те се боји у присуству,мрзеће те у одсуству.''
Хенри Блејк Фулер
,,Свет је уморан од мржње.''
Махатма Ганди
,,Човечанство почиње да ствара оптимисте онда кад престане да ствара срећне људе.''
Гилберт Кит Честертон

@Др Јанковић
Ovaj poslednji mi se posebno sviđa.

девојке добро изгледају са дистанце. сунце блиста кроз њихове хаљине, њихову косу. али приђеш ли им ближе и чујеш њихову свест док им излази на уста, дође ти да ископаш рупу под брегом и сакријеш се унутра с машинком у руци. ч. буковски

"Права љубав је њема а лажна брбљива". Neki italijanski pesnik, ne znam ime.

Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli
I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu...

Takva je naša duša.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuže, nasmeju, zabole. Ponekad namerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas čeka neprospavana noć. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud tražimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali čežnjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalačkih ljubavi. Pa se naprežemo da čujemo onaj letnji povetarac što je šaputao u krošnjama drveća ispod kojeg smo se, držeći svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda.

Ali umesto tog šapata samo uzdah srca svoga čujemo. Prohujalo je vreme i mnoge vode protekle... nema više ni parnjača ni zvižduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu čeka uzdrhtalog srca. Niti iščekivanja poštara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put pročitamo reči koje su drhtavom rukom pisane:
"ljubim te", "mislim na tebe", "nedostaješ mi"...
Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola što nam kroz srce mine. Od svega ostaše samo uspomene od kojih se pobeći ne može. Čak i kada bi znali put što vodi u zaborav, mi ne bi pošli njime. Već se uvek istom stazom vraćamo što vodi do mora uspomena. I uronimo u te talase koji nas miluju, nose, vuku u dubine...
I plovimo, plovimo ka onim nekim dalekim, nedostižnim obalama što nas svake noći zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplašimo da ćemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena. A kad se pogledamo u ogledalo vidimo ispod očiju nekoliko sitnih kapi... blistavih... slanih...

D. Maksimović
http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc3/hs124.snc3/17141_1300394062463_1008777660_936531_2638128_n.jpg

Jao divno...baba Desa je tako iskreno pisala.

,,Тужно је гледати оне који побеђују тамо где смо ми подбацили.''
Гистав Флобер

Beket
"Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine."

Bas me briga sta pisete o meni, samo mi napisite ime pravilno.

Rece neko nekad.

Veruj svakom, ali uvek seci karte.

Ima slučajeva kada u nekom društvu vidim neku od tih lepotica iz davnih vremena koja ni kaže: kako sam ja bila zaljubljena u vas šezdeset prve, nosili ste beli džemper, kao Dilan Tomas. Ja joj kažem: gospođo što mi onda niste rekli, bio sam najnesrećniji, najusamljeniji momak na svetu… Momo Kapor.