Poezija

Koje su vaše omiljene pesme? Koja su po vama najbolja poetska dela ikad napisana? Trenutno sam impresioniran Jesenjinom. Volim i Šantića, Prevera... Savetujem vam da pročitate biografiju Sergeja Jesenjina. Izuzetan čovek

Lord Zero

Au jbt, da li je ovo realno:
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/503206/SOKANTNO-Pesme-plagirali-Davico-Popa-Cesaric

Modovi da obrišu, ako je istina.

Zaista ne znam ko je je ovaj Miloje Dončić ali mogu reći da mu je rubinov vinjak popio mozak. Knjiga "Neorealizam sjeverne Italije", odakle je preuzeta pesma Čezarea Pavezea koju je navodno iskopirao Davičo, ne postoji kao sto ne postoji ni njegova pesma pod nazivom Moja Sicilija. Kao što ne postoji ni književna nagrada Lorkina zvezda koju je ovaj vajni pesnik sebi pripisao. Blic su postale najgore novine u kojima rade ljudi koji ne umeju da provere najprostije informacije. Bitno je da su stavili reč ŠOKATNO. Sramota.

И стварно, ништа од овог не може да се нађе на интернету. Ни награда, ни Павезеова песма. Као ни књига из које је наводно преузет превод, тамо где би морала да се пронађе ако је издата 1948. у Југославији:

http://www.nsk.hr/
https://www.nb.rs/

Какве мајмунчине мртве.

Ovo je pesma u koju sam se zaljubio kao srednjoškolski glupan ali me i dalje kupuje. Napisao ju je A G Matoš dok je u najvećim mukama umirao od raka grla.

NOTTURNO
Mlačna noć; u selu lavež; kasan Ćuk il netopir;
Ljubav cvijeća—
miris jak i strasan
Slavi tajni pir.

Sitni cvrčak sjetno cvrči, jasan
Kao srebren vir;
Teške oči sklapaju se na san,
S neba rosi mir.

S mrkog tornja bat
Broji pospan sat,
Blaga svjetlost sipi sa visina;

Kroz samoću, muk,
Sve je tiši huk:
Željeznicu guta već daljina.

претенциозно

http://vukajlija.com/forum/teme/318-pesnicko-cose?strana=42#post_1828393
Vlad.

:))))))

*

Јачи је од маме, тате,
И сви раде шта им каже,
Богаташи њега плате
Да нам краде, вара, лаже.

Њушку има као кер!
То је, децо, _______.

а) солитер
б) пролетер
в) премијер

Какав лудак.
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=90039

Да ли је човек стварно мислио да ће му проћи ово и да ће имати нешто од тога или има болесну потребу за неком врстом троловања...

oda pajdomanki

da hocu pajdo uzeo bi pajdo
cist pajdo zdraviji je nego jebanje tebe
iz usta ti smrdi na sidu,spermu,pajdo i 70 dana star lesh od tetreba
ako odlucim da brzo obolim preljuto,ti ces biti moja roba

Стеван

Какав лудак.
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=90039
Да ли је човек стварно мислио да ће му проћи ово и да ће имати нешто од тога или има болесну потребу за неком врстом троловања...

Izgleda da je neka vrsta postmodernističkog trola. Mislio sam da je u pitanju običan prevarant, ali kada sam pročitao članak koji si objavio, vidim da je pogovor napisao mr Dušan Stojković a to je skoro 100% moj profesor književnosti iz gimnazije, čovek koji je sve samo ne prevarant, veoma ozbiljan i odgovoran mada istovremeno vrlo neobičan (objavio je, između ostalog i antologiju poezije samoubica (detaljnije ovde: http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/pucanj__sred_same_duse.54.html?news_id=243820 )

Izgleda da je neka vrsta postmodernističkog trola. Mislio sam da je u pitanju običan prevarant

Još kad bi postojala suštinska razlika između pojmova "postmodernistički trol" i "prevarant"... :)
Mislim da se književnost polako deknjiževizuje, malo na postmodernistički način, a malo i na ovaj, gadan, prljav način. Uostalom, i postmodernizam je malo zastareo. Jeste ostavio tragove, uticaje, i skoro crko. Ono što je dobro od njega, ostaće, ali trolovanje ovakvog tipa... Pomislio da napišem da treba kažnjavati zabranom pisanja, pa se ujedoh za prste. Ali mi se ne sviđa. Poseri se na sve, postani na pet minuta faca, pa se posle brani postmodernizmom kad te provale. Gadan slučaj nečega što bi se moglo nazvati književno-medijski performans.

