Da li pričate sami sa sobom?

Dakle, da li?

Трансфер је управо имао релацију Темерински пут- Грбавица- Ченеј.

Царо мене боли колико је децхко недуховит. Капирам и тебе :)

Царо мене боли колико је децхко недуховит. Капирам и тебе :)

Ne znam, nekoliko puta do sada sam pomislio kako je dechko DZANKEE wannabe-ijer, ne preostaje mi nijedno drugo, ijole logično kobjašnjenje :)

da.

da.

Причамо.

Slabo, al više ispuštam neartikulisane zvuke i ukočim se često kad sam sam, a sam sam često.

Pa retko i nisam nesto druzeljubiv i prijatan za razgovor.

Причамо.

:D

Игнорише ме.

Ja mu stalno kao nešto objašnjavam, a on me kao stalno nešto propituje, postavlja podpitanja... Ako učim, on se pravi da je profesor; ako pišem tekst o nečemu, on se pravi da mi je urednik; ako razmišljam o odbojci, on izigrava mog trenera; ako bih se tukao, on je neki nadrkani lik. I stalno pita, ja stalno odgovaram. Nema kraja, nema kraja tome...

Ja pričam sa svojim alter egom, kad se dvoumim oko nečega. Recimo vidim sliku neke cupi na fejsu, pa se svađam s njim da li su prave sise ili ne :D

Ми се свађамо. Не, не свађамо се. Да, свађамо се.

Ja redovno to radim. Kida!

Који сте ви паћеници, нећемо више с вама да се дружимо.

:плаче:

Covek koji ne prica sa sebe nemoz' biti zdrav.Ipak,mislem da je najbolje pricati u sebi,a ne naglas.

Ja to radim, al ne naglas, isključivo u mislima, i to na Engleskom, sa različitim akcentima :P
I uvek je ON bio u pravu kad napravim neko sranje.....

Naravno,al' onda kad sama sebe bodrim:
-Sve je kul,bre,šta si se ufonjala!
-E,znaš da si ok,nema razloga da se ždereš.Kad si lafica,mož' kako 'oćeš!
-Saćemo mi (mi?) to da sredimo,pa onda uživancija,nema brigeša!
-Sad je sve super (kad nikako nije),a biće sve bolje i bolje!

I slične "afirmativne" rečenice...

upravo!

ja ne verujem da je ovaj internet stvaran ja verujem da je ovo sve moja konverzacija sa samim sobom!

Ja dostojnijeg sagovornika ne videh.

Da.. pricam sama sa sobom.. vodim prilicno ziv dijalog izmedju nekoliko podrstanara u mojoj glavi. Nije da se ponekad osecam kao da sam senula ali... zapitam se...

http://i51.tinypic.com/2eciyqd.jpg

Da. Cesto pricam sama sa sobom.
Najvise nekako volim kad perem sudove. Iza ledja mi frizider, naslonim glavu na viseci deo i razvezem... I ulicom kad idem volim da se porazgovaram, al prestanem kad primetim cudne grimase na tudjim licima.

O, da! Mada, to samo tako zvuči, jer samo ja čujem da mi on odgovara...

DA! Sam sebe najbolje razumijem... OVo za ulicu isto k'o i Kakana...

Ja ne pričam nikad sam sa sobom, ona me uvek zapitkuje...

Privilegija nas matorih, izaberemo najmudriju osobu u društvu i njoj se obraćamo...

Ne znam baš koliko je mudar, ali ga obožavam!

Pokušavam, ali mi druga strana govori da smaram i otera me u kurac.

Eh...? :-)

Pričam ponekad.
Evo jedne definicije koja opisuje pojavu o kojoj se duskutuje. Ja sam trenutno na 4. stepenu, valjda.

http://www.vukajlija.com/stadijumi-prsnuca

Da, svaki dan.

ooo daaa, evo sad bas ovog momenta razgovaram sa sobom o tome kako moram jos koliko sutra da krenem na djetu, odma nakon sto pojedem pastasutu koju cu sutra da si napravim :)))

Pričam, ali ne da sebe pitam na glas npr. jel' može ovaj ključ ovo da odvrne, ili da govorim tako, e aj sad ovo... već ja čujem glasove koji mi pričaju i pričaju, u stanju sam da govorim o vrlo ozbiljnim stvarima sa više sagovornika u mojog glavi.

Naravno, naročito dok serem, pa sebe hrabrim, tipa "ajde, mo'š ti to," itd.

Znam ljude koji razgovaraju, ma šta razgovaraju, svađaju se sa svojim duplim nalozima, ne znam jel se to računa...

Наравно да причам. Чак и слушам себе. То је сасвим нормална људска појава. Онда кад немаш оног ко ће да те слуша, ти удариш па сам бацаш спику.

I zašto je to onda čudno ljudima kad me vide da pričam sama sa sobom?

Зато што то и јесте чудно. :)
Ево, пример, ја сам будала и често се смејем сам са собом и не изваљујем да ме неко гледа како се губим. Овако ставиш слишке и могу да ти дувају.