Прича о референдуму у РС дио је шире приче која би се могла назвати "одржавање сукоба ниског интензитета" или "одржавање контролисаног хаоса". Дакле, Додик као амерички играч направи нешто што је нормалном човјеку потпуно ирационално (као што је овај референдум) чиме постиже: скок властитог рејтинга у народу који мисли да је он човјек који се храбро супротставља западу и бори за националне интересе, а истовремено разбијесни али и хомогенизује муслимане, чиме прави услугу муслиманским олигарсима који у свом народу стичу статус чувара Босне и бораца против нових "великосрпских планова".
Осим тога додатно поларизује прилике у БиХ. Након поларизације, по провјереној шеми ускачу "западњаци-миротворци-демократе" који релаксирају односе у БиХ и кажу као "који вам је курац све може да се смири, да се постигне договор, да се нађе консензус". Небитно је, наравно, што су они у ствари заједно са својим локалним сателитима ти који праве проблем а онда се јављају као спасиоци.
Иста прича у БиХ, прије пар година, само из супротног-муслиманског правца била је код "реформе полиције". Сад им Миле, уз супервизију са стране, враћа услугу.
Дакле ова цик-цак политика(поларизација-релаксација) тј. одржавање контролисаних тензија омогућава плутократама(страним дипломатама и домаћим полтронима) дугу и успјешну (за њих) владавину а лоботомисани народ држи у илузији да се дешава нешто битно и да су баш они ти који својим гласом на изборима одлучују као о својој будућности.
Сличан принцип, користи се и у мононационалним државама само на релацији власт-опозиција -страни посредници+ незаобилазни бирачи-гласачи који "бирају". Опозиција се, као буни, власт се брани, народ "бира" а држава срља у пропаст ма ко био на власти. Јер, небитни су поједници(на власти), битан је само један (евроатлантски) курс и одржавање динамике на том курсу. Тотално глајхшалтовање. Стога, излазак на изборе је сулуд чин, али људи и даље гласају.
Сличан модел владања западњаци користе и другдје у свијету.