Zavrsicu pesmu svoju,ako ti je tako volja.
Ako srce tvoje ispunjuju nemirom, uklonicu
oci svoje sa tvoga lica.
Ako te na putu prestravljujem,skrenucu i
udaricu drugim putem.
Ako te zbunjujem dok pletes cvetne vence,
izbegavacu tvoj usamljeni vrt.
Ako je voda cudljiva i divlja,necu proterati
svoj cun pored obale tvoje.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/ba/Tagore3.jpg

U vreme kad zemlja u zamahu stade
da sve čudovšta rađa gorostasna,
o, zašto ne živeh kraj džinovke mlade,
ko uz kraljičin skut mačka sladostrasna.

Gled'o bih joj telo gde sa dušom cveta
i slobodno raste u igri poroka,
odgonetao bih da l' ljubavna seta
stvara vlažnu maglu oko njenog oka.

Prošao bih njena prostranstva golema,
penj'o se uz golet golemih kolena.
A katkada leti,kad je sunce sludi,

pa je izmorenu prostre preko trava,
snev'o bih u senci njenih bujnih grudi
kao tiho selo što kraj brda spava.

http://2.bp.blogspot.com/_ZhiIXGz0r8g/R6YIwXhIRWI/AAAAAAAAA6g/mh6GPZIUkGM/s400/head-baudelaire.jpg

Eto čemu je Bodler mogao da se osmjehne povremeno.

Evo vam malo moje poezije: http://aleco-vojinovich.blogspot.com/
Nije reklama, samo me mrzi ovde da kucam :P

Ćuti barem ti
Zlatoust si kad ćutiš
Fin si dok ne progovoriš
Greota je da govoriš
Kad ti ćutanje nije teret
Drugo sam ja
Ja govorim od nevolje
Da me jezik ne udavi
Ne dam da mi kidišu na jezik
I da me razjeziče
A neću ni ja dugo
Pa pričaj kad odem.

Sve hoću da ti kažem
A uvek zaboravim
Uzgred budi rečeno
Ne kažem ja tebi ništa
Nego gledam u tebe
Ne u tebe nego u tvom pravcu
Pa se čini da tebi pričam
A ja ne pričam nikome
Nego pričam svoju priču
A gde god gledam
Vidim ono o čemu mislim.

Gospodin

A noću sve se čuje
I svaka pjesma truje
Noć mi te...duguje.

JA JEBEM

Neumorna pletisanko što pletivo pleteš tanko
Međ javom i međ snom.

*Ja živim sam
Ja živim sam
Ja živim sam
Kako umem i znam*

Gledam u tuznu jesenju noc
s pokisle grane lisce opada
u daljini cujem muziku neku
i pitam sebe gde li si sada

Nisi me volela u ono vreme
a ja sam zeleo samo jedno
sada kad nismo mi mladi ko nekada
dodji da ostarimo zajedno

Ja svakog dana proklinjem sebe
zasto te drugom prepustih lako
pevo sam pesme, nado se boljem
i bezbroj puta uz gitaru plako

Da li jos pamtis ljubavi moja
kada smo ruze zajedno brali
gde li si sada mladosti moja
zasto su tebe od mene ukrali

Niježni div Miša

Једна свиња
Каже другој свињи:

Свињо једна,
Баш си права свиња.

Друга свиња
Одговара свињи првој:

Ја сам свиња,
Али ти си већа свиња.

Јер да свиња ко ти узор
Свињи мени није била,
Не бих ни ја била свиња
Толко колико сам свиња.

el dobio topa zakljuceno il se profa smilovao sta kaze legenda?

Dobio je ovakav komentar:

"Ovakav rad na pismenom ispitu iz matematike nije uobičajen.
Zbog toga nema potrebe ocenjivati ili komentarisati."

kakav šeret

smoleman bi ovakve rusio na keca

Eee moj balaševiću, vazda te drugi cijene vise od tvojih i ovo je jova kopirao sa klixa toliko o tome, ripcina legendo

Nadam se da gori u paklu smrad

auuuu jovo oklagijatore sram te bilo za ovaj plag

"Bildung 2.0" - by ChatGPT

(po motivima Jovana Jovanovića Zmaja)

Dušanova dva potomka
dvadesetprvi slave vek,
sede mladi u kafiću,
ona „fancy“, a on „woke“.

„Wait a sec, al' daj da snimim
reels za Insta, ide feed!“
„Jao, slušaj novi remix,
baš je chill, totalno lit!“

On po stolu prstom lupa,
dok mu zvoni Apple Watch,
(šteta što mu beatbox frend
nije stig'o iz Soč).

Još je jedan snap poslao
dok je njoj k'o usput rek':
„Ti si prava art soul queen!“
„Merci beacoup, moj dečko fleek!“

Dušanova dva potomka
dvadesetprvi slave vek.
Shvatili su duh vremena —
ona j' „fancy“, a on „woke“.

Smej'o sam se da ne plačem,
gledajući selfie grad,
gledajući TikTok sokak,
gledajući Novi Sad.

