Da li pričate sami sa sobom?

Dakle, da li?

Citat:Цуле брате.. СКЕРИ. Не бих волеео тебе да сретнем кад се увече враћам кући, поред гробља, по пљуску.

Malo sam asocijalan, pa zbog toga je to tako. A i sujetan sam i iskompleksiran. To sam skoro utvrdio.

Mislim da nema ništa loše u tome. Ako pričam sam sa sobom, konsultujem se malo, pa onda tek kažem nešto. Ili kako god. Ćuti tu, budalo!

oooooooo daaaaa svakodnevno pricam sama sa sobom.... navece ne mogu zaspati dok prvo malo ne porazgovaram sa sobom

Ја се са овим мојима редовно испричам.

Obavezno kad mi nešto ispadne oteram ga u šta mi prvo padne na pamet, sad ne znam je l' to sa sobom ili ispadajućim rekvizitom al' ajd'...
Kad moram da sklanjam stvari za nekim jebem-grebem sve po spisku i sebi i ovom što razbacuje...
Kad nešto tražim pa ne mogu da nađem, onda redovno nisam pametna, i šta mi treba da sama od sebe sakrivam...
Kad se desi da se posvađam sa nekim, posle se satima svađam i kad me taj više ne čuje...

Ma sve u svemu - sama sebi najbolji sagovorik! Ne treba mi niko!

Ja psujem samog sebe kad nešto zaserem. Samo pazim da ne ubacim majku.

O da. Kao u španskim serijama:)

Govorim sebi konju, majmune, akrape uglavnom na basketu ili fudbalu ili bilijaru..
A nekad se i pohvalim.. To kraljuu

Ču pričam li?! Danas se stigao dvaput posvađati.

Izglasavam kvorum redovno bre

Ja pevam sam sa sobom, činim opasan duet. Čak i smišljam nove pesme....

Ju, cuj, ne da pricam, vec trtljam ! Ponekad i 2-3 lica vrshe razgovor iz mojih usta ! Sa sve pracenjem mimike tela !

Предлажем да једном кренете сами себи да се жалите на постере, банове и те трипове, па да видите како смарате.

Da.. pricam sama sa sobom.. vodim prilicno ziv dijalog izmedju nekoliko podrstanara u mojoj glavi. Nije da se ponekad osecam kao da sam senula ali... zapitam se...

http://i51.tinypic.com/2eciyqd.jpg

Da. Cesto pricam sama sa sobom.
Najvise nekako volim kad perem sudove. Iza ledja mi frizider, naslonim glavu na viseci deo i razvezem... I ulicom kad idem volim da se porazgovaram, al prestanem kad primetim cudne grimase na tudjim licima.

O, da! Mada, to samo tako zvuči, jer samo ja čujem da mi on odgovara...

DA! Sam sebe najbolje razumijem... OVo za ulicu isto k'o i Kakana...

Ja ne pričam nikad sam sa sobom, ona me uvek zapitkuje...

Privilegija nas matorih, izaberemo najmudriju osobu u društvu i njoj se obraćamo...

Ne znam baš koliko je mudar, ali ga obožavam!

Pokušavam, ali mi druga strana govori da smaram i otera me u kurac.

Eh...? :-)

Pričam ponekad.
Evo jedne definicije koja opisuje pojavu o kojoj se duskutuje. Ja sam trenutno na 4. stepenu, valjda.

http://www.vukajlija.com/stadijumi-prsnuca

Da, svaki dan.

ooo daaa, evo sad bas ovog momenta razgovaram sa sobom o tome kako moram jos koliko sutra da krenem na djetu, odma nakon sto pojedem pastasutu koju cu sutra da si napravim :)))

Pričam, ali ne da sebe pitam na glas npr. jel' može ovaj ključ ovo da odvrne, ili da govorim tako, e aj sad ovo... već ja čujem glasove koji mi pričaju i pričaju, u stanju sam da govorim o vrlo ozbiljnim stvarima sa više sagovornika u mojog glavi.

Naravno, naročito dok serem, pa sebe hrabrim, tipa "ajde, mo'š ti to," itd.

Znam ljude koji razgovaraju, ma šta razgovaraju, svađaju se sa svojim duplim nalozima, ne znam jel se to računa...

Наравно да причам. Чак и слушам себе. То је сасвим нормална људска појава. Онда кад немаш оног ко ће да те слуша, ти удариш па сам бацаш спику.

I zašto je to onda čudno ljudima kad me vide da pričam sama sa sobom?

Зато што то и јесте чудно. :)
Ево, пример, ја сам будала и често се смејем сам са собом и не изваљујем да ме неко гледа како се губим. Овако ставиш слишке и могу да ти дувају.