Klonem uz klonazepam

Na jastuku muka se tiho sklanja,
u venama sporo umire strava,
kao da duša kroz prste isplava,
dok čelo hladi senka neznanja.

Bez borbe sada kapci se spuštaju,
u glavi jeka, ni misli nema,
soba bez zvuka, bez boja, bez šema,
ni osećaji više ne puštaju.

Tableta šušti, um stane, plovi,
po telu meko razliva sena,
polako gasne i bol i scena,
ostajem nepokretan, gotov, novi.

Klonazepam me bez reči steže,
u sobi muk, i senke se šire,
misli u krug, al’ nigde ne vire,
a kapak zadnji sam nad sobom veže.

O pope
Ćao ćao direktore

Večno sedamnaest
U grudima nosim zvezdanu tišinu,

Dok tvoj dah prolazi kroz moje vene.

U tebi prepoznajem sudbinu,

Ko u plamenu senke izgubljene.

Na koži mi vreme ruke ne spušta,

Jer s tobom se minuti ne broje.

Ti si mi misao kad srce pušta,

Kao reke što u se’ nebo kroje.

Koraci tvoji u meni odzvanjaju,

Kao pesma što svemir pamti sama.

U tvom glasu svetovi ustaju,

Noći su iskre kao da nije tama.

Nek večnost zauvek bude bez kraja,

Bez juče i sutra, bez bola, straha.

Ti i ja, dva daha istoga sjaja —

U svetu gde ljubav uzima maha.

Spava mi se, to je glavno.
Da mi se ne spava, sad bi ja mudrovao.
Ovako samo blejim.

U kafani sjedim staroj,
matoroj, tradicionalnoj,
u jedinoj pravoj kafani u gradu.

Za stolom do mene neko društvo priča.
Spominju grupnu terapiju.

Za drugim stolom, usamljeni pijanac,
sa konobaricom sjedi, pije i puši.
Komentarišu utakmicu neku.

Konbarica kaže da je odmah znala da će Fenerbahče pobijediti.

Ja sjedim sam i blejim u ekran.
Kao što sam blejao i dok nisam ovdje došao.
Jedina je razlika što sad i pijem.
Al sam za tehnologiju jednako vezan.

Romantizujem činjenicu da kao pišem neku pjesmu. Tripam da sam boem.

Čekam da mi pivo da inspiraciju da postavim neko ludo pitanje vještačkoj inteligenciji. Zasad slabo to ide.

Ti si ti…

E moj sine,
to što ti ne bi zgazio mrava,
to ti ne daje prava
da veruješ da drugi ne bi,
možeš da sudiš samo o sebi.
Gazi se ljubav, reč i sve sveto...
Ubiše vuka, najjaču zver iz šume
i krhku srnu,
uzalud nedužne oči joj crne
pitaše: - Zašto...?
Zbog čega,
zar ispod plavetnog neba
nema mesta za sve?
E moj sine,
to što ti ne bi mrava zgazio,
što reč bi merio, na svaku pazio,
što ne bi na zver... što ne bi na srne...
zar da te prate te oči crne
i tišinom pitaju: -Zašto...?
Zbog čega,
kad znaš da ispod plavetnog neba
mesta ima za sve?
To sine, tvoj je put,
nemoj da si ogorčen, ljut
i pun tuge...
Nemoj, nemoj po sebi da
meriš druge...
Što oni ne bi, ti možda bi,
jer, oni su oni, a ti si ti!
Svoj korak meri, ima ko vidi…
U ogledalu taj nek se ne stidi
i mirno spavaj,
nek ti u duši nemir ne vri,
jer oni su oni, a ti si ti…
Danijela Belić

Nad Londonom neće biti kiše

Svet se suviše izmenio

Nad Londonom neće biti kiše

Magla će se ukloniti

s prestonicâ

mraka

Očekuje se poboljšanje

zdravlja

opšta ofanziva

protiv

raka

Kitovi će postati

domaća stoka

probrani i obeleženi

hraniće se

u stadima

Nestaće 90%

porokâ

Godišnji odmor

na mesecu

u dubokim

hotelima

Ljudi će suvereno vladati

svojim noćima

Sovjetski građani će

iz mora dobijati

sve sirovine

Roboti će sedeti

u ministarskim

foteljama

Strasbourg, 1963 - Danilo Kiš

Онамо ’намо
Никола I Петровић Његош

Онамо, 'намо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, 'намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, 'намо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!“

Онамо, 'намо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, 'намо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, 'намо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
„У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!“

Онамо, 'намо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, 'намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.
Извор

Српска земља црна гора: Онамо 'намо

Јавно власништво

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола I Петровић Његош, умро 1921, пре 104 године.
Категорије:

ЈВ-старост
Патриотске песме Књажевина Црна Гора Краљевина Црна Гора Н икола I Петровић Његош Родољубиве песме